ŠTA JE 2020. DONELA CRNOJ GORI: Od korona-fri države do pada Đukanovića i najgore turističke sezone u istoriji (FOTO)
Crna Gora je imala jednu od najturbulentnijih godina u 21. veku
Godina na izmaku bila je za Crnu Goru jedna od najturbulentnijih u 21. veku, uz prvu smenu vlasti od uspostave višestranačja i koronavirus koji je uzdrmao temelje crnogorskog privrede, pre svega turizam koji je imao tek osam posto lanjskih prihoda.
KADA ĆE OSTATAK REGIONA KRENUTI SA VAKCINACIJOM? Od zemalja bivše Jugoslavije, Srbija prva otpočela proces imunizacije
KAKVA PROZIVKA PREDSEDNICE VRHOVNOG SUDA: Medenica slavila u Knjazu, da li odlazak u penziju ili u Spuž?
PREDLOG GODINE: Montenegro erlajns da se preda Milu Đukanoviću
Političke tenzije u 2020. najavili su već poslednji dani 2019. i fizički sukob u parlamentu između poslanika vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i prosrpske opozicije, predvođene Demokratskim frontom, prilikom usvajanja zakona o slobodi veroispovesti, koji će kasnije dovesti do prvog izbornog poraza Mila Đukanovića.
Već u januaru ulicama crnogorskih gradova počele su protestne šetnje zbog zakona o slobodi veroispovesti kojim je aktuelna crnogorska vlast želela da otme SPC-u crkvenu imovinu u toj zemlji, koja broji skoro 700 manastira i crkava.
Protesti postaju iz nedelje u nedelju sve masovniji, da bi početkom marta na poziv SPC na ulice skoro svih crnogorskih gradova izašlo skoro 100.000 ljudi, a i mnogi Đukanovićevi simpatizeri okrenuli su se crkvi i podržali njene zahteve.
Dolaskom pandemije koronavirusa poznavatelji političkih prilika pomislili su da je Milo Đukanović rođen pod sretnom zvezdom i da će korona, bar privremeno, promeniti politički život.
Zdravstvene vlasti 17. marta uvode prve restriktivne mere, a već krajem meseca Crna Gora je zaključana, zabranjena su javna okupljanja, uveden policijski čas, prekinuta nastava, zatvaraju se granice, a time prestaju i prostesti SPC.
Dva i po meseca lokdauna dalo je rezultate. Uz nešto preko 300 zaraženih i devet preminulih Crna Gora se već u prvim danima juna proglašava prvom korona-free državom u Evropi, nakon što četiri nedelje nije bilo novih slučajeva infekcije.
Vlast trijumfalno najavljuje da će na tome graditi marketing za turističku sezonu i otvara granice prema zemljama koje imaju manje od 25 aktivnih slučajeva na 100 hiljada stanovnika, među kojima nije "bratska" Srbija. Takva odluka crnogorskih vlasti izaziva revolt u Beogradu, ali i u prosrpskoj opoziciji u Podgorici.
Uz novo zaoštravanje diplomatskih odnosa sa Srbijom ponovo se aktiviraju crkveni protesti u Crnoj Gori, a Milo Đukanović raspisuje parlamentarne izbore za 30. avgust.
Ali već sredinom juna Covid-19 je počeo nekontrolisano da se širi. Doneli su ga Crnogorci koji su u Beogradu bili na fudbalskoj utakmici Crvene zvezde i Partizana, a zatim se, da bi izbegli karantin, vratili se preko BiH. Svadba u Rožajama, uz nekoliko desetina gostiju koji su ilegalno prešli granicu sa Srbijom, otvorila je novi klaster s hiljdama obolelih.
Vlast uvodi blaže epidemiološke mere i pokušava da spasi turističku sezonu ali bezuspešno. Strani turisti izbegavaju zemlju, a crnogorski turizam u odnosu na 2019. beleži pad prometa od čak 92 posto.
Crnogorska opozicija sredinom avgusta traži zbog pandemije odgađanje parlamentarnih izbora, a zdravstvene vlasti uveravaju da će biti preduzete sve mere zaštite. Uoči izbora gotovo svakodnevno se okupljaju vernici SPC i njihovi politički favoriti.
Na izbore 30. avgusta izišlo je 400 hiljada Crnogoraca ili oko 80 posto. Blizu ponoći znalo se da opozicija prvi put u poslednjih 30 godina ima većinu i da Đukanovićev DPS ide u opoziciju. U vlast ulaze predstavnici tri koalicije, prosrpska Za budućnost Crne Gore, Zdravka Krivokapića i dve građanske - Mir je naša nacija Alekse Bečića i Crno na bijelo Dritana Abazovića.
Simpatizeri opozicije na ulicama crnogorskih gradova slave pobedu, što u uslovima nekontrolisanog širenja koronavirusa predstavlja potencijalnu zdravstvenu katastrofu. Skupove organiziraju i Đukanović i njegove pristalice, a u zemlji počinje vrtoglavi rast broja obolelih i umrlih.
U drugom talasu koronavirusa zaraženo je preko 40 hiljada stanovnika ili 6 posto populacije, a broj umrlih dostigao je brojku od 600, što je gotovo 0,1 posto populacije.
Tokom decembra, prosek broja aktivno obolelih je oko 10.000 ili 1,5 posto, što Crnu Goru svrstava među vodeće države po broju aktivnih slučajeva zaraze na 100.000 stanovnika.
Tri meseca od izbora Crna Gora je dobila novu vladu, koju premijer Zdravko Krivokapić predstavlja kao vladu stručnjaka, u kojoj je samo jedan političar, njen potpredsednik Dritan Abazović.
Vlada je tokom skupštinskog zasedanja na kojem je izabrana preživela "paljbu kritika" i vlasti i opozicije. Po Krivokapiću i njegovom timu "udarali su" zastupnici Demokratskog fronta, dela vladajuće koalicije, jer njihove političke vođe nisu ušli u sastav vlade, dok sada oporzicioni Đukanovićev DPS u svojim napadima tvrdi da nije reč o vladi eksperata.
Ipak, niko novoj vladi nije mogao predbaciti odustajanje od evroatlantskog puta, na šta su se obavezale vođe tri koalicije u postizbornom sporazumu, kao i na to da neće menjati državne simbole i da pitanje povlačenja priznanja Kosova neće biti na njihovom dnevnom redu.
Krivokapićeva vlada odmah je dobila podršku zapadnih ambasada u Podgorici. Krivokapić je u drugoj nedelji svog mandata već bio u Briselu, gde je vođama EU i NATO potvrdio svoju prozapadnu orijentaciju.
Glavno pitanje u 2021. će biti hoće li nova vlada preživeti ili će, kako se spekuliše, doći do vanrednih izbora. Pitanje je i šta će biti s planiranim popisom stanovništva, koji će otvoriti prostor za novu političku borbu, i hoće li on biti odgođen do završetka pandemije.
S privrednog aspekta, stručnjaci predviđaju oporavak crnogorske ekonomije, pre svega kroz turizam koji bi 2021., prema procenama, mogao zabeležiti rezultate iz 2019.