BORBA ZA NAŠU SVETU ZEMLJU TEK PREDSTOJI! U septembru prestaje "Trampov dogovor" za Kosovo - prilika za ofanzivu?
Da je Priština u "niskom startu" za lobiranje govore aktivnosti premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija
Kada početkom septembra i formalno prestane da važi dogovor o moratorijumu za kampanje priznanja i "otpriznavanja" Kosova i Metohije, na koji su se Beograd i Priština obavezali Vašingtonskim sporazumom, sudeći prema aktivnostima koje privremene prištinske institucije već sada sprovode, teška diplomatska borba za našu zemlju - tek predstoji.
PACOLI ZAHVALJUJE TADIĆU I JEREMIĆU! "Srbija nam žalbom Međunarodnom sudu učinila uslugu, to je bila velika pobeda"
POLITIKA SRBIJE JEDNOSTAVNA JE I JASNA "Ako neko prizna Kosovo, i mi krećemo u kampanju"
Da je Priština u "niskom startu" za lobiranje govore aktivnosti premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija, koji je početkom jula posetio Atinu, gde je od grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa zatražio da Helenska republika prizna nezavisnost KiM. Sa druge strane egejske obale, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je da će pomoći napore Prištine u širenju priznanja.
Šta je Srbiji činiti? Iskusne diplomate, Zoran Milivojević i Vladislav Jovanović, napominju da sve gorepomenuto nagoveštava da se, ni Priština, niti SAD, nisu držali dogovora o moratorijumu, već da su neprekidno radili na lobiranju za kosovsku nezavisnost.
Jovanović ističe da su SAD, time što su navele Izrael da prizna kosovsku nezavisnost, prekršile sporazum u trenutku njegovog potpisivanja. Prema njegovim rečima, Srbija bi već sada trebalo da počne da diskretno radi sa zemljama koje su ubeđene da nije bilo ispravno priznati kosovsku nezavisnost.
- Zamrzavanje je očigledno bilo potrebno da bi se kosovski Albanci, ali i njihovi prijatelji na Zapadu pribrali i organizovali za sledeće nastupanje. Moratorijum je bio dragocen za Kosovo i njegove zaštitnike, dobili su u vremenu; mi smo, zaustavljajući aktivnosti, izgubili na momentumu u toj akciji. Ali nije mnogo izgubljeno i mi možemo, ne samo da nadoknadimo vreme, već i da obezbedimo nova povlačenja, s tim što bi valjalo već sada pripremati rad u tom pravcu - kaže Jovanović.
Srbiji na raspolaganju stoji nastavak diplomatske akcije iz perioda kada je naša zemlja uspešno lobirala kod zemalja koje su priznale kosovsku nezavisnost da ta priznanja povuče, smatra Milivojević. Polazna tačka Srbije je da pitanje KiM nije rešeno, da je u nadležnosti Saveta bezbednosti UN, kao i da je za mir i stabilnost neophodno da se dođe do kompromisnog rešenja dijalogom.
- Prema državama koje nisu priznale KiM trebalo bi delovati tako da ne menjaju stav, dok bi sa ključnim partnerima koji su na našoj strani trebalo dogovoriti se o odbrani naših ključnih nacionalnih interesa na principijelnoj osnovi; pre svega sa stalnim članicama Saveta bezbednosti, jer je kosovsko pitanje u njegovoj nadležnosti. Dakle, čvrsta odbrana Rezolucije 1244 sa Rusijom i Kinom, ali i sa drugim državama koje nisu priznale Kosovo, kao što su Indija, Indonezija, Brazil, Argentina i tako dalje - objašnjava on i dodaje da bi osnova za nastup Srbije trebalo da bude afirmacija međunarodnog prava i poretka zasnovanog na Povelji UN.
- To zemlje razumeju, pogotovo sada, kada su zaoštreni međunarodni odnosi i kada vam niko ne garantuje suverenitet i teritorijalni integritet osim međunarodnog prava i principa. Borba za takav međunarodni poredak je isto tako i borba za odbranu našeg stava vezanog za KiM - kategoričan je on.
Dobra prilika da Srbija iskaže svoje stavove biće obeležavanje godišnjice osnivanja Organizacije nesvrstanih zemalja u Beogradu 11. i 12. oktobra - među nesvrstanima ima mnogo onih koji nisu priznali kosovsku nezavisnost, pa i važnih država kao što su Indija, Indonezija ili Iran.
Skup predstavnika Nesvrstanih u Beogradu, Srbija ne samo da može da iskoristi za akciju povodom KiM, već i da podseti na ulogu koju je Jugoslavija odigrala u borbi zemalja "Trećeg sveta" tokom dekolonizacije i njihove borbe za nezavisnost - a Srbija je, zahvaljujući neutralnosti, u tom smislu prava naslednica Jugoslavije, objašnjava Jovanović.
- To može da ima samo pozitivan uticaj na zemlje koje su, pod pritiskom zapadnih sila ili istrčavajući se, priznale nezavisnost Kosova, da još jednom o svemu tome razmisle i sagledaju da je njihova identifikacija daleko bliža sa Srbijom, nego sa njenom silom odvojenom pokrajinom koja teži da postane članica NATO - ističe on.
Srbiji kao, kako Jovanović kaže, mali vetar u leđa daje i činjenica da naša zemlja nije ispunila sve obaveze iz Vašingtonskog sporazuma - preseljenje srpske ambasade u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim. Mnoge muslimanske zemlje doživele su otvaranje prištinske ambasade u Jerusalimu kao izdaju - tim rečima o tom pitanju izjasnio se upravo turski predsednik. Međutim, u slučaju Turske radi se o istorijskim i verskim vezama i interesima.
- Države koje nemaju te istorijske naslage u sećanjima, niti ambiciju da se vrate na stare prostore, a to je većina muslimanskih zemalja, nemaju tu vrstu hipoteke, slobodnije bi mogle da razmotre kosovsko pitanje i da shvate da je stvaranje "posebnog slučaja" od Kosova latentna i perspektivna opasnost za integritet njihovih država, jer se njihove nacionalne manjine i zajednice uvek mogu pozvati na taj slučaj kako bi opravdale svoj secesionizam - zaključuje Jovanović.