OVAKO BI IZGLEDALA ZSO: Beograd insistira na dogovorenom, za Prištinu je Briselski sporazum samo mrtvo slovo na papiru
Zajednica srpskih opština (ZSO), ili Asocijacija srpskih opština je planirana samoupravna zajednica opština sa srpskim većinskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji.
Predlog za udruživanje usledio je kao rezultat Briselskog sporazuma iz 2013. godine, o kome su pregovarale i zaključile privremene vlasti Kosova i Vlada Srbije. U skladu sa nadležnostima datim u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi i kosovskom zakonu, opštine učesnice imale bi pravo da sarađuju u kolektivnom ostvarivanju svojih ovlašćenja putem zajednice. Zajednica bi imala potpun pregled područja ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.
"REKAO SAM VUČIĆU..." Kurti otkrio svoj plan za 1. septembar: Priština nastavlja da maltretira Srbe
"ZBOG KURTIJA I NEODGOVORNE EU BORIMO SE ZA MIR" Brnabić oštro oplela po premijeru lažne države i prozvala politiku Brisela
DOKAZ KURTIJEVE NESPOSOBNOSTI: Privremena Vlada dovela KiM do propasti - građani besni
Očekivalo se da će Zajednica biti zvanično osnovana u zakonskom okviru tzv. Kosova 2015. godine, ali je na neodređeno vreme odložena zbog sukoba oko obima ovlašćenja.
U skladu sa Briselskim sporazumom, planirano je uspostavljanje Zajednice srpskih opština sa sedištem u Severnoj Kosovskoj Mitrovici. Ona nema nikakvu zakonodavnu vlast, imajući samo "punu nadzornu moć u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja" u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom.
Njeno formiranje predviđeno je Briselskim sporazumom potpisanim između Srbije i privremenih vlasti Kosova. Ovaj sporazum predstavlja važan korak u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ovim sporazumom je takođe dogovoreno da Srbija neće blokirati pristupanje tzv. Kosova Evropskoj uniji i obrnuto. Ovaj sporazum pohvalio je i generalni sekretar OUN-a Ban Ki-Mun koji je rekao da garantuje široka ovlašćenja opštinama sa srpskom većinom na Kosovu. Zajednica bi obuhvatala ove opštine: Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot-Vrbovac, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.
Nekadašnji kosovski predsednik "vlade" Hašim Tači rekao je da je uspostavljanje Zajednice srpskih opština u suštini prihvatljivo "Ustavom Kosova" i Planom Ahtisari, dok je lider stranke AAK Ramuš Haradinaj to podržao rekavši da "Ustav Kosova" dozvoljava udruživanje opština, ali bez držanja zakonodavne, sudske ili izvršne vlasti. U novembru 2014. godine, Ljubomir Marić, jedan od koordinatora sa dužnošću uspostavljanja Zajednice srpskih opština, izjavio je da će ona biti zasnovana na modelu Južnog Tirola u Italiji i da očekuje uspostavljanje još dve srpske opštine u Gori i Prilužju.
Goranci su izjavili da žele da se Gora (bivša opština sa goranskom većinom, koja je spojena sa albanskim naseljenim Opoljem i formira opštinu Dragaš koja ima albansku većinu) pridruži Zajednici srpskih opština. Dana 3. novembra 2013. godine, 70% Goranaca glasalo je za uspostavljanje opštine Gora kao dela Zajednice srpskih opština, prema goranskom političkom lideru Safetu Kušiju.
Formiranje se očekivalo 2015. godine, ali je kasnije odloženo.
Dana 9. novembra 2015. godine, kosovski predlog da postane članica Uneska nije uspeo, zbog nedostatka potrebnih 2/3 glasova za na Generalnoj konferenciji Uneska. Dan kasnije, 10. novembra 2015. godine, tzv. Vlada Kosova je zamrzla prethodno potpisani Sporazum o uspostavljanju Zajednice srpskih opština; odluku je osudio ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić nazvavši je "pretnjom regionalnoj stabilnosti" i "velikim udarom na briselski dijalog".
U decembru 2015. godine, samozvani Ustavni sud Kosova proglasio je delove sporazuma iz 2013. godine neustavnim. Od tada je realizacija Sporazuma stavljena na čekanje i Kosovo je upalo u političku krizu uz stalne sukobe između stranaka Albanaca u vladi i opozicije, pri čemu su prve podržavale Sporazum, a druge ga kritikovale, govoreći da će Srbi biti "privilegovani" ako bi Sporazum bio sproveden, iako je Zajednica imala za cilj da poboljša život Srba koji žive u surovim uslovima u enklavama sa srpskom većinom.
U septembru 2017. godine, nakon izbora za narodne poslanike tzv. Kosova 2017. godine, politička stranka Srpska lista saglasila se da formira Vladu Kosova koju predvodi Ramuš Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova, pod glavnim uslovom da se uspostavi Zajednica srpskih opština.
Opštine
Zajednica bi obuhvatala ove opštine: Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš. Ukupna površina ovih opština iznosi 1,708 km² (659 kvadratnih milja) (15.66% ukupne površine Kosova).
Procenjuje se da se stanovništvo Zajednice kreće između 70.000 i 125.000 stanovnika. Tačan broj stanovništva nije poznat, zbog bojkota popisa stanovništva na severu Kosova 2011. godine i delimičnog bojkota u enklavama na jugu Srbije.
Podsetimo, vlada privremenih organa u Prištini donela je odluku da od 1. avgusta izdaje potvrde za građane koji poseduju dokumenta Srbije i da počne preregistracija automobila sa srpskim tablicama. Na molbu pre svega SAD, Kurtijeva vlada odložila je primenu odluke o registarskim tablicama i ličnim dokumentima do 1. septembra
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković održao je tim povodom vanrednu konferenciju za medije u Palati Srbija, a povodom situacije u južnoj pokrajini.
- Kurti se poziva na sporazum iz 2011. godine o slobodi kretanja, koji su potpisali 2. jula Borko Stefanić i Edita Tahiri. Sporazum je potpisan u Briselu. Ovim se sporazumom nažalost priznaju kosovske lične karte i vozačke dozvole i govori se između ostalog i o dve strane - rekao je Petković i dodao:
- Kurti se setio posle 11 godina da krene sa primenom sporazuma, tako što će uvesti ulazno-izlazni dokument. On se po sporazumu odnosi na građane Srbije koji žive u centralnoj Srbiji, a ne Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Kurtija zanima samo ukidanje srpskih ličnih karata Srbima na KiM, jer on tako želi da istisne postojanje srpske države na prostoru Kosova i Metohije. Takođe, njih interesuje samo da ukinu KM tablice. On ne želi prisustvo srpskih insitucija na prostoru Kosova i Metohije - istakao je Petković.
- Ako Aljbin Kurti sada ima pravo da pokreće sporazum nakon 10 godina i da time krši stečena prava koja su konstituisana u tom periodu, jasno je da po reciprocitetu, Kurti jako voli tu reč, i Srbi imaju pravo da pokrenu Briselski sporazum iz 2013. godine koji se ne sprovodi, i da krenu sami da formiraju Zajednicu srpskih opština, s ozbirom da ZSO predstavlja samu srž Briselskog sporazuma. Srbi će krenuti u formiranje ZSO i nadam se da će ih svi podržati u tome, pre svega zemlje KVINTE, jer ne prođe dana da neko ne kaže da ZSO mora da bude formirana, na šta su stavljeni potpisi. Svi podržavaju Kurtija koji želi nasilje, koji želi da uruši dijalog i koji iz sporazuma vadi samo ono što može da izazove krizu. Ja pozivam KVINTU da izvrši potreban pritisak na Kurtija, da ga urazumi, da se zaustavi Priština sa ovim potezima koji mogu da izazovu krizu sa nesagledivim potrebama, rekao je tada Petković.
Tim povodom, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić se obratio naciji i podsetio na to da je tzv. Kosovo nije ispoštovalo niti jednu tačku Briselskog sporazuma.
- Kada postoji međunarodni sporazum ako Albancima ne odgovara, onda Kurti kaže da ni za Srbe to nije dobro. Valjda on zna bolje i treba da odlučije u ime Srba. Niko iz sveta nije reagoveo na ovo i hapšenje Srba i Roma, jer su okačili neke bilborde i okačili neke banere, u skladu sa međunarodno pravno pozitivnim propipisima koji su morali da budu postovali i provedeni u delo ali nisu - naveo je Vučić koji je takođe i poslao snažnu poruku srpskom narodu na KiM.
Podsetimo, predsednik danas boravi u Briselu gde će razgovarati sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, a potom u dijalogu sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem uz posredovanje EU, pokušati da nađe rešenje za situaciju na KiM, izazvanu odlukom Prištine o preregistraciji vozila i ličnim kartama, ali i sva ostala otvorena pitanja koja su podigla tenzije u južnoj pokrajini i zapretila bezbednosti Srba na KiM.
Vučić je, najavljujući sastanak sa Stoltenbergom, u izjavi za novinare, rekao da je taj sastanak jako važan, da će razgovarati i sa izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, i mnogim drugima u Briselu i naglasio da ne zna šta se može očekivati od tih razgovora.
Napomenuo je da je u više navrata imao telefonske rezgovore sa Stoltenbergom i da je dogovoreno da se lično sastanu u Briselu, ističući da je KFOR jedini koji ima mandat za očuvanje sigurnosti i mira na KiM, posebno na severu pokrajine.
Vučić je u ponedeljak poručio da u Brisel ide kako bi pokušao da očuva mir i stabilnost, jer je to njegov jedini cilj, ističući da Srbija nikome i ničim ne preti, već želi samo da obezbedi poštovanje međunardnih pravila i pravnih normi, od Rezolucije UN 1244 do Briselskog sporazuma, koji su važeći, na snazi i moraju da budu poštovani i primenjivani.
- Želimo i o ZSO da pričamo, ali ne tako što će Priština da kaže da ZSO može samo da kupuje samolepljive sličice, da ih lepi u album, da kupuje žvake i da nam neko govori da ona mora da bude u skladu sa tzv. kosovskim ustavom, jer je to besmisleo. Onda nam i ne treba, i svaki građanin može takvu zajednicu na dnevnom nivou da osniva - rekao je Vučić i dodao da je jasno predviđeno Briselskim sporazumom da ovlašćenja ZSO budu mnogo šira nego što ih ima nevladina organizacija.