Ispovest rođake Ratka Mladića: Zarobili su me zbog prezimena, radili su mi šta su hteli
Čuvar u zarobljeništvu me je tukao i “izvodio” me kad je njemu bio ćef, radio mi je šta hteo. On je živeo i radio kao konobar u hotelu u Hrasnici gde sam i ja živela. Bila sam u zarobljeništvu 366 dana sa sinom od 15 godina. Problem sam imala zbog svog prezimena - ispričala je na početku svoje ispovesti Slobodanka Mladić, rođaka Ratka Mladića, koja je mučena i silovana u toku zarobljeništva u BIH.
KO SE PLAŠI RATKA MLADIĆA: Hag ne želi da pusti na lečenje generala
Nastavlja se TORTURA Haškog tribunala nad RATKOM MLADIĆEM! Nije ih BRIGA što on UMIRE!
Slobodanka i njen sin Mladen zarobila je bošnjačka paravojna formacija 1992. godine, a razmenjeni su posle tačno godinu i jednog dana. Ona je istakla da kada je izbio rata, na vratima su joj se pojavili momci koji su se predstavili kao pripadnici vojne policije kada je uhapšena i od tada počinje njena tragedija.
Izgubila i stan
Sa sukobom u BiH i odlaskom u zarobljeništvo izgubila je i svoj stan koji nije uspela povrati jer po zakonu u BIH morala bi da provede dve godine dve godine u tom stanu.
- Da morala bi da se vratim u stan i da živim tamo dve godine ja za to nisam imala snage, a i nisam želela da sina koji je bio sa mnom u zarobljeništvu opet im serviram na tacni - ispričala je ona rekavši da sada živi u Novom Gradu u Republici Srpskoj i potpredsednica je Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske.
- Zarobljena sam 18. maja 1992., a razmenjena 19. maja 1993. U pitanju je zatvor u Hrasnici, naselju gde sam i živela. U zarobljeništvu spavali smo na golom betonu, bez ičega, sa užasnom hranom, sa toaletom gde i ležimo. U ćeliji je bilo po sedam osam žena, dok jedna ne legne na bok nije moglo normalno da se leži ako jedna leži na boku, bile smo kao sardine. Imala sam veliki problem jer sam rođaka Ratka Mladića i zato sam bila u zarobljeništvu. Zvali su me “Žuta” jer nisu želeli da izgovaraju ime zbog Slobodana Miloševića a prezime zbog Ratka - ispričala je Slobodanka i dodala da je i njen sin Mladen bio u istom zatvoru ali u muškom delu odvojen od nje.
Sin Mladen kao i ona preživeli su tragediju koja je ostavila posledice.
- Stariji sin mi je poginuo na ratištu, ostala su njegova žena i dvoje dece. Imao je samo 22 godine kada je poginuo i njegovi ćerka sin i žena žive u Doboju. Muž mi je umro 2001. godine, a sin koji je bio sa mnom u zarobljeništvu ubio se 2011. Imam troje unučadi ja vodim brigu o njima - priča Slobodanka sa suzama u očima.
Uprkos tragedijama ona je bila spremna da svedoči o svemu i da njenog mučitelja stavi iza brave. Inače reč je o čoveku kojeg je ona poznavala od ranije.
- Bio je jedan od onih koji me je tukao, maltretirao, kao i mog sina. Izvodio me kad je njemu bio ćef, radio mi šta je hteo. Osuđen je prvostepenom presudom na 10 godina, da drugostepenom bio osuđen na 6 godina. On je bio Sjeničanin, a živeo je i radio kao konobar u hotelu u Hrasnici i poznavala sam ga. Malte ne mi je bio komšija, znala sam ga iz viđenja. Posle je bio stražar u zatvoru gde sam bila zarobljena. Na primer kada smo bile tihe u ćeliji on je namerno udarao bejzbolkom po vratima, a ako se uplašiš i streseš on otvori vrata i krene da viče : “Šta je četnici majku vam j***m šta hoćete”! - ispričala je rođaka Ratka Mladića. Istakla je da iako je prošlo preko 20 godina sećanja nisu izbedela pogotovo kad ostane sama jer kako ona kaže “deca već odrastaju”.