Zatvorska tortura nad haškim osuđenicima: Srbe kod doktora vode u KAVEZU, a ni tu nije kraj PONIŽAVANJU
Izdržavaju kaznu u teškim uslovima
Međunarodni komitet Crvenog krsta pisao je predsedniku Mehanizma u Hagu Teodoru Meronu o izuzetno teškim uslovima u kojima haški osuđenici Milan Martić, Dragomir Milošević i Milan Lukić u Estoniji izdržavaju kazne.
Pročitajte i:
Od Merona je zatraženo da odgovori na pitanja u vezi sa osnovnim ljudskim pravima srpskih osuđenika i da preduzme odgovarajuće mere za poboljšanje uslova u kojima izdržavaju kazne. Posle ovog upozorenja Crvenog krsta, čiji su se predstavnici tokom nedavnog boravka i lično uverili kakvo katastrofalno stanje vlada u estonskom zatvoru u Tartuu, sudija Meron je uputio dopis vlastima u Talinu. Od njih je zatražio odgovore na više od deset pitanja.
Međutim, iako su proteklih godina i branioci Martića, Miloševića i Lukića, ali i srpsko Ministarstvo pravde ukazivali na nehuman tretman, nesprovođenje postupka resocijalizacije i surove uslove daleko ispod evropskih zatvorskih standarda, predsednik Mehanizma Meron je odbijao molbe srpskih osuđenika da ih prebaci u drugu državu na izdržavanje kazne. Obrazloženje je bilo da navedene pritužbe nisu dovoljan razlog.
Ključni problem srpskim zatvorenicima je jezik, a time i neadekvatno lečenje. Estonskim lekarima ne mogu da objasne šta ih boli, niti ih razumeju kada im ovi daju neku terapiju. Tamo nemaju prevodioca, a jedan eventualno svrati na svaka tri meseca. Kada ih vode na specijalističke preglede prevoze ih u kavezu, a dok ih lekari pregledaju vezane su im i ruke i noge. Nemaju mogućnost da rade u zatvoru, a obavezni su da plaćaju struju, hranu, sredstva za higijenu...
Službenik u Mehanizmu nedavno je srpskom diplomati u Holandiji rekao da je upoznat sa teškim uslovima izdržavanja kazne i da je na to više puta skretao pažnju Meronu. I Finska se izjasnila da je voljna da preuzme srpske osuđenike pa je Srbija zamolila Mehanizam da razmotri tu mogućnost.
Ne mogu ni da čitaju knjige na srpskom, jer u zatvoru nije dozvoljen prijem paketa. Ukinut im je i satelitski program na srpskom jeziku. Martić je čak bio neko vreme u samici, jer nije obrisao hodnik zbog upale nerva u ruci, a nije mogao da im to objasni. Milanu Lukiću je i dan i noć bilo upaljeno svetlo u ćeliji, što mu je potpuno poremetilo spavanje.
Martićev branilac Predrag Milovančević, kaže nam da su se više puta sudu u Hagu žalili na neodgovarajuće uslove u Estoniji:
- Meron tada piše Estoncima i izrazi zabrinutost, a oni kažu da je sve u skladu s njihovim zakonima. Kažu, Martić ne zna ni estonski, ni ruski jezik, a nemaju prevodioca. Pa kako ga onda leče, kad ne razumeju šta ga boli? Pre nego što je poslat u Estoniju obavestili smo sud o svemu, ali oni su ga ipak poslali tamo znajući kakvi su uslovi. Lišen je potpuno mogućnosti resocijalizacije. Zabranili su mu i pušenje, mesecima nije mogao da popravi zub, a o drugim zdravstvenim problemima da i ne govorim s obzirom na to da je na insulinu.
Martićev branilac dodaje da je veliki problem osuđenicima i udaljenost Tartua:
- To je grad na ruskoj granici. Kako porodice da ih posete? Ako dođu jednom godišnje do gole kože ih pretresaju i onda ih zaključaju sa njima u ćeliju, ne mogu tri dana da izađu iz zatvora.