Milo će tek videti koliko je verni narod SPC tvrd orah: UGLEDNI ISTORIČAR RASKRINKAO TOTALITARNI REŽIM U CRNOJ GORI

Crna Gora je pre nekoliko dana ušla u građanske sukobe koje je proizveo Đukanovićev režim, a da li će se iz toga razviti građanski rat, zasada još ne znamo. Milo Đukanović je očajnik koji se grčevito bori da sačuva vlast, nakon što je napravio kardinalnu grešku i nametnuo usvajanje razbojničkog zakona kojim bi trebalo da se opljačka imovina Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Pored toga, taj zakon ističe nameru crnogorskog režima da istera SPC sa njenih, osam vekova dugih, kanonskih teritorija u Crnoj Gori.

Ovako istoričar dr Aleksandar Raković, viši naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije, komentariše aktuelne događaje u susednoj državi. Privođenje vladike Joanikija i sveštenika SPC za njega je, kako kaže, bilo očekivano, budući da se "sasvim uputio u konvertitsku psihologiju predstavnika crnogorskog režima".

- Na veliki praznik Svetog Vasilija Ostroškog, već decenijama, iz godine u godinu, organizuju se litije u Nikšiću, na kojima se okupljaju desetine hiljada ljudi. Ove godine, upravo zbog epidemioloških mera, litija nije bila zakazana, već se dogodila spontano, jer pravoslavni hrišćani veruju u isceliteljsku snagu Svetog Vasilija - kaže Raković. - Pošto su se u Nikšiću pre nekoliko dana, na taj praznik, ispred crkve tiskale hiljade i hiljade ljudi, nije bilo drugog rešenja osim da vladike Amfilohije i Joanikije, zajedno sa sveštenicima, stanu na čelo litije i vernog naroda. To su bile veličanstvene scene od kojih svakom verujućem čoveku zastaje dah.

- Verujete li da je vladika Joanikije priveden zbog mera ili je crnogorska vlast iskoristila epidemiju da žestoko udari na SPC?

- Đukanovićev režim, koji je smatrao da je insceniranim epidemiološkim merama zaustavio SPC i održavanje litija, za ovo dešavanje naroda našao je krivca u nadležnom eparhijskom arhijereju, episkopu Joanikiju, i nikšićkom sveštenstvu. Vladika Joanikije i sedmorica sveštenika su uhapšeni i stavljeni u pritvor. Đukanović i njegovi sledbenici žele da unište svakog onog ko ih podseća na to ko smo svi zajedno nekada bili, što oni više nisu, a mi jesmo - Srbi. Tek će videti koliko je vladika Joanikije tvrd orah.

- Crnogorski režim tvrdi da već desetak dana nema zaraženih kovidom 19, a okupljanja vernika se i dalje smatraju epidemiološki rizičnim?

- Da bi spasao turističku sezonu i preko nje punio osiromašeni budžet, režim je naprečac Crnu Goru proglasio "korona-fri destinacijom", kako bi pokušao da privuče makar deo zapadnih turista. Bez moralnog kriterijuma, režim je preko nekih zapadnih agencija počeo da reklamira Crnu Goru kao destinaciju za koju neće biti potrebno nikakvo testiranje na virus korona. I ti pozivi su upućeni turistima iz zemalja sa stotinama hiljada zaraženih, što predstavlja ogroman zdravstveni rizik za sve građane Crne Gore. U stvarnosti, režim je koristio epidemiološke mere da bi sprečio održavanje litija, a zapadnim turistima prikazao Crnu Goru kao destinaciju gde nema nikakvih političkih tenzija. Poznato je, naime, da zapadni turisti ne idu da letuju na lokacijama koje u sebi nose rizik.

- Da li je ovo što se danas zbiva u Crnoj Gori proizvod identitetskog inženjeringa koji pominjete u vašoj knjizi "Crnogorski separatizam"?

- Naravno da jeste. Reč je, dakle, o konvertitskom kompleksu i kulturološkoj inferiornosti koje nosioci kvaziidentiteta crnogorske nacije imaju prema onima koji su ostali Srbi. Takozvana crnogorska nacija temelji se isključivo na negaciji srpskog identiteta. Reč je o nedovršenom, a sasvim opakom identitetskom inženjeringu kojim su inostrani planeri, svako iz svojih pobuda, Crnogorce hteli da istrgnu iz srpstva. Crnogorska nacija nije nastala u složenom istorijskom procesu, jer je u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka idejno oblikovana u kabinetima Rima, Beča, Zagreba i Moskve, a ne u Crnoj Gori. Te trase katkad su se prožimale, a katkad razdvajale. Između njih postoji kontinuitet, s tim što je komunističku Moskvu vremenom smenio Vašington.

- Da li crnogorski separatisti pored toga što crpe ideje, kako vi to kažete, iz rimokatoličkog klerikalizma i hrvatskog pravaštva, to rade i zato što imaju njihovu prećutnu pomoć?

- Crnogorski separatisti danas idejno šetaju od rimokatoličkog klerikalizma, zapadne civilizacije i hrvatskog pravaštva do komunističke ideologije, pa tako ukrug. Taj krug podseća na šetnju u samovoljno odabranom mentalnom zatvoru, kao begu od sopstvenog srpstva i pravoslavlja. Pomoć koju crnogorski separatisti dobijaju od Hrvata je suštinska, jer je crnogorski separatizam samo izdanak pravaško-frankovačke ideologije. Pisci crnogorske separatističke orijentacije su nastavljači Ante Starčevića, Ive Pilara, Milana Šuflaja, Krunoslava Draganovića, Dominika Mandića i drugih. Kod njih ne postoji ništa originalno.

- U "Crnogorskom separatizmu" navodite da je od Ante Starčevića do Mila Đukanovića pun kontinuitet.

- Milo Đukanović je krajem 2018. konačno i priznao da treba razvijati "crnogorski domovinski identitet". Time je sebe stavio u red sa Savićem Markovićem Štedimlijom i Sekulom Drljevićem, dvojicom crnogorskih ustaša koji su bili desne ruke Ante Pavelića za pitanja satiranja i rasrbljavanja Srba zapadno od Drine kao i u Crnoj Gori.

- Smatrate li da neslaganje tamošnje vlasti i predstavnika SPC mogu da se prevaziđu, ili je kompromis nemoguć?

- Voleo bih da grešim, ali smatram da je nemoguć kompromis SPC sa Đukanovićevim režimom. To bi bilo isto kao kada bi srpski narod našao kompromis sa Antom Pavelićem. Đukanovićev projekat "Crnogorske pravoslavne crkve" po karakteru je istovetan Pavelićevom projektu "Hrvatske pravoslavne crkve".

- Ako nema nijednog vladara iz dinastije Petrović-Njegoš koji nije hteo da se objedini srpstvo, na osnovu čega se onda tvrdi da je crnogorska nacija bila posebna u 19. veku?

- Tvrdnje da je crnogorska nacija postojala u 19. veku su fantazmagorije. To nisu čak ni bajke ni basne, jer bajke i basne imaju namenu da pouče. Istoričarima je jako teško da se bave istorijom crnogorske nacije, jer za nju nema istorijskih izvora. Takozvana crnogorska nacija je političko-socijalni konstrukt, pa se u tom smislu može proučavati, kroz multidisciplinaran pristup, i iz aspekata istoriografije. Što se mene tiče, ne dovodim u pitanje da svako svoj identitet treba da iskazuje u skladu sa sopstvenim osećanjima. Međutim, to ne može da ospori pravo drugima da daju iskaz o takvom identitetu. Dakle, ne priznajem autentičnost crnogorske nacije, jer sam siguran da ona nema nikakav sadržaj. Smatram je anomalijom. Ne postoji kolektivitet, osim neopipljiv i maglovit, koji je vezan sponama projektovanog identiteta.

- Ranije ste govorili da je Crna Gora jedina država na svetu za koju se mogu utvrditi dan, sat, minut i sekund stvaranja nacionalnog identiteta...

- Totalitarne ideologije su bile najplodnije tlo za sejanje hipoteza o identitetu Crnogoraca koji nije srpski. Crnogorska nacija se temelji na oktroisanim odlukama o njenom uspostavljanju od strane fašista - 12. jula 1941. i komunista - 1. maja 1945. Ne postoji bilo koja druga nacija na svetu za koju se mogu utvrditi dan, sat, minut i sekund stvaranja osnova nacionalnog identiteta.

- Zbog čega vam je u avgustu prošle godine bio zabranjen ulazak u Crnu Goru?

- Ulazak u Crnu Goru mi, navodno, nije zabranjen od 21. avgusta 2019, ali ko crnogorskom režimu uopšte može da veruje? Naime, crnogorski premijer Duško Marković je svojevremeno kazao kako ne postoje spiskovi srpskih intelektualaca kojima je zabranjen ulaz. Samo nekoliko dana kasnije, granični policajac je doturio spisak sa imenima nas četvorice kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru, kako bismo bili sprečeni da govorimo na svečanim akademijama povodom 100 godina oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda i stvaranja jugoslovenske države.

- Da li se vaše knjige tamo neometano prodaju?

- Koliko sam upoznat, knjiga "Crnogorski separatizam" prodaje se u Crnoj Gori u knjižarama čiji su vlasnici institucije i ustanove iz Srbije. Kako je stizala na rafove, brzo je rasprodavana. Neuništiv je duh srpstva u Crnoj Gori. Uveren sam da je jedini održivi okvir stvaranje federativne države koju bi činili Srbija, Crna Gora i Srpska, a vrata ne bi trebalo da budu zatvorena za Makedoniju.