NEPREMOSTIVE RAZLIKE KOJE VODE U HAOS: Koje unutrašnje sile mogu POJESTI ALBANIJU?! (MAPA)

Kroz centralni deo Albanije protiče reka Škumbin, i ona predstavlja prirodnu geografsku granicu za dve skupine naroda koje imaju isto etničko poreklo, a to su Gege i Toske. Severno od ove reke smeštene su Gege, a južno su Toske. 

Kod ova dva skupa naroda prepoznaju se na prvom mestu velike razlike u govoru. Dijalektom Gega govori oko 2,8 miliona ljudi i njime se govori u severnoj Albaniji, Zapadnoj Makedoniji i među Albancima na Kosovu. Kao pismo koriste latinicu.

Toskijskim govori više Albanaca – oko 3 miliona ljudi, a pored južne Albanije, severa Grčke, on doseže i do delova Italije i Turske, a koristi grčko pismo.

Smatra se da velike jezičke razlike Gega i Toski slabe koheziju u celoj državi i da je moguće da se nekad u budućnosti povuku i ozbiljne političke konture.

- Razlike koje se primećuju između gegijskog i toskijskog dijalekta su velike i one su gramatičke, fonetske i leksičke prirode. Takve jezičke razlike predstavljaju bogatstvo za svaki jezik, ali opet, sa druge strane strane jedan su od glavnih faktora za moguće političke razdore - rekli su albanolozi za portal SrbijaDanas.com. 

Između ostalog, i narodi bivše SFRJ odlično znaju koliko razlike u govoru umeju da budu faktori za sporne stvari koje se odvijaju politici.

BALKANU PRETI NOVI RAT: Hoće li između Crne Gore i Albanije doći do sukoba?!

ALBANCI U PANICI: Abnormalne pare potrošene na lobiranje za Hilari Klinton! Edi Rama priznao!

Ratoborne i surove Gege

Pored dijalekatskih razlika, ova dva plemena se razlikuju po temperamentu, uslovljenim geografskim podnebljem. Gege na severu su ratoborne, surove i odvažne u odnosu na južnije Toske koji su dosta pričljivije i dostupnije.

OVDE DECU UBIJAJU "DA NE TREPNU": Običaj na Kosovu, Albaniji i Crnoj Gori koji LEDI KRV U ŽILAMA!

KAKO ALBANCI ŠTELUJU PRESUDE: Sve u funkciji skrivanja zločina nad Srbima

Pritajeni verski sukobi

U poslednje vreme političke tendencije albanskih političara usmerene su ka obnavljanju „Velike Albanije“ iz vremena fašizma zbog očajničke namere da se nadoknadi unutrašnja slabost. Neuspeh ekonomije zemlje nalaže potrebu da se skrene pažnja građana sa unutrašnjih problema, a potencijal da se zajednice Gega i Toska po liniji sever-jug formiraju regionalne identitete primoravaju elitu u Tirani da ističe ovu ideju sjedinjavanja.

Treba napomenuti i to da je Albanija zemlja pritajenih verskih sukoba između katoličkih hrišćana i muslimana.

Ako hrišćani počnu da sprovode zajedničku politiku, i izjasne se protiv „Velike Albanije“, bilo iz verskih ili pragmatičnih razloga, to bi bio najveći napad na nacionalno jedinstvo koji Albanija ikad ranije doživela. To bi automatski dovelo do neke vrste državno sponzorisanog odgovora.