Đorđević za SD: Zahvaljujući socijalnim kartama lakše ćemo menjati zakone i prilagođavati ih u korist građana Srbije

Ministarstvo za rad započelo je projekat uvođenja i izrade socijalnih karata koja će omogućiti objedinjavanje baza podataka ministarstva sa bazama drugih državnih organa i institucija, a sve u cilju izrade adekvatne analitičke baze koja će omogućiti pravedniju raspodelu socijalne pomoći, pomoći u radu inspektorata, ali sprečiti zloupotrebu finansijskih sredstava.

Kad se ukrste podaci, dobiće se oni koji su potrebni za korisnike usluga. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijana pitanja moći će da sagleda mnoge stvari – od borbe protiv rada na crno, pa do kategorizacije socijalne pomoći. Za građane ćemo moći da smanjimo administraciju, a država može da prepozna one kojima može da pomogne i pre nego što se oni obrate za pomoć. Neće morati ni da apliciraju, jer će svi podaci u bazi biti redovno ažurirani. Naravno svi podaci i ceo sistem biće zaštićeni, i građani ne moraju da se brinu zbog toga, bice u skladu sa Zakonom a uvid u to neće imati svako. U skladu sa onim za šta ko ima odobrenje, imaće i pristup informacijama. Celokupna državna administracija će imati pristup podacima koji su im potrebni za obavljanje svog dela posla. Tako npr. tada ćemo biti u mogućnosti da sprečimo zloupotrebu, jer će biti lako utvrditi da li se neko ko ima bogate roditelje nalazi na spisku za socijalnu pomoć. Poreska uprava moći će da kontroliše katastar i ukršta podatke sa plaćenim porezima, firmama u kojima ljudi rade i povezanim licima. Zahvaljujući socijalnim kartama biće lakše omogućeno da menjamo zakone i da ih prilagođavamo u korist građana Srbije.

Tako je, na taj način će sve biti pravičnije i u korist naših građana. Do sada su se, na primer, sredstva namenjena firmama koje zapošljavaju osobe sa invaliditetom određivala na osnovu broja zaposlenih osoba sa invaliditetom i u odnosu na njihov broj one su dobijale novčana sredstva i olakšice. To nije pravično iz vise razloga. Nije se uzimalo u obzir kategorija osoba sa invalidetom koje te firme zapošljavaju. Nije isto ako neko zapošljava prvu, a neko desetu kategoriju. Nije isto, takođe, kad uzmemo manju ili veću kompaniju i taj odnos zaposlenih bude veći ili manji u odnosu na zaposlene osobe sa invaliditetom. Napravili smo jednu formulu po kojoj ce se izračunavati kako i koliko će ko dobijati. To smo predstavili svim kompanijama kojima dajemo novac i od njih smo zatražili da nam daju bilo kakvu sugestiju, da li smo negde pogrešili.

Mora da prođe 6 meseci da vidimo da firma zaista ima zaposlenu osobu sa invaliditetom, da nije samo „pro forme“ i tog trenutka firma stiče pravo da aplicira i dobije povlasticu, tj. subvenciju od države.

U prvih 120 dana rada koliko smo u Ministarstvu, zaposlili smo 5 osoba sa invaliditetom.  

Veliku pažnju i brigu posvećujemo osobama sa invaliditetom i skoro svakodnevno se viđamo sa predstavnicima njihovih udruženja, razgovaramo o njihovim potrebama. Želimo i njih da uključimo i da učestvuju na projektima Ministarstva, kako bi i oni sami doprineli poboljšanju njihovog načinu života, konkretno fokusirajući se na ono što je svakoj grupaciji potrebno. Kad su u pitanju slepi i slabovidi, Brajevi štampači su nešto što je njima u tom trenutku predstavljalo najveći problem. Mnogo stvari ćemo tek uraditi za njih, posebno u saradnji sa gradom Beogradom i gradonačelnikom. Tako, na primer, postoji inicijativa da svi semafori u gradu u jednom trenutku dobiju zvučnu signalizaciju, što će pomoći i njima i ostalim građanima prilikom prelaska ulice. Tako radimo jednu opšte korisnu stvar. Mislim da je to samo prvi korak.

Sve ima veze. Prava istina je da je Vlada Aleksandra Vučića, a sada i Ane Brnabić uspešna u kreiranju i obezbeđivanju novih radnih mesta i da efikasno sprovodi borbu protiv rada na crno. Sve to doprinosi smanjenju nezaposlenosti. 2012. godine na birou je bilo blizu 800.000 nezaposlenih, a danas ih je oko 630.000, što znači da je veliki pad i da je Vlada uspela da za ovih 5 godina nekih 30.000-35.000 ljudi godišnje dobija zaposlenje, što je veliki uspeh. Ako nastavimo sa tim trendom, to će biti dobro za Srbiju.

To je na neki način deo dualnog obrazovanja, taj Zakon je, kao što znate, sada u skupštinskoj proceduri. Ideja nije vezana samo za ta dva fakuleteta, na korak smo od potpisivanja ugovora sa drugim fakultetima u drugim gradovima. Omogućili smo da mladi ljudi koji završavaju fakultete i nalaze se na postdiplomskim studijama, imaju priliku da vide sebe na mestima gde bi radili nakon školovanja. Oni treba praktično da rade posao na svim nivoima– od Centara za socijalni rad do administracije – i da vide da li je to ono što žele da rade. Postoje mentori koji ih prate i ocenjuju i koji mogu prilikom zapošljavanja da im daju najbolje preporuke. Želja nam je da se stereotip koji postoji u našem društvu, da se  u Srbiji zapošljava  preko veze, promeni. Naša Vlada želi da pokaže građanima da to nije tako i da se rad i učenje isplate. Mi ćemo svakako gledati da jedan broj volontera zaposlimo. Oni koji su bili su pokazali najveći stepen želje i marljivosti, dobili su priliku da rade na projektima, uglavnom su to u pitanju međunarodni projekti. To je će za njih biti svakako dodatna preporuka, pored volontiranja u Ministarstvu.

Od prvog momenta kada su migranti počeli da pristižu u Srbiju, tadašnji premijer Aleksandar Vučić zahtevao odgovoran odnos. Oni ne žele da ostanu ovde kod nas. Njima je Srbija usputna stanica. Neki od njih sada zbog zatvorenih granica čekaju i po godinu dana dok ne prođu sve procedure i ne napuste našu zemlju. Među njima ima dosta dece i danas se njihov broj kreće od 300 do 400. Mi smo  odgovorna zemlja i želimo da ta deca ne budi uskraćeno za ono što im je najpotrebnije u detinjstvu, a jedna od tih stvari jeste svakako obrazovanje. Ti ljudi će sutra, gde god da budu i gde god im je krajnje odredište, mnogo lakše da se uklope u bilo koje društvo ako su obrazovani. Zato smo napravili plan i organizovali da se i deca migranti školuju. Naravno, ne želimo da stanemo ovde i da se zadovoljimo samo time, već želimo da idemo i dalje. Imamo i podršku svetskih organizacija, a Srbija je zasigurno najbolji primer zbrinjavanja migranata u celom regionu.

Srbija vodi računa o Romima i Romkinjama, s tim što smo odmah po dolasku u ministarstvo formirali sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti koji sistemski pristupa problemima i rešava ih. Istovremeno u završnoj fazi je formiranje i Savet za antidiskriminacionu politiku koji će donositi najznačajnije odluke i rešavati stvari na najvišem nivou.

Sve ćemo da učinimo kako bi se Romi i Romkinje, kao i druge marginalizovane grupe što kvalitetnije integrisali u naše društvo. Romi i Romkinje treba da dobiju bolje obrazovanje, imaju bolje uslove za život, kako ne bi živeli na marginama društva.