TEŠKI OBLICI KRŠENJA LJUDSKIH PRAVA: Srbi BRUTALNO diskriminisani u OVOJ bivšoj jugoslovenskoj republici!
Srbi nisu priznati kao nacionalna manjina.
U julu pre 32 godine, posle slovenačkog rata za nezavisnost, poznatog i kao Desetodnevni rat, ova nekadašnja jugoslovenska republika stekla je samostalnost i tako je formalno počeo raspad Jugoslavije.
ZAVRŠEN SASTANAK VUČIĆA I PREDSEDNICE SLOVENIJE: "Kurti prekršio sve sporazume jučerašnjim danom" (FOTO)
SLOVENIJA DANAS BIRA PREDSEDNIKA: Građani novog šefa države biraju između sedam kandidata
"VREME JE DA SLOVENIJA DOBIJE PRVU PREDSEDNICU" Pirc Musar čestitala Logaru, pa poručila da se raduje drugom krugu izbora
Tri decenije kasnije, Srbi u Sloveniji, iako najmnogoljudnija manjina, i dalje nemaju taj status.
Da bi dobili stalni boravak potrebno im je pet godina života i rada u kontinuitetu, a za državljanstvo - 10. Poređenja radi, Albancima sa Kosova za stalni boravak potrebno je dve, maksimalno tri godine boravka u Sloveniji, a sedam za državljanstvo. Ukrajincima je za radne vize dovoljno tek dan-dva!
- Zvaničan broj Srba u Sloveniji nemamo, jer se od popisa 2011. godine ne vodi statistika po nacionalnoj i verskoj pripadnosti, ali naše analize pokazuju da je više od 200.000 ljudi (od 2,1 milion stanovnika) spremno da se izjasni da su pripadnici srpskog nacionalnog korpusa - objašnjava Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije.
- Slovenci ne sprovode klasičan popis, već podatke uzimaju iz upravnih enota (upravni organi). Vladi smo podneli zvanične inicijative za izmenu regulative o popisu, a tražili smo i uvođenje registra verske i nacionalne pripadnosti. Nedavno smo zahtev ponovili.
Poslednji popis, na kom se 38.960 ljudi izjasnilo kao Srbi, bio je 2001. Kokanović napominje da u to vreme nije bilo "popularno" reći da si Srbin, pa je čak 50.000 građana odbilo da kaže kojoj naciji pripada, dok je 26.000 prethodno izbrisano iz registra stanovnika.
Oni su posle proglašenja nezavisnosti ostali bez pravnog statusa, imovine, socijalnih i zdravstvenih prava, jer su imali jugoslovensko i državljanstvo neke od drugih republika. Ustavni sud Slovenije osporio je ove odluke, kao i Evropski sud u Strazburu. Do danas je, međutim, svega 5.000 ljudi uspelo da vrati prava i dobije odštetu. Najviše "izbrisanih" bili su Srbi.
- Prošle godine se predsednik države izvinio "izbrisanima", a da je to greška priznala je i potpredsednica Skupštine Meira Hoti, iz stranke Tanje Fajon. Govori se da će im biti podignut spomenik u Ljubljani. To su dobri iskoraci, ali potrebno je suštinski rešiti ovo pitanje i nadoknaditi im prava.
Što se tiče statusa nacionalne manjine, Kokanović podseća da Slovenaca u Srbiji ima 0,4 odsto i imaju priznat status i sva prava. Reciprociteta, međutim, nema. U Sloveniji su jedine zvanično priznate manjine Italijani i Mađari, iako ih zajedno ima 9.000. Status su dobili na konto autohtonosti.
- I Srbi su autohtoni, jer su se masovno naselili u Belu krajinu još 1530. - naglašava naš sagovornik - Zato se zalažemo za dijalog.
Slovenija ističe da je za to potrebno menjati Ustav, a mi kažemo, ako je ustavno, to je i političko pitanje, pa je potrebna politička volja da se reši. Voleli bismo da razgovaramo i o mogućnosti dvojnog državljanstva i liberalizovanju vizne procedure. To je bitno i za privredu Slovenije. Srpska dijaspora tamo jedina je rastuća u regionu.