ISPLIVAO TAJNI NEMAČKI DOKUMENT: Otkriva kakav je bio plan za KOSOVO - "Sever pripojiti Srbiji i stvoriti Veliku Albansku državu"
Šokantan izveštaj Nemačkog diplomate.
- Moja prva poseta Prištini ostavila je utisak da je albansko govorno područje na Kosovu daleko najpovoljnije tlo za nemački kulturni uticaj. Nema sumnje da se ovde može postići mnogo sa malo finansijskih ulaganja... Za našu spoljnu politiku, pitanje albanske manjine u Srbiji nije spoljnopolitički problem, već problem ljudskih prava. Postupanje Srbije prema Albancima je sramota za celu Evropu. -
Ove rečenice stoje u izveštaju neimenovanog nemačkog diplomate poslatom centrali u Bonu nakon posete Kosovu u decembru 1991. godine sa još dvojicom kolega. Tih nekoliko redova i sve ono što je još napisano u pomenutnom raportu, moglo bi u dobroj meri da objasni proces kroz koji je južna srpska pokrajina prošla u sledećih 30 godina i proces kroz koji će, po svemu sudeći, i dalje prolaziti u budućnosti.
BRUTALNA PROVOKACIJA ALBANACA: Opet bi da ubijaju Srbe, napravili bolesnu video igru "Rat za Kosovo 2033"
ALBANAC PROZIVAO STELU JER VOLI SRBIJU! Jednim komentarom ga postavila na mesto, pa spomenula i Kosovo (FOTO)
LAŽNA DRŽAVA NESPOSOBNA DA IZAĐE NA KRAJ SA PROBLEMIMA: Protesti u Prištini pokazuju svu nekoptentnost privremenih vlasti
"Podela Kosova i Velika Albanija"
Izveštaj je deo deklasiranih nemačkih dokumenata koji svedoče raspadu SFRJ, a objavio ga je na svom tviter nalogu novinar Mihael Martens, najavljujući veliki feljton na tu temu u "Frankfurter Algemajne Cajtungu". I da nema pominjanja SFRJ, lako bi se moglo pomisliti da su neki delovi napisani juče, danas ili pre godinu dana, jer je većina suštinskih pitanja i dalje aktuelna.
Izveštaj opisuje posetu trojice diplomata Kosovu u decembru 1991. godine. Njihova imena se ne pominju, "jer su dvojica i dalje aktivni u svojim zemljama", ali se otkriva da su iz Nemačke, Velike Britanije i Norveške. Navodi se da su u Prištinu putovali iz Beograda i da je nemački diplomata izveštaj centrali poslao po povratku u srpsku prestonicu.
Kako je navedeno, u Prištini su razgovarali sa brojnim albanskim liderima, ali je izdvojen sastanak sa Ibrahimom Rugovom, tadašnjim neprikosnovenim liderom kosovskih Albanaca. Sudeći prema izveštaju, Rugova je diplomatama tada jasno rekao kako vidi sudbinu Kosova u slučaju opstanka, ali i u slučaju raspada SFRJ, zemlje koja je u tom trenutku uveliko bila u ratu:
- Ako Jugoslavija nastavi da postoji, Kosovo mora postati ravnopravna republika. Ako se unutrašnje jugoslovenske granice menjaju po etničkim principima, želimo zajednicu sa delovima Crne Gore i Makedonije naseljenim Albancima - rekao je tada Rugova.
Međutim, on je tada izneo i svoju viziju statusa Kosova u slučaju raspada SFRJ:
- Ukoliko se Jugoslavija potpuno raspadne, Rugova je zahtevao "nezavisnu (sve)albansku državu" - naglašeno je u izveštaju.
"Ekonomija? Ko još o tome razmišlja"
Prema izveštaju nemačkog diplomate, Rugova nije imao suštinske primedbe na podelu severa Kosova sa Srbijom:
- Po pitanju moguće podele Kosova, Rugova se pokazao fleksibilnim, ali je istakao da samo jedna opština (Leposavić) ima srpsku većinu. - piše diplomata i dodaje da je Rugova podrazumevao eksteritorijalnost srpskih manastira i jasna manjinska prava u nezavisnom Kosovu.
Ipak, u izveštaju se navodi impresija diplomate o nedvosmislenoj želji lidera kosovskih Albanaca za ujedinjenjem sa Albanijom, bez obzira na tadašnje jasne ekonomske razlike između dve države.
Većina sagovornika mi je rekla: "Niko u Jugoslaviji ne razmišlja u ekonomskim okvirima. Zašto bi? Ekonomski problemi Albanije su samo privremeni."
U svojoj depeši, diplomata detaljno izveštava i o represiji nad Albancima na Kosovu: "otpuštanjima, samovoljnim hapšenjima i racijama korumpiranih srpskih policajaca". Ipak, "na Kosovu nema pretnje od gladi", citirao je diplomata sagovornike.
Kobni zaključak: "Sramota za Evropu"
Diplomate su se tokom posete Prištini sastale i sa piscem, novinarom i političarem Vetonom Suroijem, jednim od najistaknutijih kosovskih intelektualaca. Navodi se da im je Suroi istakao potrebu za internacionalizacijom kosovskog pitanja i dodao da je njegovo nenasilno rešenje za sada dovelo do toga da problem Kosova ostaje "van igre". Iz izveštaja se može zaključiti da Suroi nije po volji nekoga u Bonu, pošto je pored njegovog imena, hemijskom olovkom napisano: "Maksimalista" uz znak uzvika.
Na kraju izveštaja, navodi se zaključak da je Kosovo veoma plodno tlo za nemačke investicije i kulturni uticaj, ali se jednom rečenicom jasno ukazuje na smer kojim će zapadne zemlje, EU i SAD, voditi svoju politiku po pitanju kosovskog spora:
"Pitanje albanske manjine u Srbiji nije spoljnopolitički problem, već problem ljudskih prava. Postupanje Srbije prema Albancima je sramota za celu Evropu" , zaključna je rečenica u izveštaju.