BRAMERC: Hapšenja u Orašju ne predstavljaju selektivnu pravdu
Tražili smo od vlasti Hrvatske da preispitaju odluku o tome da ne žele sarađivati u predmetima ratnih zločina, rekao je danas glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc.
U razgovoru za sarajevsko "Oslobođenje", glavni haški tužilac rekao je da Tribunal hapšenja u Orašju ne vidi kao selektivnu pravdu.
- Kada je reč o sugestijama da hapšenja u Orašju predstavljaju selektivnu pravdu, tužilaštvo Tribunala taj i druge događaje ne vidi tako. Naprotiv, videli smo da Tužilaštvo BiH podiže optužnice bez obzira na nacionalnu pripadnost žrtve ili počinioca i na osnovu jačine dokaza. Ako samo pogledate optužnice koje su podignute ove godine, teško je tu videti selektivnu pravdu - tu su, između ostalih mesta, predmeti za zločine u Stocu, Milićima i Konjicu - preciozirao je Bramerc.
Kao i uvek, rekao je on, tužilaštvo Tribunala ohrabruje sve političare i vladine zvaničnike da se ponašaju odgovorno kada javno govore o istragama i krivičnim gonjenjima koji su u toku.
- Nezavisnost tužilaca i pravosuđa mora se poštovati i štititi. Čak i kada im to nije namera, javni komentari zvaničnika o pravosudnim pitanjima koja su u toku mogu odavati utisak neprimerenog političkog uticaja - ističe Bramerc.
Bramerc je poručio da će tužilaštvo Tribunala "pratiti i izvestiti o daljnjem razvoju događaja u ovom slučaju, kao što radimo za sva druga značajna krivična gonjenja u regionu".
Na pitanje novinara sme li vlada jedne članice EU sebi da dozvoli da zaključcima obavezuje svoje pravosudne institucije da ne sarađuju sa onima iz susedne zemlje, Bramerc kaže:
- Tužilaštvo Tribunala je ranije ove godine Vladi Republike Hrvatske i Savetu bezbjednosti UN-a izrazilo zabrinutost zato što su hrvatske vlasti dobile uputstvo da ne pružaju pravosudnu saradnju u vezi s određenim predmetima ratnih zločina. Nije upitno da ta politika ometa regionalnu saradnju i tražili smo od hrvatske Vlade da je preispita.
Ističe da "ako pogledate regionalnu saradnju u vezi s predmetima ratnih zločina među zemljama bivše SFRJ, očito je da to nije saradnja jednakih standarda kao pravosudna saradnja između zemalja članica EU".
- Kada sam radio kao tužilac u Belgiji, bilo je nezamislivo da neki kolega iz EU zbog politike svoje vlade bude sprečen da sa mnom sarađuje. Istu poruku sam uputio kada sam sa svojim srpskim sagovornicima prošle sedmice u Beogradu razgovarao o predmetu Novaka Ðukića. Jasno je da postoji veliki prostor za poboljšanje regionalne saradnje u vezi s predmetima ratnih zločina, tako da ta saradnja dostigne evropske standarde. Mi ćemo u tužilaštvu Tribunala i dalje raditi s kolegama i njihovim vladama kako bi se postigao dalji napredak - poručuje Bramerc.