NOVU GODINU ĆE DOČEKATI UZ FLAŠU ŠAMPANJCA IZ RUŠEVINA: Petrinjci će i treću noć spavati u kolima
Stanovništvo u stahu od pljački
Stanovnici Petrinje i noćas su spavali po automobilima, nakon što su u razornom zemljotresu ostali bez svojih domova. I dalje u šoku posle svega što im se pre dva dana dogodilo, danas su otvorili dušu pred kamerama tamnošnjih medija.
ZAŠTO JE KASNILA EVAKUACIJA PACIJENATA TOKOM ZEMLJOTRESA? Hrvatski ministar izašao sa saopštenjem (FOTO)
HRVATSKA SE NEPRESTANO TRESE: Novi 128. zemljotres po redu uznemirio građane (FOTO)
KOZARSKA DUBICA PRETRPELA OGROMNU ŠTETU NAKON ZEMLJOTRESA: Mnogim porodicama potreban prinudni smeštaj (VIDEO)
- Ja sam Damir Lehanka iz Petrinje. U našoj ulici 70 odsto krovova je uništeno.Grejemo se u automobilima. Čuvajte se, ljudi, počeli su da kradu. Komšiji je neko s pajserom razvalio vrata. Mi Petrinjci smo najjači. Malo me emocije tuku, ali nema veze. Spavamo po kolima, svako malo palimo grejanje - kaže on.
- Videću gde ću, ne smem unutra dok ne dođu statičari. Došao sam ovde u Crveni krst po malo hrane. Pripremićemo malo konzervisane hrane, danas je ipak stara godina - dodaje on.
- Napravićemo neki gulaš. I da, šampanjac ćemo popiti. Ostao je u dnevnom boravku, moramo da ga popije dok se ne pokvari - kaže Damir.
Ispred prihvatnog centra gde Crveni krst deli namirnice popričali su i sa Petrinjkom Ivanom, koja je zaplakala.
- Ja sam Ivana Krpačić iz Petrinje. Kuća nije toliko oštećena s spoljne strane, unutra jeste. Ne smemo ni blizu jer je komšijina kuća jako oštećena. Četvoro nas je, deca su odrasla, volontiraju ovde. Noći provodimo u autu u dvorištu kod mame sedam kilometara dalje. Palimo auto svako malo da se ugrejemo. Izdržaćemo, moramo. Najviše nam treba ćebad. Trebaju nam šatori i kamp kućiće - rekla je Ivana.
- Stalno pazimo na kuću jer su počele pljačke. Ne znamo ko krade, policiju nismo zvali. Kako dalje? Ne znam, ne znam... Ovako je bilo za vreme rata. Ma bilo je gore - dodaje ona.
- Kuća je bila skroz srušena. Ovo je sad drugi put da krećemo ispočetka. Teško ovo izdržavamo. Emocije su prevelike. Hvala svima koji su došli i pomažu jer ovo su scene koje su... Ne znam, nikad se neće izbrisati - priča Ivana.