NAJAVLJENO NASILJE DELA OPOZICIJE! Nebojša Bakarec u autorskom tekstu UPOZORAVA NA STRAŠAN SCENARIO

Autorski tekst Nebojše Bakareca prenosimo u celosti.

"Redovni parlamentarni, pokrajinski, gradski i opštinski izbori će se održati 26. aprila 2020. Manji deo opozicije je odlučio da bojkotuje izbore (SSP, Dveri, PSG, NS, u DS traju sporovi).

Gotovo sve izborne uslove, zakonodavne i medijske, kreirala je sadašnja opozicija dok je bila na vlasti do 2012. Izuzetak su samo nedavna poboljšanja izbornih uslova koja su delo vlasti, odnosno predsednika Vučića i SNS.

Ta poboljšanja su pozdravljena od predstavnika EU, NVO sektora i većine opozicionih stranaka. Sva poboljšanja idu u korist opozicije (smanjenje cenzusa za 40 odsto, još bolji uslovi za stranke manjina, veći broj žena na listama, jasno definisanje funkcionerske kampanje, i izbor dva nova člana REM).

Ova poboljšanja do sada korektnih izbornih uslova potpuno obesmišljavaju bojkot izbora. Bojkot izbora dodatno su obesmislili i oni koji su godinu dana pozivali na bojkot, a onda odlučili da na izbore izađu - lideri pokreta "1 od 5 miliona", predsednik ZZS, Zelenović iz Šapca, predsednik ZS, Stamatović iz Čajetine, i zamenik predsednika DS, Paunović iz Paraćina.

Istovremeno odluka ovih političkih grupacija koje su donedavno bile za bojkot, je, pored ostalog, dokaz da u Srbiji postoje odlični izborni uslovi. Bojkot još više besmislenim čini i ona većina opozicionih stranaka, kao i izborne grupacije u formiranju, koje su najavile učešće na izborima (SRS, DSS, SPAS, LDP, LSV, SMS, "Srbija 21" i mnogi drugi, na primer stranke manjina).

Na besmislenost bojkota izbora su ukazali i predstavnici EU i SAD, koji su to jasno izneli bojkotašima. Osnovni razlog bojkota izbora od strane dela opozicije je njihova svest da će na izborima 2020. doživeti, ne brodolom, nego katastrofu.

To su im pokazali beogradski izbori 2018. i predsednički izbori 2017. Da bi izbegao izborni fijasko taj  deo opozicije je pribegao bojkotu izbora. 

Besmislenost bojkota i tvrdnji dela opozicije da bojkotuju izbore zbog nepostojanja fer izbornih uslova, potkrepljuju i ranije neistine koje je plasirao taj deo opozicije. Na primer, tokom kampanje za gradske izbore u Beogradu su se potpuno lažnim pokazale bombastično iznete tvrdnje opozicije (PSG- oktobar 2017.) o nameri vlasti i SNS da uoči tih izbora masovno (lažno) prijavi najmanje 100.000 građana, simpatizera SNS, iz ostatka Srbije, da bi izbegli poraz na izborima.

Potpuno lažnom se pokazala i eksplozivna tvrdnja sadašnjeg šefa bojkot opozicije, Dragana Đilasa i njegove liste, od 01.03.2018., tri dana pred beogradske izbore, "da ima dokaze da se vlast sprema da pokrade izbore" i to ni manje ni više nego 300.000 glasova.

Sve to je Đilas "potkrepio" praznom pričom o viškovima pozivnih listića. Tih listića oduvek ima mnogo više, po ulazima i sandučićima, zbog toga što pozive dobijaju i građani koji odavno ne žive u Srbiji i ne glasaju (njih oko 1,7 miliona), ali se nalaze u biračkim spiskovima. 

Kao i uvek kada je ovaj deo opozicije u pitanju, on zagovara dvostruke standarde, nedoslednost i neopisivo licemerje. Ono što je bilo dobro za njih dok su bili na vlasti, tj. izborni uslovi koje su sami stvorili, sada ne valja kada su oni u opoziciji. Oni kritikuju sami sebe.

Radi se o tome da se oni bore za takve izborne uslove koji bi garantovali njihovu pobedu. I te izborne uslove treba da im udeli sadašnja vlast na tacni - konkretno predsednik Vučić. To je njihov stvarni cilj. Oni znaju da u sadašnjim fer i demokratskim uslovima ne mogu da pobede. Stoga traže da im Vučić i SNS stvore takve uslove da oni, tako slabi i nikakvi, bezidejni i nasilni, mogu da preuzmu vlast.

Nije to prvi put. Nešto slično je već pokušao Saša Janković, ponet činjenicom da je osvojio 16 odsto glasova na izborima 2017. Janković je i sam javno potvrdio svoju želju da ga posle predsedničkih izbora, Vučić predloži za predsednika vlade, zbog toga što je osvojio drugo mesto na predsedničkim izborima !?! (setimo se Vučić je pobedio u prvom krugu izbora sa 55 odsto).Tako amateri vide politiku.

Problem tog, bojkotaškog dela opozicije je bezidejnost i nedostatak programa. Drugi veliki problem je ekstremna radikalizacija stavova do nivoa nihilizma, i anarho terorizma, čime se trajno udaljavaju od mejnstrim politike koju je potpuno preuzeo SNS.

Opozicija želi da poveća svoju vidljivost ekstremnim stavovima - destrukcijom, umesto kvalitenim političkim idejama, konstruktivnim delanjem i pronalaženjem nekompromitovanog lidera. 

Sa druge strane SNS je izgradila reputaciju i poverenje birača na ekonomskim reformama, izgradnji Srbije, borbi za KiM, borbi protiv korupcije itd. Stanje demokratije u Srbiji u poslednjih šest godina ukazuje na snažne i stabilne institucije, na vidnu slobodu medija, na nezavisno pravosuđe i konsolidovane finasije.

Upečatljiv utisak je da su prelaskom SNS u proevropski politički mejnstrim, stranke koje su vladale od 2000. do 2012. ostale bez prepoznatljive političke agende.

Rezultati izbora od 2014., naovamo, govore o ubedljivim pobedama SNS. Svi ti izbori su ocenjeni kao  demokratski i pošteni od strane svih relevantnih stranih i domaćih faktora.

Sve ovo je bio uvod u temu ovog teksta. Unazad 20 godina u Srbiji postoje normalni izborni uslovi. Sada su ti izborni uslovi još bolji. Stoga nema razloga za bojkot izbora, a još manje ima razloga za najave nasilja na izborima, putem sabotaža, blokada ili sprečavanja birača da dođu na biračka mesta i glasaju.

Sve to je najavljeno od strane onog dela opozicije koji će bojkotovati izbore. Srbija se sa takvom pojavom (ne mislim na bojkot, već na najavu nasilja) sreće prvi put.

Neki elementi toga što je najavljeno, mogli su se videti u ponašanju dela opozicije posle izbora 2016., ali ne pre i tokom tih izbora. Podsetimo se toga. Mediji su izvestili da je američki ambasador Kajl Skot tokom izborne noći (24.04.2016.) posetio izborni štab i sedište DS, gde su sazvani i lideri još nekih stranaka - DSS, LDP, DVERI, SDS i DJB.

Posle toga lideri šest stranaka su sa pratiocima, izvršili upad u sedište RIK-a. Lideri su medijima lansirali neistinu o izbornoj krađi. Oni su ometali rad RIK-a više dana, a uz to lideri Dveri su vređali članove RIK-a, i fizički su napali članicu RIK-a, Maju Pejčić. Ispred sedišta RIK-a je dan posle izbora organizovan protest na kome je bilo manje od 2000 građana.

Cela stvar se sastojala u tome da su tri liste bile na ivici cenzusa. I tačka. Nikakve krađe nije bilo. Lideri tih šest stranaka su obmanuli javnost.

Sada je situacija drugačija. Lideri pojedinih opozicionih stranaka unapred proglašavaju izbore za nepoštene i najavljuju da će sprečiti održavanje takvih izbora. Najavljuju sabotaže, blokade, opstrukciju i druge oblike sprečavanja. U tome prednjače dve stranke – Stranka slobode i pravde (SSP), Dragana Đilasa i Dveri, Boška Obradovića.

Nasilje, sabotaže, blokade i druge opstrukcije izbora su najavili potpredsednik SSP Marko Bastać (uz saglasnost Đilasa), ujedno i predsednik opštine Stari Grad, i predsednik Dveri, Boško Obradović. Njih dvojica su bili sasvim jasni u najavama nasilja.

Napomenuću da su teoretski takve opstrukcije moguće u onim opštinama gde opozicija ima vlast (Šabac, Paraćin, Čajetina, Novi Beograd i Stari Grad), i gde ima interes da izbori propadnu. Kako oni koji vladaju Šapcem, Paraćinom, Čajetinom i Novim Beogradom izlaze na izbore, tamo neće biti pokušaja sabotaže izbora od strane vlasti tih opština.

Jedina opština u kojoj je moguća sabotaža opštinskih izbora od strane vlasti te opštine, je opština Stari Grad. U svim ostalim opštinama i gradovima moguće je pokušati sabotaže unutar i van biračkih mesta, dok je već teže pokušati sabotaže u opštinskim, gradskim, pokrajinskoj ili republičkoj izbornoj komisiji.

Đilas i Bastać su smislili kako da sabotiraju održavanje opštinskih izbora na teritoriji opštine Stari Grad. Kako? Na sledeći način.

Izbore za odbornike opštine Stari Grad sprovodi isključivo izborna komisija te opštine (OIK). OIK je jedini ovlašćen da organizuje, sprovede i utvrdi rezultate glasanja za odbornike gradske opštine Stari Grad.

Ni Republička, ni Gradska izborna komisija, ne mogu da preuzmu ovlašćenja OIK-a. Opštinsku izbornu komisiju imenuje Skupština opštine Stari Grad (čitaj Bastać).

Grad Beograd može u skladu sa članom 94. Statuta grada da uvede prinudnu upravu, tek nakon što se izbori za odbornike ne sprovedu (što je dovoljan razlog za uvođenje prinudne uprave), odnosno da imenuje privremeni organ koji u tom slučaju vrši sve funkcije Opštinskog veća i Skupštine Stari Grad.

Tada privremeni organ može da imenuje novu izbornu komisiju opštine koja bi sprovela izbore. To je teoretski moguće tek krajem aprila 2020. i tek onda teče rok od dva meseca za raspisivanje novih izbora za odbornike.

Njih tada raspisuje predsednik Skupštine grada Beograda i oni moraju da se održe u roku od 45 do 60 dana od dana raspisivanja. 

Prva izborna radnja koju sadašnji OIK treba da sprovede jeste da utvrdi obrasce za kandidovanje izbornih lista, u roku od tri dana od raspisivanja izbora. Ako Bastaćev OIK ne utvrdi te formulare, izbori ne mogu da se sprovedu.

Ako Bastaćev OIK to ne uradi, onda čini krivično delo, to se odnosi pre svega na predsednika i zamenika predsednika OIK. Međutim Bastać i njegovi, sumnja se, nisu se libili da počine mnogo gora krivična dela u  prošlosti. Đilasu, Bastaću i vlastima opštine Stari grad na raspolaganju je lepeza mahinacija.

Komisija i Veće mogu i da manipulišu npr. svojim ostavkama. Teško je zamisliti na šta su sve spremni, zbog toga što takve izborne mahinacije nije izveo još niko u Srbiji. Pravo je pitanje da li će se oni odvažiti na ova krivična dela?

Sudeći po Bastaćevom intervjuu, hoće. Iza svega naravno stoji Bastaćev nalogodavac, tajkun Dragan Đilas.

Boško Obradović je u svojim izjavama medijima 02. avgusta 2019., najavio da planira da spreči izbore (uputnica 2). On je tada izjavio: "Sprečićemo izbore ukoliko ne budu regularni i ako vlast ne prihvati preporuke Stručnog tima i zahteve protesta "1 od 5 miliona". Za dogovor vlasti i opozicije moraju da postoje određene garancije i da bude stavljen potpis obeju strana na zajednički dokument koji bi nastao kao rezultat pregovora. Inače, vlast izabrana na nedemokratskim izborima neće biti legitimna".

U subotu, 1. februara 2020., u Kombank dvorani u Beogradu, održan je skup opozicije na kome je i započeta kampanja bojkota. Na skupu je govorio i predsednik Dveri Boško Obradović (uputnica 3). On je tada rekao:"(…)da zaustavimo svaki pokušaj da sa lažnim izborima nama i dalje teče taj otrov kroz vene. Lažni izbori su izvor svakog otrova. I sve ću da učinim i za svakoga drugoga da se ta bolest koja nas je zarazila poslednjih osam godina – zaustavi (…) Aleksandar Vučić nikad nije pobedio na izborima. Zahtevam izbore koji su slobodni. Zato moramo svi zajedno da sprečimo one koji to nisu".

Predsednik Dveri Boško Obradović pozvao je 13.02.2020. predsednike opština u kojima je na vlasti opozicija (on je naveo - Čajetinu, Šabac, Paraćin i Stari Grad), da ne "predaju svoje gradove bez borbe". Obradović je rekao da: "opozicionari iz ovih opština ne treba da izađu na izbore, već da se solidarišu sa drugim građanima Srbije, a da blokada u tim gradovima treba da bude način da vlast bude naterana da izbore odloži" (uputnica 4).

Na ovaj predlog je odmah odgovorio predsednik opštine Paraćin Saša Paunović: "Jedino što mogu da kažem je da izbore ne sprovodi predsednik opštine, već opštinska izborna komisija, a za sprečavanje građana da glasaju predviđena je krivična odgovornost".

Boško Obradović je 27.02.2020. u Leskovcu izjavio: "Očekujem proteste i pre izbora i u danima izbora i posle izbora i mislim da je jedino rešenje za skidanje jednog nedemokratskog režima da svim demokratskim mirnim i nenasilnim metodama izađemo na ulice. Da pokažemo građansku neposlušnost, otpor ovom režimu, blokiramo sve državne institucije i izborimo se za slobodu i pravdu" (uputnica 5).

Kao što vidimo, pored mahinacija koje sam naveo pre citiranja zakona, i pored mahinacija koje ne možemo da predvidimo, Zakon predviđa kazne za manipulisanje glasačkim listićima i rezultatima izbora, kazne za namerno uništavanje, oštećenje, oduzimanje ili prikrivanje listića, isprava o izborima ili bilo kog predmeta namenjenog izborima ili glasanju (kutije npr).

Kazne su predviđene i za onemogućavanje praćenja rada organa za sprovođenje izbora, za nedostavljanje obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora i za izazivanje nereda na biračkom mestu. Nažalost, mogu da previdim da će se organi za sprovođenje izbora i organi javnog reda sretati i sa mnogim drugim nepredviđenim sabotažama i nasiljem. 

Posebno pitanje je kako će se ponašati predstavnici Dveri, tamo gde postoje, u opštinskim, gradskim, pokrajinskoj i republičkoj izbornoj komisiji?

Član RIK-a, je npr.  Marko Pušica, visoki funkcioner Dveri.

Pitanje je da li će on pristati da vrši neka krivična dela po nalogu Obradovića?

To isto pitanje važi za članove izbornih komisija koje možda kontrolišu Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili eventualno Trifunović?

Da li će svi ti ljudi ili neko od njih pokušati da kontaminira izborni proces npr. pokušajem da sabotiraju informacioni sistem RIK-a, odnosno Zavoda za statistiku?

Da li će pokušati da unište ili preprave deo izbornog materijala u komisijama?

Da li će prikriveni ili neprikriveni članovi izbornih komisija koji podržavaju bojkot, i stranke koje bojkotuju izbore, pokušati da podnesu more prigovora, na neregularnosti na biračkim mestima koje su sami izazvali? 

U celini, plan Đilasa, Obradovića, Trifunovića i Jeremića je da pokušaju da izazovu haos na što većem broju biračkih mesta, u nameri da delegitimišu izbore.

U tome će imati veliku pomoć svojih medija. Ti mediji će izveštavati tako što će desetostruko preuveličavati eventualni haosu na pojedinim biračkim mestima, prikrivajući ko ih je izazvao, sa ciljem da pokažu kako su izbori nelegitimni.

Najveća opasnost preti na biračkim mestima na Starom gradu, u Beogradu uopšte, u Čačku, ali i u drugim gradovima i opštinama gde Dveri, SSP, PSG i Jeremićeva stranka imaju jače uporište. 

Dosadašnji protesti, onaj od 25.04.2016., protesti iz 2017., i Đilasovi protesti iz 2019., pokazali su ogromnu slabost opozicije. Međutim, dešavanja u savremenom svetu pokazuju da se u spletu okolnosti lako ostvaruju ukrajinski, makedonski ili venecuelanski scenariji.

To i želi bojkot opozicija. Oni žele da destabilizuju Srbiju, bez obzira na cenu. Svi navedeni protesti su to i dokazali. Ako tu uračunamo i upitno ponašanje stranog faktora, te nepredvidive događaje, poput npr. epidemije, onda vidimo da postoje svi razlozi za zabrinutost.

Konzervativni američki politički komentator Denis Preger je na temu nihilizma rekao: "Oni koji veruju u ništa su vrlo, vrlo ljubomorni i ljuti na one koji veruju u nešto". Viktor Igo je rekao: "Nihilizam nema suštinu. Ništavilo ne postoji, nula ne postoji. Sve je nešto. Ništa je ništa". Alber Kami je primetio: "Nihilizam nije samo očajanje i negacija, već nadasve želja za očajanjem i negacijom."