MOĆNI SRPSKI DRONOVI SAMOUBICE! Mogu naneti presudne udarce svakom ko pokuša da napadne Srbiju, upoznajte GAVRANOVE! (FOTO)
U aktivnu upotrebu Vojske Srbije ušli su ove godine
Ovogodišnji Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme "Partner 2023" održan u Beogradu, doneo je mnoštvo noviteta kada je u pitanju srpska namenska industrija. Održan je od 25. do 28. septembra, a poslednjeg dana bio je otvoren i za širu javnost i građane.
"VRABAC" DRON BOMBARDER: Uteruje strah pod kožu kopnenim snagama neprijatelja, ponos Vojske Srbije (VIDEO)
"Miloš" za Senegal isti kao za Vosku Srbije? (VIDEO)
Nova srpska naoružana bespilotna letelica "Senka": Evo koja je njena namena (VIDEO)
Srpska namenska industrija predvođena kompanijom "Yugoimport SDPR" se i ovog puta pokazala veoma respektabilnom kako u regionu tako i na svetskom planu što dokazuje i dolazak brojnih stručnjaka iz oblasti poznavanja naoružanja, kao i brojnih vojnih delegacija afričkih, azijskih, ali i zapadnih zemalja. Naravno, tu su bile i Rusija, Kina i Iran.
Podsećanja radi, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u prvoj polovini godine da će pre kraja 2023. godine biti obezbeđeno ulaganje od dodatnih oko 700 miliona evra u vojsku i domaću odbrambenu industriju.
- Imaćemo mimo budžeta izdvajanje od najmanje 500 miliona evra, a pošto ćemo pre kraja godine da pazarimo dronove, to će da bude 700 miliona evra - rekao je Vučić tokom posete Sajmu naoružanja u Abu Dabiju u prvoj polovini ove godine.
Među izloženim eksponatima na ovogodišnjem sajmu u Beogradu, bile su i dve veoma ubojite i moćne srpske bespilotne letelice - projektili: "Gavran 145" i "Gavran 2". Oba su razvijena od strane srpske kompanije "Yugoimport SDPR".
Gavran 145 - bespilotna letelica - projektil
Ovaj dron samoubica služi za odvraćanje od napada neprijatelja i predstavlja jeftino dalekometno izviđačko i jurišno sredstvo namenjeno za osmatranje u realnom vremenu i napad na širok dijapazon ciljeva iza prednje ivice borbene zone, odnosno iza leđa neprijatelja na liniji fronta.
Namena ovog ubitačnog oružja je da uništava tenkove i druga oklopna vozila, komandne položaje, artiljerijske položaje, uništavanje žive sile neprijateljskih vojski i drugih pokretnih i nepokretnih ciljeva, borbenih čamaca i dronova.
Domet "Gavrana 145" iznosi 150 kilometara uz komunikaciju sa stanicom za vođenje, leti na visini od 2.000 metara. Može da leti do 5 sati, pri brzini od 100 kilometara na sat ili 3 sata pri brzini od 150 kilometara na sat. Težina bespilotne letelice je 40 kilograma i može da ponese 15 kilograma korisnog tereta. Lansiranje je buster na čvrsto raketno gorivo, a let dvocilindrični SUS.
Dimenzije drona - dužina 2,2 metra, raspon krila 2,4 metra i visina sa busterom iznosi 0,4 metra. Lansiranje ovih dronova obavlja se sa lansirnog kamiona 4x4 nosivosti od 3,5 tona. Broj kontejnera (komora) u kojima su smešteni dronovi je 16, i oni se lansiraju pod uglom od 45 stepeni.
U kamionu se nalazi klimatizovana kabina sa dve konzolne stanice za vođenje. U kabini se nalazi i antena koja obezbeđuje domet radio veze do 200 kilometara udaljenosti. Tu se nalazi i portabl sa antenom za lokalno upravljanje dometa 50 kilometara jednom letelicom. Kada se dron lansira iz kontejnera, njegova krila su savijena, a prilikom izletanja iz kontejnera vraćaju se u prvobitni položaj.
"Gavran" poleće sa buster motorom na čvrsto gorivo, a klipni motor koristi za krstareći let. Vreme potrebno za lansiranje drona iz kontejnera je 1 minut. Navođenje drona je kombinovano, inercijalno, pomoću GPS-a, GLONASS satelitskog navigacijskog sistema, a u terminalnoj fazi leta dron se navodi na cilj preko TV ili IC glave za samonavođenje.
"Gavran 2"
"Gavran 2" predstavlja novi tip drona samoubice (Lutajuće municije) koja za razliku od prethodnog modela umesto benzinskog koristi električni pogon. "Gavran 2" može da ponese do 20 kilograma eksploziva u odnosu na prvu verziju "Gavrana 145" koji može da nosi 15 kilograma eksploziva.
Gavran predstavlja jeftino dalekometno izviđačko i jurišno sredstvo namenjeno za osmatranje u realnom vremenu i napad na različite ciljeve iza prednje linije borbene zone. Kao i u prethodnom slučaju "Gavran 145" i "Gavran 2" uništava tenkove, borbena vozila, komandna mesta, čamce, živu silu neprijatelja i druge pokretne i nepokretne ciljeve.
Masa "Gavrana 2" iznosi 60 kilograma, prečnika je 175 mm, leti na električni pogon i lansira se pomoću bustera na čvrsto raketno gorivo. Leti na visini do 2.000 metara, a domet mu je 80 kilometara. Poseduje kombinovanu bojevu glavu (kumulativna sa parčadnim dejstvom), TB i probojna.
"Gavran 2" je za nijansu manji od "Gavrana 145". Njegova dužina iznosi 1,8 metara, raspon krila 2,4 metra, visina sa busterom je ostala ista 0,4 metra. Što se tiče lansirnih rampi, koristi kamion kao i u slučaju "Gavrana 145". U slučaju ispaljivanja svih 16 dronova-projektila, njima će moći sinhronizovano u isto vreme da se upravlja dok su na misiji traganja i dejstvovanja.
Ispitivanje dronova "Gavran" vrši srpska kompanija "Yugoimport SDPR" i završna testiranja bila su gotova do marta 2022. godine, a u redovnoj upotrebi Vojske Srbije nalazi se od 2023. godine.
Iskustvo Nagorno-Karabaha i Ukrajine
Da su dronovi, odnosno bespilotne letelice-projektili ili dronovi samoubice izuzetno na ceni govori isklustvo njihove najveće upotrebe do sada tokom sukoba u Nagorno-Karabahu i Ukrajini.
Naime, azerbejdžanska vosjka ih je široko koristila tokom napada na jermenske snage. Koristili su nekoliko tipova dronova poput turskog Bayraktar TB2 i izraelskih letelica: Harop, Orbiter 1K, Orbiter 3, SkyStriker, Hermes 900, Hermes 450, Heron, Aerostar, Searcher.
Njihovom upotrebom azerbejdžanske snage su potpuno razbile i demoralisale Snage odbrane Arcaha (jermensku karabašku vojsku) koja je bila pod svakodnevnim udarima nečujnog i brzog samoubilačkog oružja kontrolisanog iz kabina daleko na teritoriji Azerbejdžana.
Tek kada su dronovima uspeli da razbiju i demorališu prve dobro utvrđene i ukopane linije odbrane jermenskih snaga, tek su tada azerbejdžanske trupe krenule u kopenu ofanzivu i proboj fronta, što je dovelo do povlačenja jermenskih trupa i na kraju ishoda koji je Jerevan morao da prihvati.
Tokom sukoba u Ukrajini i Kijev i Moskva podjednako koriste dronove kamikaze za napade na neprijateljske položaje, i tu se mogu naći kako ruski i ukrajinski dronovi, tako i iranski, turski, nemački, izraelski i američki dronovi.
To ukazuje da upotreba ovakvog oružja može i te kako da bude presudna u slučaju sukoba i dejstvovanja po neprijateljskoj živoj sili, pa čak i da dovede do potpunog razbijanja neprijateljskih linija ili neutralisanja terorističkih pretnji bez izlaganja riziku od gubitka sopstvenog ljudstva i krucijalne vojne tehnike, poput tenkova i oklopnih vozila.