"PUTEVI SE GRADE OD ASFALTA A NE OD LAŽI I MAGLE" Srbija nije i ne sme da stane: U poslednjih 11 godina izgrađeno najviše kilometara auto-puteva u istoriji
Običan čovek i njegove realne potrebe da ostane i opstane na svom ognjištu stavljene su u prvi plan zbog čega je osnovni interes države Srbije postao upravo taj da svaki deo zemlje počne ekonomski da se razvija.
Poslednjih deset godina otkako je na čelo države došla Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, Srbija je postala neprepoznatljiva zemlja budući da krupnim koracima i nezadrživo korača ka svojoj potpunoj transformaciji u ekonomskom i političkom smislu.
Ako se sagledaju svi učinci infrastrukturne politike aktuelne vlasti jasno je da naša zemlja obara sve rekorde u regionu pa i Evropi u tome koliko se trenutno gradi kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica te koliko se milijardi dinara izdvaja u svrhu infrastrukturnih projekata.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je nedavno da je Srbija u poslednjih 10 godina izgradila najviše kilometara auto-puteva u svojoj istoriji.
Ministar je istakao da je u periodu od 2000. do 2012. godine izgrađeno tačno 42,6 kilometara auto-puteva punog profila.
- Tačnije, dograđeno na Titovim auto-putevima pošto nijedan novi auto-put nisu sagradili. Istina je da je u periodu od 2013. godine do danas izgrađeno čak 385 kilometara auto-puteva punog profila (danas je taj broj veći) - naveo je Vesić i time razobličio svo licemerje opozicije koja uporno pokušava bez argumenata i dokaza da omalovaži megalomanske projekte Srbije pristojnih, marljivih i uspešnih ljudi.
-Pošto se putevi grade i rehabilituju od asfalta, a ne od laži i magle, da pogledamo zvanične podatke koliko se asfalta proizvodilo i uvozilo u ovom veku. U Srbiji je za izgradnju i rehabilitaciju putne infrastrukture 2013. godine proizvedeno 2.122.990 tona asfalta. U 2023. godinibiće proizvedeno i ugrađeno 6.500.000 tona asfalta, što je rast od 306 odsto - napomenuo je Vesić i time matematički srušio sve manipulacije na ovu temu.
Nakon godina pa i decenija zanemarivanja ovih pitanja, može se reći da u periodu posle 2012. godine radovi na putnoj infrastrukturi po prvi put postaju realni prioritet za Srbiju.
Običan čovek i njegove realne potrebe da ostane i opstane na svom ognjištu stavljene su u prvi plan zbog čega je osnovni interes države Srbije postao upravo taj da svaki deo zemlje počne ekonomski da se razvija.
Vlast u Beogradu ušla je u cipele običnog seljaka, građanina ove države i razumela da je preduslov svakog ekonomskog razvitka sela, varoši ili grada postojanje putne infrastrukture. Drugim rečima, kad god se negde izgradi autoput, stvori se i verovatnoća da će taj kraj početi privredno da oživljava.
Jednostavno, investitori neće doći tamo gde ne postoje minimalni uslovi za održivi ostanak običnog stanovništva.
Pogoni i fabrike ne otvaraju se tamo gde je infrasturkutra zastarela i gde makadamski putevi i volovske staze predstavljaju jedini način da se dođe do određene lokacije.
Razumelo se da i da je ekspanzija u gradnji autoputeva veoma korisna za Srbiju.
Dolazak na vlast predsednika Aleksandra Vučića otvorio je nove horizonte za sveukpni privredni napredak i obnovu države.
Pored izgradnje novih auto-puteva, ozbiljno se radilo i na održavanju putne mreže. Podaci govore da je samo od 2012. do 2019. godine obnovljeno preko 4.000 kilometara državnih i lokalnih puteva, od kojih je većina u malim mestima po prvi put asfaltirana, jasno govori o čvrstom opredeljenju rukovodstva da državu Srbiju učini uspešnim modelom infrastrukturnog giganta na koji će se videćemo, ugledati zemlje regiona ali će poštovanje prema učincima Srbije na ovom polju odati i mnogo ekonomski snažnije članice Evropske unije.
Projekti izgradnje 10 auto-puteva
Koridor 10 je jedan od najznačajnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku. Radovi na delu koridora koji prolazi kroz Srbiju završeni su posle 50 godina!
Da se radi o pravoj revoluciji na području infrastrukture dokazuje i činjenica da su u 2019. godini završeni južni i istočni krak Koridora 10, a krunu građevinskih poduhvata čini deonica kroz Grdeličku klisuru. Na ovih 26.34 kilometara izgrađeno je 36 mostova, dva tunela, preko 15 km potpornih konstrukcija i 7.5 km kosina.
Ova deonica Koridora 10 se s pravom smatra jednim od najizazovnijih i najzahtevnijih građevinskih poduhvata u Evropi. Pored Koridora 10, u 2019. godini je završen i auto-put "Miloš Veliki" koji spaja Čačak sa Beogradom u dužini od 120 km.
Projekti izgradnje 10 auto-puteva pored ekonomske dobiti omogućili su priliku da brojni turisti pohrle u našu zemlju, te na efikasan i brži način posete i osete mnoge turističke lepote koje naša zemlja nudi.
Reč je o sledećim deonicama: Fruškogorski koridor, Ruma - Šabac - Loznica, Kuzmin - Sremska Rača, Preljina - Požega, Moravski koridor, Surčin - Novi Beograd, Obilaznica oko Beograda - Sektor B, Požarevac - Gradište - Golubac, Niš - Pločnik, Obilaznica oko Kragujevca
Običnom građaninu upada u oko da se samo u periodu od od 2012. do 2019. godine mnogo intenzivnije gradilo nego u čitavoj deceniji koja je ovom periodu prethodila. Sa aspekta konkretne matematičke računice, za samo 7 godina izgrađeno je 362 kilometra auto-puteva, tačnije 39.21% svih saobraćajnica tog tipa u Srbiji!
Fruškogorski koridor
Izgradnja Fruškogorskog koridora, koja je simbolično počela 1. maja, pored boljeg povezivanja sa neposrednim i širim međunarodnim okruženjem, ima za cilj poboljšanje regionalne pozicije u domenu pristupačnosti, u saobraćajnom rasterećenju urbanih područja (obilaznica oko Novog Sada, Iriga i Rume) kao i uklanjanje tranzita sa područja Nacionalnog parka „Fruška gora” (izgradnjom tunela).
Ukupna dužina Fruškogorskog koridora, tj. brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, iznosi 47,91 km.
Brza saobraćajnica se sastoji iz četiri deonice: Deonica 1: Petlja Auto-put E-75 – Paragovo sa planiranom trasom državnog puta IIA reda br. 100 od Žeželjevog mosta do petlje Auto-put E-75, dužine 14,01 km. Deonica 2: Paragovo – početak obilaznice oko Rume, ukupne dužine 16,48 km. Deonica 3: Petlja Kać – Petrovaradin (Auto-put E-75), dužine 6,9 km. Deonica 4: Obilaznica oko Rume, dužine 10,52 km.
Važno je istaći da radovi na izgradnji tunela Iriški venac u okviru ovog koridora, koji je i inače najzahtevnija tačka projekta, napreduju u skladu sa planiranom dinamikom, kažu u Ministarstvu građevinarstva. Iriški tunel biće najduži u Srbiji, čak 3,5 kilometara. Predviđena je i izgradnja dva vezna tunela kroz koje će moći da prođu i kamioni ako ostanu u kvaru, a sve je projektovano u saglasnosti sa nemačkim standardom bezbednosti RAPT.
Auto-put Beograd–Sarajevo
Prvi je auto-put koji će direktno povezati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku, i spada u jedan od najvećih infrastrukturnih projekata. Srbija je prošle godine krenula u izgradnju prve deonice u dužini od 18 kilometara, od Sremske Rače do Kuzmina.
Izgradnja ovog auto-puta obuhvata i izgradnju novog mosta na Savi u Sremskoj Rači, ukupne dužine 1.310 metara. Most se sastoji od prilaznih betonskih konstrukcija na obe obale Save, dužina 530 metara i 450 metara, kao i čelične konstrukcije nad rekom dužine 330 metara.
Vrednost investicije je 250 miliona evra.
"Na jednoj strani mosta je sadašnjost, a na drugoj budućnost"
U toku je gradnja mosta na budućem auto-putu Kuzmin-Sremska Rača. Ukupna dužina biće 1.310 metara, najduži raspon je 150 metara, a ukupna širina biće 31 metar.
U okviru projekta planirana je izgradnja auto-puta dužine 18 kilometara od Kuzmina do Sremske Rače. Trenutno je angažovano 550 radnika, a vrednost kompletnih radova je 250 miliona evra.
Izvođač radova na deonici Kuzmin-Sremska Rača je obećao da će ta deonica auto-puta Beograd-Sarajevo biti završena do kraja 2022. godine.
Važno je napomenuti da su Sremska Rača i novi most preko Save samo jedan od velikih infrastrukturnih projekata koje Srbija realizuje i pored svetske krize i ratnih sukoba na tlu Evrope, jer je to uslov za rast i napredak.
– Za nas je važno da na Balkanu zidamo mostove koji spajaju države, prijatelje i braću i tada neće biti prepreka i strepnji. To nije samo most preko Save, već on spaja Beograd sa Banjalukom i Sarajevom, i on, kao i ovaj vijadukt na deonici Sremska Rača -Kuzmin premošćava nesporazume, nerazumevanje i prošlost. Na jednoj strani mosta je sadašnjost, a na drugoj budućnost – poručio je Vučić na ceremoniji povodom početka radova na deonici Sremska Rača – Kuzmin.
Crna Gora sve bliža!
Autoput od Preljine do Požege imaće veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona, jer predstavlja nastavak autoputa Miloš Veliki ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd-Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 km autoputa do granice sa Bosnom i Hercegovinom.
Kada govorimo o ovom infrastrukturnom pitanju vredi podsetiti da će auto-put Miloš Veliki biti spojen sa Moravskim koridorom, odnosno budućim autoputem E-761 Preljina-Pojate na petlji Preljina, čime će biti povezan i sa autoputem E-75 Beograd-Niš.
Obilaznica oko Čačka
Naslovnice domaćih medija prosto je zapljusnula navala zahvata i projekata koji će se raditi na užem ili širem području Čačka!
Naime, kada govorimo o obilaznici oko Čačka važno je istaći da je dužina obilaznice oko 6 kilometara te da se na njoj se nalaze 2 vijadukta,1 tunel, most preko Zapadne Morave i Petlja Pakovraće (tačnije Čačak-Zapad).
Svrha ove obilaznice jeste nestanak gužve na naplatnoj rampi u Preljini.
Naslovi kojima svedočimo poslednjih godina u medijima: "U Čačku će se graditi pet novih kružnih tokova - Uskoro i gradnja severne obilaznice", "U planu izgradnja mosta na Moravi, kao i produženje Bulevara Tanaska Rajića", "U Čačku će se graditi novih pet kružnih tokova" govore u prilog činjenici da Srpska napredna stranka ne želi Čačak da vrati u vreme kada su gradom upravljali oni kojima je lični i uzak partijski interes bio ispred praktičnih problema građana i lokalne samouprave.
Čačak doživaljava danas svoj infrastrukturni i industrijski procvat i građani mogu biti spokojni u budućnosti.
Obilaznica Surčin - Novi Beograd
Svrha izgradnje Obilaznice Surčin-Novi Beograd ogleda se u izgradnji magistralne saobraćajnice koja preko petlje Surčin spaja Novi Beograd sa auto-putem "Milos Veliki".
Auto-put Ruma–Šabac i brza saobraćajnica Šabac–Loznica
Ukupna dužina deonice Ruma–Šabac–Loznica iznosi 78 km. Na toj deonici predviđena je izgradnja 56 objekata, od toga 54 mosta i dve petlje, u Hrtkovcima i Rumi. Projekat se sastoji iz tri deonice: auto-put Ruma–Šabac dužine 22,07 km, most preko Save dužine 1,35 km i brza saobraćajnica Šabac–Loznica dužine 54,58 km.
Auto-put Ruma–Šabac i brza saobraćajnica Šabac–Loznica jedan je od prioritetnih zadataka u drumskom transportu, jer će povezati Vojvodinu i važne administrativne i regionalne centre od Rume preko Šapca sa Loznicom i istočnim delovima Republike Srpske.
Ovaj auto-put, sa novim mostom preko Save, otvorio je 14. oktobra 2023. predsednik Aleksandar Vučić. Očekivani rok za završetak brze saobraćajnice je kraj 2024. godine.
Nabrajati sve učinke vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem od 2012. do danas bio bi zaista izazovan posao i sasvim sigurno ne bi mogao da stane u ovih nekoliko desetina redaka ovog teksta no činjenica je da Srbija jeste danas prepoznatljiva kao zemlja u kojoj se svake godine sve više gradi a na temelju toga i privlači mnoštvo investicija.
Od nekih zasluga sadašnje vlasti vredi pomenuti i renoviranje i sanaciju železničkih stanica.
Obnovom 27 železničkih stanica širom Srbije bila je obuhvaćena sanacija fasada, zamene krova, stolarije i bravarije, radovi na sređivanju elektroinstalacija, sanacija i izgradnja mokrih čvorova, kao i ojačavanje temelja zgrada gde je to bilo neophodno. Mnoge od tih stanica prvi put su bile uređene nakon dužeg vremenskog perioda.
Revitalizacija, izgradnja mostova još jedan je nezaobilazan uspeh moderne Srbije. Vredi spomenuti Žeželjev most, prvi novi most u Novom Sadu, most Vrla kod Vladičinog Hana, Most preko Save kod sela Mačvanski Piričinović,most Mihajla Pupina...