Korona ne odlaže lokalne izbore u BiH: Mrtvi glasači, bogata Republika Srpska i borba za vlast - šta će pobediti?
Lokalni izbori u BiH održaće se 15. novembra 2020. godine i prvi put će biti sprovedeni u bitno izmenjenim uslovima zbog korona virusa.
U kampanji koja je zvanično počela 15. oktobra učestvuje više od 500 političkih subjekata, a oko 30.000 kandidata utrkuje se za pozicije načelnika, gradonačelnika kao i za poslanička mesta u opštinskim i gradskim većima i skupštinama.
"NAROD CRNE GORE ŽELI DOBRE ODNOSE SA SRBIJOM": Vladika Joanikije pozvao Vučića na sahranu mitropolita
AMFILOHIJEV NASLEDNIK DOSTOJAN: Joanikije je prvi hapšeni vladika u ovom veku, mnogi ga videli na čelu crkve
VLADA CRNE GORE OROČENA NA 200 DANA: Oglasio se Mandić i otkrio kada će se održati novi izbori
Kako se izbori održavaju u dvogodišnjim ciklusima, Bosna i Hercegovina od kraja rata zapravo stalno živi u predizbornim i postizbornim vremenima. U zemlji koja ima 3,2 miliona glasača i tek nešto više stanovnika od tog broja ali i veliku dijasporu, biračkim spiskom se ne bavi samo Centralna izborna komisija (CIK) već i Tužilaštvo.
Ove godine prispelo je iz inostranstva rekordnih 120.000 prijava za glasanje putem pošte, ali je CIK odbio 28.000 prijava. Neažurirani birački spisak i ove godine bio je pun mrtvih glasača, a mahinacije sa mestom prebivališta već su postale uobičajena praksa svakih izbora u ovoj državi.
Da politički izbori nisu dovoljni za ionako komplikovan politički život u BiH, pokazalo je i imenovanje novih članova CIK-a koje je izbacilo iz igre kandidate iz SNSD-a i HDZ-a BiH što je dodatno uzdrmalo predizbornu klimu u BiH. Tome je pridonela i kontroverzna odluka CIK-a da u jednom trenutku izbaci partiju Ujedinjena Srpska iz izborne trke, zbog spota za koji su smatrali da širi mržnju. Ubrzo je usledila ekspresna odluka Suda BiH koji je tu odluku poništio.
Zbog nepravilnosti oko spiska birača Tužilaštvo BiH je formiralo predmet na osnovu prijava o izbornim nepravilnostima koje su dobili iz CIK-a.
Da su glasovi iz inostranstva na Zapadnom Balkanu oni koji mogu odlučiti izbore, ali i biti predmet političkih manipulacija pokazuju svi dosad održani izbori u regionu. Na prošlim predsedničkim izborima u Hrvatskoj tesna razlika između dva kandidata u predizobrnim analitikama iznosila je svega 2% koliko je upravo i birača u BiH sa pravom glasa na izborima u Hrvatskoj, pokazujući koliko je dijaspora važan faktor.
Ovogodišnji izbori u BiH održavaju se u svetlu turbuletnih dešavanja u regionu, pre svega u svetlu nedavno održanih izbora u Crnoj Gori. BiH i ove godine donosi malo svežih političkih lica u izbornoj utrci.
Iznenađenje predizborne trke u Republici Srpskoj je odlazak Demokratske narodne stranke (DNS) iz koalicije sa SNSD-om Milorada Dodika, a koja je bila jedna od najdugovečnijih koalicija na izbornoj sceni Srpske. SDS i PDP se nadaju da će talas promena iz Crne Gore dovoljno uzdrmati političku scenu da kao opozicija uspeju da preokrenu izborni rezultat u svoju korist. SPS i DEMOS prvi put izlaze na izbore u RS.
Milorad Dodik, držeći čvrsto kormilo svoje stranke, ali i vlasti u Republici Srpskoj, smatra da će njegova stranka odneti ubedljivu pobedu i preuzeti više od 80 odsto opština u RS na ovim izborima. Ovo potvrđuju i poslednje ankete koje SNSD-u daju prednost više od 30 odsto u odnosu na ostale stranke u Srpskoj.
Opozicija u Republici Srpskoj, sa druge strane, računa na Banjaluku na koju se u potpunosti fokusirala time što je u startu odustala od borbe za mesto načelnika u 12 opština u RS. Na Banjaluku računaju i SPS i DEMOS.
U drugom entitetu, Federaciji BiH, SDA Bakira Izetbegovića nema nameru da napusti entitetsku političku scenu na kojoj se ustoličila još davnih devedesetih. Politički analitičari iz Sarajeva ipak smatraju da će ovo biti odlučujući izbori koji će pokazati, shodno glasovima birača, da li ostaju uz stare struje SDA koje se i dalje služe ratnohušačkom retorikom i proverenim frazama koje unose uvek isti razdor među pripadnike tri konstitutivna naroda u BiH ili će se desiti politički preokret.
Da se političko nebo u Bosni i Hercegovini zaokreće u nekom drugom smeru, pokazuju i zajedničke izjave srpskih i hrvatskih političara, pre svega Dragana Čovića i Milorada Dodika, u kojima se sve glasnije govori o trećem, hrvatskom, entitetu. Čović i Dodik su pre nekoliko nedelja bili u iznenadnoj i zajedničkoj poseti Beogradu, gde su sa predsednikom Vučićem razgovarali o prilikama u regionu, što je razljutilo Bakira Izetbegovića.
Dodik je nekoliko dana nakon sastanka izjavio da će Srbi i Hrvati "kreirati zajedničku izjavu kako BiH može da funkcioniše" i da, ukoliko ne bude prihvaćena, "jedino je rešenje razdruživanje", što je naišlo na oštru osudu u redovima SDA, optužujući Dodika za rušenje Dejtonskog sporazuma.
Ove godine fokus lokalnih izbora je i na dva "grada-slučaja".
Prvi put nakon 12 godina u decembru će biti održani lokalni izbori u Mostaru. U Srebrenici koja je Dejtonskim sporazumom pripala Republici Srpskoj, a ostala pod teretom dešavanja u julu 1995. godine u tom gradu, izbori su uvek kontroverzni pre svega zbog izbornog spiska u kome se pojavljuju imena preminulih ili se nadopunjuje biračima iz inostranstva sa fiktivnim prebivalištem u BiH.
U Srebrenici je na mestu gradonačelnika Srbin Mladen Grujičić koji je na prethodnim izborima pobedio Bošnjaka Ćamila Durakovića. SDA sa Probosanskim blokom pokušaće ove godine uraditi politički preokret i povratiti bošnjačku vlast u ovom gradu. Sa druge strane čak 12 partija iz Republike Srpske podržalo je aktuelnog gradonačelnika Grujičića čiji je protivkandidat na ovogodišnjim izborima Alija Tabaković iz redova SDA.
U gradu na Neretvi izbori se prvi put održavaju još od 2008. godine. Mostarski gradonačelnik Ljubo Bešlić u tehničkom je mandatu već osam godina. Lokalni mostarski izbori će biti održani 20. decembra i to nakon što su se lideri HDZ-a BiH i SDA, Dragan Čović i Bakir Izetbegović, konačno dogovorili o novim izbornim pravilima za Mostar.
HDZ BiH i SDA opstruisale su međusobno svaki pokušaj novih izbora više od decenije, pa se tako mostarski gradonačelnik Ljuba Bešlić našao u neverovatnoj situaciji nakon zvaničnog preuzimanja dužnosti 2009. godine da na istoj ostane neverovatnih jedanaest godina, kao prvi prosleratni mostarski gradonačelnik. Mostarci su iznenađeni što prvi put imaju lokalne izbore nakon više od decenije, u gradu koji poslednjih osam godina nije imao ni gradsko veće. Sve je to dovelo do dugogodišnjih problema sa budžetom, implementacijom investicija, organizovanjem rada gradskih preduzeća što je ratom teško pogođeni Mostar dovelo do ruba propasti.
Iako se BiH nalazi u nezgodnoj poziciji sa koronavirusom o odlaganju lokalnih izbora niko ne razmišlja, ni lokalni izborni štabovi ni entitetski.
Deveti posleratni izbori održavaju se u atmosferi epidemije korona virusa, ali i starih političkih ambicija i priča koje ova država živi na svakodnevnom nivou, čekajući da krenu bolji dani, suočena sa velikom nezaposlenošću i siromaštvom. Republika Srpska sada gleda u maticu i u ovom trenutku ekonomski je odmakla drugom entitetu. Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, nedavno je izneo predlog da svi stanovnici RS po automatizmu dobiju državljanstvo Republike Srbije.
Možda najbolje o lokalnim izborima u BiH govori primer Istočnog Drvara, opštine u Republici Srpskoj u kojoj prema poslednjem popisu živi 79 stanovnika, a za lokalne izbore imaju 50 kandidata.
Bosna i Hercegovina izabraće 15. novembra 2020. godine 56 skupština opština u Republici Srpskoj, te 120 načelnika opština, 22 gradonačelnika, 31 zastupnika u Skupštini Brčko Distrikta i 64 opštinskih veća u entitetu Federacija BiH.