ZNA SE KADA, ALI NE I KO ĆE ZA STO: Nova runda pregovora u Briselu pod senkom Kurtijevog TERORA nad SRBIMA - šta možemo da očekujemo?
Razgovori u ćorsokaku...
Susret Beograda i Prištine i njenih predstavnika biće upriličen 27. februara u Briselu, na poziv specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, ali za sada nije poznato ko će biti pregovarači. Od ovog sastanka analitičari imaju mala očekivanja, a neki ocenjuju i da jedino SAD ima moć tu da pokrene razgovore.
DOLAZI DOBA GLADI I BEDE! Kurti bacio narod na kolena, Albanci prvi zakukali: "Nije moguće izdržavati četvoročlanu porodicu"
DA LI KIJEV MENJA STAV O KOSOVU I METOHIJI? Oglasio se ambasador Ukrajine
KURTI PRIZNAO ISTINU: "Otkako je Vučić alarmirao međunarodnu zajednicu NA MENE VRŠE PRITISAK"
Poziv je usledio posle optužbi tehničkog pegovarača Besnika Bisljimija na račun Lajčaka, da krši principe koje je sam postavio, po kojima nijedna tema u dijalogu ne može da se nađe na dnevnom redu bez prethodnog dogovora dve strane.
Odlazak predstavnika dve strane pratiće senka nikad lošijih odnosa, koju je dodatno uvećala odluka Kurtija da ukine dinar na Kosovu. Od tada su se naređale pretnje, sugestije, apeli najviših zvaničnika EU i Zapada da se ta odluka odloži, ali promene i dalje nema.
Male šanse za napredak
Zato Stefan Radojković, istoričar, ocenjuje da su male šanse da dođe do bilo kakvog napretka.
- Od predstojećeg sastanka, bilo da je isti na najvišem nivou ili ne, ne treba očekivati bilo kakve konkretne rezultate. Isto tako, mišljenja sam da ovakav dijalog treba polako ali sigurno vraćati u okvire UN jer je jasno da EU, em što nije neutralan posrednik, nije ni relevantan posrednik koji bi garantovao sprovođenje postignutih sporazuma iz 2013. i 2015. godine - napominje Radojković.
Ukazuje i da samo jedna zemlja ima način da pomeri dijalog sa mrtve tačke. Osvrće se i na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da "EU ili nema ili ne želi da primeni mehanizme prema Prištini koja sprovodi ne samo jednostrane mere, već pokušava da etnički očisti Kosovo od Srba".
- Vučićeva izjava može biti shvaćena na dva načina. Prvo, da EU nema mehanizme kojima može efikasno da prinudi Prištinu na konstruktivno ponašanje, a kamoli na ispunjavanje obaveze iz Briselskog sporazuma. Ili da EU ne želi da iskoristi mehanizme prinude prema Prištini, već su oni više na nivou retorike ali ne i konkretnih i konzistentno primenjivanih mera prinude. Ako ovo imamo na umu, jasno je da jedino SAD ima potrebnu političku i vojnu težinu kako bi bilo kakav budući dijalog sa Prištinom mogao biti smatran konstruktivnim - napominje Radojković.
Ko će za sto u Briselu?
Za sada nije poznato ko ide u Brisel, da li tehnički pregovarači Petar Petković i Besnik Bisljimi, ili pak politički pregovarači Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.
Njih dvojica su, inače, imali 14. septembra prošle godine sastanak, kada je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj direktno optužio Kurtija za neuspeh razgovora jer nije prihvatio "kompromisni predlog" da obe strane paralelno implementiraju svoje obaveze.
Nakon toga dvojica pregovarača bili su u Briselu u oktobru, ali su dvojeno razgovarali sa liderima EU na marginama samita Evropskog saveta.
U međuvremenu se, 24. septembra, desio sukob u Banjskoj, tokom kojeg je poginuo jedan kosovski policajac i trojica Srba, kao i jednostrani potezi Prištine, poput ukidanja dinara na Kosovu.
Zato je i pitanje da li će Vučić i Kurti sesti za isti sto u Briselu, a Nedžmedin Spahiu, univerzitetski profesor u Prištini, ocenjuje da je to realna mogućnost. Ipak, nije tako siguran po pitanju ishoda sastanka.
- Verujem da će EU tražiti dogovor o implementaciji Ohridskog sporazuma. Verujem da će se njih dvojica videti, bilo je i lošijih situacija i nadam se da će prevladati razum. Trebalo bi da se paralelno ispunjavaju uslovi dogovora, bez uslovljavanje. U ratu svi gube, pa i pobednik. Što smo dalje od dogovora, sve su izvesniji sukobi - rekao je Spahiu.
Ništa manji pesimista je saradnik nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Brisela Tobi Vogel, koji smatra da tokom ove godine neće biti vidljivog napretka u dijalogu Kosova i Srbije.
- Ne vidim mnogo prostora za napredak ove godine, iz više razloga. Prvo, čini se da sadašnji tim posrednika nije spreman da učini ono što bi trebalo da stvori uslove koji bi mogli da dovedu do konačnog dogovora, odnosno da EU ukine jednostrani pritisak na Kosovo i pojača pritisak na Srbiju, kako bi pristup bio uravnoteženiji. Drugo, pristup predsednika Vučića koji čeka izbore za Evropski parlament i, što je još važnije, administraciju Trampa. Čini se da do sada funkcioniše, o čemu svedoči i činjenica da ga niko ne želi pitati za blokadu dijaloga i događajima u Banjskoj - rekao je on.
Treći razlog je, kako je ocenio, činjenica da su "zapadne vlade ometene zbog dva velika rata koji se vode u susedstvu EU, u Ukrajini i Gazi", i prognozira da ići će najkraćim putevima koje mogu pronaći.
- Niko neće potrošiti mnogo političkog kapitala na pitanje dijaloga sve dok se situacija na terenu čini stabilnom i dok smo stabilnost definisali do tačke u kojoj se oružani napadi koji ostavljaju žrtve smatraju podnošljivima - ocenio je Vogel.
Opomena za Bisljimija
Govoreći o sastanku, portparol EU Peter Stano rekao je da pozivnom pismu Lajčaka nije određeno ko treba da predstavlja Beograd i Prištinu na sastanku, i naveo da je prepušteno stranama da o tome odluče.
- Nadamo se da će gospodin Bisljimi ceniti napore umesto da nepravedno optužuje zvaničnike EU. Takvo ponašanje je nedopustivo - naveo je Stano u pisanoj izjavi, koju je prosledio pojedinim medijima, a prenosi prištinski "Reporteri".
Predsednik Vučić o nastavku dijaloga
Vučić je u Minhenu na Bezbednosnoj konferenciji rekao da je ima razgovore sa visokim komesarom za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepom Boreljom i Lajčakom i da mu se čini da EU ili nema ili ne želi da primeni mehanizme prema Prištini koja na svaki način pokušava etnički da očisti KiM od Srba.
- Rekli smo da želimo da budemo na svakom sastanku, ali da želimo da vidimo rezultate. Govorili smo o dinaru, jednoj od podmuklih laži Kurtija, koji ovde svima priča da smo u tromesečnom tranzicionom periodu koji se odnosi na to da neće otimati dinare - rekao je Vučić, ali se zapitao kako da dinari stignu na KiM.
Kazao je i da očekuje poziv u Brisel ovih dana i da se nada nekom rešenju.
- Borelj je korektan i razume šta se dešava, ali slaba vajda - rekao je Vučić novinarima drugog dana Minhenske bezbednosne konferencije.
Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin izjavio je da Nemačka čini sve kako bi došlo do napretka u dijalogu Beograda i Prištine, kao i da ta zemlja podržava Ohridski sporazum i da želi da obe strane počnu što pre da ga implementiraju.
- Vidim na obe strane da će unutrašnja politika postati važan faktor. Želim to eksplicitno da kažem - budućnost čitavog regiona je u EU i to ponekad mora da stoji iznad unutrašnje politike - rekao je Zaracin.
(Srbija Danas/Blic)