ČEMU VODI HAOS U MAKEDONIJI: Kako Albanci pokušavaju da naprave "veliku Albaniju"
Četiri i po meseca od vanrednih parlamentarnih izbora Makedonija još nema vladu, predsednika parlamenta, a gradonačelnicima i predsednicima opština je mandat istekao jer redovne lokalne izbore nije imao ko da raspiše, a ništa i ne nagoveštava da će doći do smirivanja situacije.
Makedonski predsednik Ivanov i dalje odbija da mandat za formiranje vlade dodeli lideru opozicione SDSM Zoranu Zaevu, koji je parlamentarnu većinu obezbedio uz podršku dve albanske partije - DUI i Besa, a glavni kamen spoticanja je tzv. tiranska platforma, koja bi Albancima trebalo da obezbedi veća prava uključujući i uvođenje albanskog kao zvaničnog jezika.
Nikola Gruevski nije mogao da sastavi vladu jer nije hteo da prihvati uslove koje su postavljale albanske partije. Naime, prihvatanjem takozvane tiranske platforme, Albanci u Makedoniji bi dobili veću autonomnost, a onda bi vremenom mogli da zahtevaju i ocepljenje od Makedoniji. Kada bi se izašlo u susret albanskim zahtevima, izašlo bi se i u susret stvaranju “Velike Albanije“ o kojoj već danima pričaju albanski premijer Edi Rama, ali i Hašim Tači u pretnjama upućenim Srbiji.
Koraci ka stvaranju “Velike Albanije“!
Četiri Albanske partije, koje su ukupno osvojile 20 mandata, a bez kojih ni Gruevski ni Zaev ne mogu da sastave vladu u januaru su izašle sa platformom za pregovore sa mandatarom koji ima sedam tačaka. Zatražili su da se "sprovede princip multietičnosti u Ustavu Republike Makedonije prema kome su Albanci državotvorna nacija" i da se Ustavom utvrdi da su "makedonski jezik i ćirilično pismo i albanski jezik i njegovo pismo zvanični jezici".
Traže, takođe, "sveobuhvatnu debatu o zastavi, himni i državnom grbu RM s ciljem da državni simboli odslikavaju multietičnost i etničku ravnopravnost". Platforma zahteva da se u Sobranju Makedonije donese rezolucija koja će obavezati Vladu da se aktivno uključi u rešavanje spora oko imena države i da se i Albanci uključe u radnu grupu za direktne pregovore sa Grčkom. Albanske stranke traže i uključenje Albanaca u direktne pregovore sa Bugarskom kao i saradnju Makedonije s tzv. državom Kosovom i Albanijom u integrisanom upravljanju granicom, kao i otvaranje novih graničnih prelaza između Makedonije s jedne i tzv. Kosova i Albanije s druge strane.
Albanske stranke okupljene oko zajedničke Platforme traže i da Sobranje usvoji rezolucija kojom se "osuđuje genocid nad albanskim narodom u Makedoniji u periodu 1912-1956. godina". I mada izgleda kao tehnički detalj, vrlo je važan i deo Platforme koji predviđa instituciju "okruglog stola albanskih parlamentarnih stranaka" u čijem predsedavanju će se one rotirati, a koji će služiti za "usaglašavanje političkog delovanja i transparentne komunikacije sa međunarodnom zajednicom u Makedoniji".
Zahtevi su, dakle, očigledno dobro osmišljeni, a ono što je njihov cilj je dobijanje većih ovlašćenja u Makedoniji, a samim tim bi dobili i veću autonomiju nakon koje bi mogli da traže osamostaljenje.
Naime, poslednji popis stanovništva u Makedoniji je bilo 2002. godine prema kojem 25,17 odsto Albanaca. Od tada nije bilo popisa, ali je ali su 2015. od ukupnog broja rođenih beba 53,3 odsto rodile majke makedonske, a 33 odsto majke albanske nacionalnosti, što bi značilo da se albanska populacija u toj zemlji širi. Ono što je interesantno, najveći broj Albanaca u Makedoniji živi na granici sa Srbijom i Crnom Gorom, a u tim delovima na parlamentarnim izborima 2016. albanske stranke, ali i stranka Zorana Zaeva dobila je većinski broj glasova. Takođe, interesantno je da se te granice poklapaju sa granicama "velike Albanije", što dalje inicira da Albanci pokušavaju od Makedonije da ostvare svoj plan.
Pokušaj legitimizacije "velike Albanije"
Zbog nastojanja da se stvori "velika Albanija" pokrenut je haos u Makedoniji, a poslednje nedelje ta priča podupire se izjavama zvaničnika Albanije i samoproglašene države Kosovo koji prete Srbiji. Svakodnevnim izjavama o "velikoj Albaniji" pokušava se potpuna legitimizacija tog projekta, čime bi tako nešto postala potpuno normalna stvar, a kada nešto postane "normalno" prestaje da se reaguje na to, a kamo li osuđuje.
Da situacija sa Albancima nije nimalo naivna naš portal je već pisao u tekstu pod naslovom "UPOZORENJE! SPREMAJU NAPAD NA SRBIJU: Albanci u poslednjih 7 dana na KiM vrše NOĆNU OBUKU terorista". Ozbiljnost potvrđuje i sastanak koji su povodom te situacije imali odlazeći predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer i novo izabrani predsednik Aleksandar Vučić, a prema ocenama makedonskih analitičara u toj zemlji bi moglo da dođe do kumanovskog scenarija.