Rusi nisu prvo razvijali avion Su-57! Da je MiG 1.44 zaživeo, NATO dugo ne bi mogao da čuva ničije nebo! (VIDEO)
Tokom prethodne decenije, ruski pokušaji razvoja lovca pete generacije si bili identifikovani sa Su-57.
Ali Su-57 je bio samo drugi pokušaj Rusije da razvije avion pete generacije, kojima je prethodilo nekoliko decenija sa potpuno drugačijim projektom.
Ovo je priča o nesrećnom MiG 1.44.
Godine 1979. sovjetska vojna komanda utvrdila je da je potrebna nova generacija borbenih aviona kako bi se osigurala konkurentnost sovjetskog ratnog vazduhoplovstva (VVS) u 1990-ima i dalje. Tajming nije mogao biti prikladniji, samo nekoliko godina kasnije, američke avijacije su počele da istražuju i razvijaju ono što će postati veoma sposoban borac F-22.
TRENUTAK KADA TURSKA POSTAJE NEZAUSTAVLJIVA: Evo šta kaže Erdogan za S-400, uputio DVE REČI Putinu
RUSKI ODGOVOR TRAMPU: Državna duma usvojila zakon o obustavljanju Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa
SRPSKI H145M, NOVI ERBASOVI HELIKOPTERI, NAŠA VOJSKA BIĆE ZVER ZA KOMŠIJE! Ovako nešto ima malo ko u Evropi! (VIDEO)
Projekat, koji je postao poznat kao MFI ili "Multifunkcionalni borac na prvoj liniji", uspostavio je skup osnovnih kriterijuma dizajna koji približno odgovaraju sovjetskom i ranom ruskom razumevanju onoga što čini borca pete generacije: supermanevrabilnost, sposobnost superkruiziranja (održavana nadzvučna brzina bez upotreba sistema za naknadno sagorevanje), niski radarski poprečnog preseka, integrisanog avionskog sistema i znatno poboljšane sposobnosti sletanja, poletanja.
Nalog za nabavku je otišao sovetskom proizvođaču aviona Mikojan 1983. godine. Nakon dužeg eksperimentiranja s nekoliko aerodinamičkih šema, Mikojan se na kraju smestio na dizajn patuljastog delta krila kako bi razlikovao njihov borac od krilatog krilca konkurentskog proizvođača aviona Suhoj. Rivalstvo Mikojan-Sukoja bilo je jedan od razloga za neuspeha MiG-a 1.44, pošto je Suhoj nastavio da insistira na tome da njihov tekući projekat Su-37 može da donese bolji rezultat uz niže troškove.
Na kraju mučnog istraživanja i razvoja, Mikojan je do 1991. godine sastavio prototip VVS-odobrenog prototipa. Konačne specifikacije MiG-a 1,44 ostaju obavijene misterijom, pošto su gotovo sve poznate specifikacije lovaca iz MFI-a. Ono što je poznato je, međutim, da je MiG 1.44 dizajniran da se koristi sa AL-41F motorom, imao je brzinu od oko 1.500 km i domet do 4.500 km, dvanaest unutrašnjih i osam spoljnih tačaka, i bio je kompatibilan sa skoro ceo paket sovjetskih raketa R-73 / R-77. Ne postoje pouzdane informacije o kvalitetu "integrisane" avionike i stelt sposobnosti MiG-1.44, što su dva najvažnija kriterijuma za projektovanje.
Kao i sa mnogim ambicioznim sovjetskim vojnim projektima iz 1980-ih, sovjetski kolaps nametnuo je neprihvatljiv stepen pritiska na Mikojanov ionako veliki budžet. Novoformirana ruska vlada je odložila program MFI nakon kratkog perioda testiranja 1994. godine, navodeći zabrinutost zbog troškova, i otkazala je program 1997. godine.
Kako još nije spreman da prizna poraz, Mikojan je uspeo da proizvede i testira radni prototip MiG-1.44 2000. godine. Probni let je otkrio niz neotkrivenih nedostataka u performansama i inženjerskih problema, što je bila polsednja kap u časi i Kremlj je odistao od projekta. Ruski borbeni program pete generacije morao je biti ponovo pokrenut sa Suhojem T-50 (sada poznatim kao Su-57) projekat, što je rezultiralo masovnim potonjim troškovima petnaestogodišnjeg istraživanja i razvoja.
Mučeno rođenje MiG-1.44 i još bolnija smrt je odlična ilustracija urođenih opasnosti razvoja vodećeg vojnog hardvera, gde decenije skupog istraživanja i razvoja često ne predstavljaju ništa. Ali to se takođe može posmatrati kao priča o nerealizovanom potencijalu, da se sovjetski vojno-industrijski kompleks ponovo obavezao na program MFI-a u ranijoj fazi, greške MIG-a 1.44 možda su se otkrile mnogo ranije ili se uopšte izbegle.