ŠTA JE POZADINA NABAVKE VOJNOG NAORUŽANJA KOMŠIJA? Hrvatska prati Srbiju U STOPU i doživljava našu zemlju kao PRETNJU
Hrvatska našu zemlju doživljava kao pretnju, bez obzira na to što je ona članica NATO, pa ako smo mi nešto uzeli, to je za njih izuzetno važno, objašnjava analitičar Aleksandar Radić
Jačanje Vojske Srbije u poslednjih nekoliko godina ne prolazi nezapaženo u zemljama regiona, posebno u Hrvatskoj. Hrvatski ministar odbrane najavio je uvođenje služenja obaveznog vojnog roka, što je najpre kao javna rasprava pokrenuto u Srbiji, dok je vlada te države kupila 12 polovnih francuskih borbenih aviona "rafal", koji bi trebalo da zamene dosadašnje "mig 21".
RAZOTKRIVENE TAJNE AMERIČKOG NUKLERNOG ORUŽJA U EVROPI: Evo kako su vojnici slučajno otkrili gde leže bojeve glave
UKRAJINA SE UVELIKO SPREMA ZA RAT: Kijev kupuje moćne NATO i kineske avione, sovjetski su prošlost
AMERIKANCI SE OBRUKALI PRED RUSIMA: Promašili balističku raketu ne jednom, već DVA PUTA (FOTO)
U pojedinim hrvatskim medijima kruži informacija da će ova nabavka od njih napraviti prvu vojnu silu u regionu, a vojni analitičari iz Srbije ne isključuju da je to podstaknuto upravo vojnim jačanjem naše zemlje poslednjih nekoliko godina.
Pretnja
Vojni analitičar Aleksandar Radić navodi da je normalno da će određeni potezi jedne strane izazvati reakcije druge.
- Hrvatska Srbiju doživljava kao pretnju, bez obzira na to što je članica NATO. Ako je Srbija nešto uzela, to je za Hrvatsku izuzetno važno. Naravno, ne treba izazivati jednu članicu severnoatlanskog pakta, jer ona može uvek da se pozove na sistem kolektivne bezbednosti. Između Srbije i Hrvatske postoje emocije rivaliteta, pa samim tim i trka u naoružanju - navodi Radić.
Vlade Radulović, vojnopolitički analitičar, ističe da nije u pitanju klasična trka u naoružanju, nego da je kod Srbije i Hrvatske, kao dve najjače vojne sile u regionu, reč o tome što poseduju naoružanje iz vremena bivše Jugoslavije, te da je ključan razlog modernizacije i ulaganja u naoružanje upravo zastarelost opreme.
- Naravno, prati se kada Srbija povuče određene poteze, ali što se tiče služenja vojnog roka, veliki broj država suočava se s problemom popune jedinica, zato se javljaju razmatranja ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka. Pored država u regionu, imamo primer Nemačke i Francuske - istakao je Radulović.
Nedavno je portal Fajerpauer objavio da je Vojska Srbije po snazi za dva mesta pretekla hrvatsku vojsku i da je na 61. mestu.
Pažljivo osmišljeno
Dok je Hrvatska stagnirala i smejala se srpskoj nabavci "migova", Srbija je modernizaciju svojih snaga osmislila mnogo pažljivije i realnije i predano je radila na obnavljanju PVO, dok su sistemi nabavljani i sa istoka i sa zapada.
Srbija je od Francuza kupila sisteme "Mistral", od Rusa "Pancir S1", a od Kineza sisteme FK-3, od Rusa su nabavljeni moćni helikopteri "mi 35" i "mi 17", a iz Nemačke „Erbasove“ H-145. Nabavkom modernizovanih radara omogućeno je nošenje dalekometnih raketa, što je uticalo na to da Srbija postane važan faktor u okruženju, a veoma je važno i to što Srbija samostalno proizvodi oklopna vozila "Lazar" i "Miloš", ali i samohodne haubice "Nora B-52" u kalibru 155 mm.
U svim pregovorima o nabavci vojne tehnike Srbija je vodila računa da prenese deo tehnologije koju može iskoristiti i u svom Vojnotehničkom institutu, pa je kupovina bespilotnih letelica iz Kine iskorišćena za unapređenje domaćih letelica "pegaz", dok su PVO sistemi "Mistral" vezani uz sistem kratkog dometa "Pasars".