SRBIJA MOŽE MIRNO DA SPAVA: "Pancir S1" sada čuva našu zemlju, u Siriji ispoljio LAVOVSKU snagu i moć (VIDEO)
"Pancir S" je protivvazdušni raketni sistem koji se može naći u više dorađivanih i modernizovanih verzija, a jednu bateriju poseduje od nedavno i Srbija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je pre dve godine kupovinu raketnog odbrambenog sistema "Pancir S1" tokom obilaska učesnika vežbe "Slovenski štit 2019" i nije krio impresije zbog dolaska ili bolje reći "gostovanja" Pancira S1 i raketnog sistema S-400 u Srbiji povodom održavanja velikih vojnih vežbi. Tom prilikom Vučić je obišao učesnike srpsko-ruske vojne vežbe "Slovenski štit 2019" na aerodromu "Pukovnik pilot Milenko Pavlović". Tada su mu prikazani ovi moćni ruski odbrambeni sistemi PVO.
ZAPAD TOPIO I PRODAVAO SRPSKE TENKOVE: Vojska Srbije sistemski uništavana od 2000-te u narednih 10-ak godina (VIDEO)
PROTIVNIČKI TENKOVI NEMAJU ŠANSE NAKON SUSRETA SA "KORNETOM": Ruska vojska demonstrirala snagu najnovijeg sistema (VIDEO)
PUTIN POSLAO SUHOJE NA AERODROME U BELORUSIJI: Jurišni avioni već stigli, otkriveno i po kom zadatku su tamo (VIDEO)
- Bio sam na njihovim aerodromima, ovako nešto nisam video, prosto kada čitate i gledate na sajtovima mislite da nije istina, da je nemoguće, čini vam se da je bajka, ali "eta pravda" (na ruskom "istina je") - izjavio je Vučić. On je tada iskazao želju da ovakve sisteme poseduje i Vojska Srbije. Istakao je da je reč o sistemima koji garantuju bezbednost. Rekao je da Srbija "drastično ojačava vojne kapacitete, iako je mala zemlja".
- Nedovoljno smo jaki, ali smo jači nego što smo bili - istakao je predsednik Srbije potvrđujući tom prilikom da je naša zemlja naručila sistem "Pancir".
- Kao što znate, jedan sistem "Pancir S" smo kupili, naručili i uskoro ga očekujemo u našoj zemlji - naglasio je tom prilikom Vučić.
I zaista, krajem februara 2020. godine, dakle godinu dana od naručivanja ovog sistema, Pancir S1 je stigao u Srbiju. Dopremljen je avionom "An-124 Ruslan" iz Rusije i sleteo na aerodrom "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici. Avion je poleteo sa aerodroma Vnukovo i zaobilazeći Ukrajinu preko Crnog mora i Bugarske stigao u Srbiju.
Ruska kompanija za izvoz naoružanja "Rosoboronexport" je saopštila da je ovaj sistem uglavnom predviđen za manje vojske, odbranu ključnih industrijskih i administrativnih centara i lokacija. Veoma dobro dejstvuje protiv helikoptera, krstarećih raketa, navođenih projektila, neprijateljskih aviona.
U slučaju vazdušnih udara ovaj sistem je velika ispomoć snagama protivvazdušne odbrane, posebno i zbog toga što se može naći u modifikovanim i modernizovanim verzijama. Posebno je dobar za uništavanje malih bespilotnih letelica koje je teško pronaći i locirati putem radara i ostalih zastarelih PVO sistema. Ovaj raketni sistem je dizajniran 1994. godine, a u aktivnoj službi je od 2012. godine.
Treba reći da su raniji sovjetski modeli sistema PVO imali fiksnu osnovu i to je u velikoj meri otežavalo njihovo raspoređivanje, međutim sistem S-300 je bio mobilniji, ali i ranjiviji i upravo iz tog razloga je osmišljen novi raketni sistem Pancir S, koji se sada može naći u više varijanti. Dakle, uloga novih sistema Pancir S bila je da zaštiti ranjiviji S-300 i tako je počelo postepeno njegovo modernizovanje i usavršavanje.
U početku je rađen sa gusenicama, međutim konstruktori i dizajneri ruskog naoružanja su odlučili da je ipak bolje i daleko efikasnije raditi Pancir S kao model na točkovima zbog mobilnosti i bržeg raspoređivanja u različitim terenskim uslovima, a ispostavilo se da je model sa točkovima i jeftiniji nego onaj sa gusenicama.
"Pancir S" u NATO klasifikaciji naoružanja nosi ime "SA-22 Greyhound" i u pitanju je raketni sistem srednjeg dometa. Prvi model ovog raketnog sistema je "Pancir-S1" i on je najpoznatija varijanta ovog sistema koja je proizvođena od 2008. do 2013. godine. Rusija proizvodi i novu varijantu sistema "Pancir S", a to je "S1M" koji je predstavljen prošle godine.
"Pancir S1" istovremeno može da prati čak 40 raketa i da napadne četiri istovremeno. Na sistemu su unapređeni domet, brzina i težina bojevih glava. Sistem poseduje kontrolu vatre koja uključuje radar koji funkcioniše u takozvanim UHF I EHF talasima, unapređen je i način pronalaska i praćenja vazdušnih ciljeva. Locira metu na 40 kilometara, dok domet praćenja mete iznosi 28 kilometara. Ima i termalni senzor za praćenje meta.
"Pancir S1" nosi do 12 raketa, projektile sa oznakom 57E6 "zemlja-vazduh" koji se pokreću na čvrsto gorivo, imaju radio-optičko navođenje i položeni su u cevima gde čekaju na lansiranje. "Pancir S" poseduje dva dvostruka automatska protivavionska topa od 30 mm sa 700 projektila.
Ovaj raketni sistem se pokazao izuzetnim oružjem protivvazdušne odbrane tokom borbenih dejstava u realnim ratnim uslovima u Siriji i Ukrajini. "Pancir S1" je veoma aktivan u Siriji i odlično se pokazao u obaranju turskih i izraelskih raketa, bespilotnih letelica i aviona (2012. je oboren jedan turski avion iznad Latakije). Mnogi posmatrači sa zapada smatraju da pro-ruski pobunjenici u Donbasu imaju "Pancir S1" na raspolaganju.
Domet raketa "Pancir S1" je od 1.200 do 20.000 metara na visini od 15 do 15.000 metara. Kapacitet raketa iznosi 8 u vozilu sa gusenicom ili 12 raketa u dodatnom kontejneru. Topovi na njemu dejstvuju na daljini od 200 do 4.000 metara i na visini od 0 do 3.000 metara. Kapacitet 30 mm projektila iznosi 1.400.
Maksimalna brzina mete iznosi 1.000 metara u sekundi, obara četiri mete istovremeno, vreme reakcije je od 4 do 6 sekundi, vozilo ima tri člana posade računajući i vozača. Automatski napada mete.
Države koje poseduju sistem "Pancir S1" su Alžir (104 komada), Etiopija (prvi put viđen 2019. godine, nepoznat broj), Ekvatorijalna Gvineja (naručena dva vozila 2017. godine), Iran (10 komada), Irak (50 komada, prvi stigao 2014. godine), Jordan (testiran 2007. godine, između 50 i 75 komada), Oman (12 komada, do 2012. godine), Rusija (najmanje 146 komada S1 i S2), Srbija (jedna baterija, naručena 2019. a stigla 2020. godine), Sirija (naručeno 38-50 komada 2006. godine, 2007. isporučeno 50, 10 prosleđeno Iranu), UAE (naručeno 50 komada koji su isporučeni i nadograđeni do 2019. godine). Verzije Pancira su:
Pancir-S - početni prototip napravljen 1994, bio je instaliran na šasiji kamiona Ural-5323 8x8, Pancir-S1 - prva verzija koja se najviše proizvodila do 2018. godine, Pancir-M/EM - namenjena ratnim brodovima, Pancir-S2/S2E - Modernizovana verzija starijih varijanti za potrebe vojske Rusije i u eksportne svrhe, Pancir-SA - specijalna verzija, razvijena za područije Arktika, kako bi bilo funkcionalno da izdrži izuzetno niske temperature od minus 50 i više, Pancir-SM - daleko poboljšana varijanta za razliku od prethodnih, povećan je domet uočavanja sa 40 km do 75 km i domet izvršavanja zahvata sa 20 km na 40 km. Sistem koristi nove rakete sa povećanim dometom, takođe sistem je smešten na novi Kamazov 8x8 kamion koji je oklopljen. Očekuje se da će biti moguće da se stariji sistemi modernizuju na ovaj standard.
Sva dosadašnja ulaganja u vojsku Srbije i mnoge druge oblasti, možete videti na sajtu delagovore.rs