Da li Srbija treba da uvede obavezni vojni rok?
Tema o kojoj se dosta razmišlja poslednjih meseci
U Srbiji je opet postala aktuelna tema o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, koji je, kao što je poznato ukinut 1. januara 2011. godine, za vreme vlade tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića, kada su skupštinsku većinu činili poslanici koalicije "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić", odnosno Demokratska stranka. Tada je na čelu države bio upravo Boris Tadić.
Šta donosi vojna saradnja Srbije i Egipta? (VIDEO)
"AMERIKA NEMA NAČIN DA SE SUPROTSTAVI" Agent CIA o panici Vašingtona na rusko oružje "sudnjeg dana" (VIDEO)
Novi srpski automatski top Zastava M12 kalibra 30mm (VIDEO)
Kako je ukinuto obavezno služenje vojnog roka, tako je uvedeno pravilo da vojsku mogu da služe oni koji to žele da urade dobrovoljno.
Predsednik Aleksandar Vučić: Svaki muškarac može da izdvoji 90 dana za svoju državu!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je prošle godine ponovno uvođenje vojnog roka u Srbiji u trajanju od 90 dana.
- Obavezni vojni rok od 90 dana, a na nadležnim vojnim organima je da nam izvede računicu koliko bi to koštalo. Svaki muškarac može da izdvoji 90 dana za svoju državu - rekao je Vučić.
Prema objašnjenju predsednika, ukoliko ideja bude prihvaćena, regrutacije bi počele od 2023. godine i obuhvatile bi sve mladiće od 18 do 26 godina. Prema predlogu Vučića, obavezan vojni rok neće važiti za devojke, ali će one i dalje, kao i do sada, moći da se dobrovoljno prijavljuju.
Srbija ponovnim vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka ne bi bila jedina zemlja koja ga je ukinula pa vratila. To su učinile i Švedska, Litvanija i Gruzija.
Ukidanjem obaveznog služenja vojnog roka Srbija je izgubila čak 11 generacija koje nisu služile u oružanim snagama
Podsetimo, odluku kojom je ukinuto obavezno služenje vojnog roka usvojili su poslanici Skupštine Srbije 15. decembra 2010. godine. Tom odlukom je bilo predviđeno da se upućivanje na služenje vojnog roka u Vojsku Srbije, od 1. januara 2011. godine, vrši po principu dobrovoljnosti. Regruti koji su vojni rok započeli u 2010. godini ostali su u kasarnama do njegovog isteka.
Odlukom o obustavljanju obaveznog vojnog roka Srbija je izgubila čak 11 generacija koje nisu služile vojni rok!
Od 2011. do 2018. godine samo je 11.000 mladića i devojaka dobrovoljno otišlo na služenje vojnog roka, dok istovremeno, u Evropi gotovo da nema države gde se ne služi vojni rok.
Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević o obaveznom služenju vojnog roka: Trebalo bi da ga vratimo!
O vraćanju obaveznog služenja vojnog roka govorio je i ministar odbrane Srbije Miloš Vučević, koji je istakao da bi obuku trebalo da prođu svi punoletni mladići do 30 godina starosti, pa i stariji, tj. oni koji su "zagazili u četvrtu deceniju".
Vučević je kazao da bi za njih trebalo da bude uveden kraći vojni rok, u trajanju od tri nedelje, ističući da predstoji stručna rasprava o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojske.
- Vraćanje vojnog roka ima za cilj da se naredne generacije obuče za postupanje u kriznim situacijama kako bi građani Srbije bili bezbedni. Nemirni smo kada imamo poplavu ili požar, a ne znamo kako da reagujemo - rekao je ministar.
On je naglasio da kada se govori o vraćanju obaveznog vojnog roka, da se tu ne misli na ratovanje, već na to da vojska bude na usluzi građanima.
- Mislim da bi trebalo da vratimo vojni rok, da li je to tri nedelje ili tri meseca, ili neki drugi period, apsolutno da - rekao je Vučević.
Srbija se poslednjih godina bori s rizicima i bezbednosnim izazovima u regionu, a priča o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka vratila se na velika vrata, što je i opravdan razlog.
Velike evropske države, poput Švajcarske, Norveške, Danske, Finske, Austrije, Turske, Estonije, Rusije, Belorusije, Ukrajine, Grčke i Kipra, imaju obavezni vojni rok, a Švedska, Litvanija i Gruzija su vratile obavezno služenje, kao što smo rekli, nakon ukidanja.
Penzionisani general Milomir Miladinović je "za" ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka
Milomir Miladinović, general-potpukovnik u penziji, istakao je da ankete pokazuju da je sve veći broj ljudi za vraćanje vojnog roka, te da je sve veći broj devojaka koje konkuriše za vojne oficire.
- Odmah ću reći da mi se predlog sviđa i da sam za. Pogotovo, jer sam sa prethodna četiri ministra dobio saglasnost u smislu da je službeni vojni rok potreban. Institucija vojske u čitavom svetu još uvek nije prevaziđena, ona jeste simbol oružane borbe, međutim, takođe je i simbol odbrane - istakao je penzionisani general.
On kaže da baš zbog toga je potrebna kad su u pitanju bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, s obzirom na to gde se nalazi naša zemlja i kakvo joj je okruženje veoma važna za našu bezbednost.
- U svetu se danas troši oko 50.000 dolara svake sekunde za vojsku, sada Amerikanci troše 730 milijardi, a to je otprilike 25 dolara svake sekunde. Iz toga se može zaključiti koliki novac se ulaže u vojsku. U Evropi gotovo da nema nijedne države bez vojske, sem Islanda, Lihtenštajna i Andore, i veliki broj država u Evropi ima i dalje obavezno služenje vojnog roka - rekao je general Miladinović.
Šta kaže najviši pravni akt naše zemlje?
- Prema članu 39, Ustava Republike Srbije, za profesionalno vojno lice može biti primljen državljanin Republike Srbije koji je punoletan, zdravstveno sposoban za službu u Vojsci Srbije, ima propisano obrazovanje, da mu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, da nije stariji od 30 godina ako se prima u svojstvu profesionalnog vojnika, da nije stariji od 35 godina ako se prima u svojstvu podoficira na određeno vreme, odnosno 40 godina ako se prima u svojstvu oficira na određeno vreme, da nije stariji od 40 godina ako se prima u svojstvu podoficira na neodređeno vreme, odnosno 45 godina ako se prima u svojstvu oficira na neodređeno vreme, da je završio odgovarajuće vojnostručno osposobljavanje za dužnost za koju se prima, a za lice muškog pola i da je odslužilo vojni rok sa oružjem - stoji u Ustavu Republike Srbije.