AMFILOHIJE KONAČNO RASKRINKAN: Otkriveno zašto je mitropolit podržao separatistu Mila Đukanovića
Kao i svakom crnogorskom separatisti, ako već ne uspe u Beogradu i ne postane patrijarh, eto njega na tronu svetog Petra Cetinjskog
Godina je 1997. Jesenje veče. U Hristov hram u Podgorici ulazi nekrst. Komunista, ateista, nelagodno mu je dok prilazi odru. Prekrstio bi se makar mehanički, ali smatra to izlišnim.
Proverite zašto je svi imaju u telefonu! Svako ko ovo koristi, rešava sve probleme jednim klikom
"KO TAKNE U BOGA ZAVRIŠIĆE KAO ĐUKANOVIĆ": Marko Milačić poslao brutalnu poruku opozicionom DPS
OVO JE PAPIR KOJIM JE MILO SKINUT S VLASTI! Poslat je Đukanoviću, pogledajte šta piše u dokumentu (FOTO)
Staje pred onižen čoveka u vladičanskoj odori, kakva se oblači samo pred službu. Budući daleko viši od svog domaćina, neprirodno se saginje i ljubi krst koji stoji u njegovim rukama.
Tek onako, tu se našao i fotograf, sasvim slučajno da zabeleži ovaj momenat. Trenutak koji će prelomiti predsedničke izbore, prve nakon raskola u DPS.
Raskola na projugoslovensku struju Momira Bulatovića i separatističku Mila Đukanovića. Dva kuma su se zavadila, ali tu gde prestaje građansko svedočenje, počinje ono kvazi duhovno.
Onog momenta kada je sa grane prosrpske politike počeo da pada u separatističko blato, Mila je u svoje krilo primio Amfilohije (Risto) Radović.
Tek što je ostavio pištaljku kojom je rušio državu te iste godine u Beogradu, on je prihvatio političku palicu i pomoću nje, kao kakvom magijom, prevario onolike čestite ljude u Crnoj Gori i ubedio ih da je baš mladi, naočiti Đukanović pravi izbor.
Ali ne zbog toga što nije bio svestan njegovog antisrpskog i secesionističkog raspoloženja još tada, već baš zato što je dobro znao da Milo želi razdvojiti dva oka u glavi.
A zbog čega je Amfilohije stao na tu stranu? Zašto je podržao Mila i 2006. kada su svi videli referendumsku krađu? Zašto je tada ćutao i samo jednom u osvit glasanja progovorio: "Pa biće crkve i u nezavisnoj Crnoj Gori!"?
Zato što je njemu samostalna Crna Gora trebala kao rezervni položaj.
Kao i svakom crnogorskom separatisti, ako već ne uspe u Beogradu i ne postane patrijarh, eto njega na tronu svetog Petra Cetinjskog. Na tronu, kako to samo on i Milo kažu - autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve.
I od tog cilja ni Milo, ni Risto ne odustaju. Ali nisu računali samo na dve stvari. Odlučnost srpskog naroda da se brani i rešenost predsednika Vučića i patrijarha Irineja da demokratskim i mirnim sredstvima svoj narod štite uvek i na svakom mestu.
Otud i kletve i držanje opela i nazivanje predsednika Vučića izdajnikom! Nikada Risto nije držao opelo Milu, ali jeste predsedniku Vučiću!
Nikada nije u podgorički hram uveo Irineja Bačkog, ali jeste Grigorija Grišu Maseratija. I nikada se nije pomirio sa svojim neispunjenim ambicijama da zasedne na tron Svetog Save.
Ne vredi Risto! Džaba ti i Đilas i njegov novac.
Džaba ti i Milo i njegova armija. Džaba ti i kletve i obmane. Srpski narod više niko neće ponižavati i srpski narod ti nikada nećeš voditi. Predsednik svih Srba je Aleksandar Vučić. Verski poglavar svih Srba je patrijarh Irinej.
I tu ni ti, ni Milo, ni Đilas ništa ne možete.