ZAŠTO JE DODIK PRED SUDOM? Evo šta predsedniku Srpske stavljaju na teret
Sudski proces protiv Dodika počeo je 10. oktobra
Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske Tužilaštvo Bosne i Hercegovine tereti da je počinio krivično delo "neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH" i sudski proces je u toku.
SLEDE IZBORI Demokratska partija socijalista bira novo rukovodstvo: Najjača opoziciona partija u Crnoj Gori uvodi nova pravila
PRVI PREMIJER ALBANAC U SEVERNOJ MAKEDONIJI: Talet Džaferi novi šef tehničke vlade 100 dana pred izbore
ALBANCI ZAPALILI, MAKEDONCI OBNOVILI Poslednja zadužbina Nemanjića u selu Matejče - duhovni centar Srba ali i SVEDOK PROGONA (FOTO/VIDEO)
Naime, celi problem je počeo pokušajem Republike Srpske da reši pitanje javne imovine u Bosni i Hercegovini. Vlasti Srpske i njena Skupština izglasale su Zakon o nepokretnoj imovini po kome ona pripada onima koji tu imovinu koriste. Taj princip raspodele imovine naziva se i funkcionalnom podelom. Dakle, entitetima bi pripadalo ono što je na njihovoj teritoriji i što koriste u radu svojih organa.
Tome odgovara i raspodela nadležnosti koja je definisana u Ustavu Bosne i Hercegovine kao jednom od aneksa Dejtonskog sporazuma. Tamo su tačno navedene zajednički poslovi koji se obavljaju u Sarajevu, a među njima se ne pominje pitanje javne imovine. Osim toga Ustav definiše pretpostavku nadležnosti u korist entiteta.
Međutim, Ustavni sud Bosne i Hercegovine, u kome sudije iz reda bošnjačkog naroda imaju većinu zajedno sa inostranim sudijama, doneo je odluku da stavi van snage zakon donesen u Banjaluci.
Slično je postupio i Visoki predstavnik čiji legitimitet Republika Srpska ne priznaje. On je tada obrazložio da pitanje državne imovine ne može biti regulisano entitetskim zakonom.
Srpska odbija da prihvati odluke
Vlasti Srpske predvođene Miloradom Dodikom, nisu prihvatile nametnuta rešenja od strane Kristijana Šmita i Ustavnog suda BiH. Zakon je nastavio da se primenjuje.
- To je za nas ništavno i pravno potpuno neutemeljeno. Mi ćemo nastaviti da sprovodimo naš Zakon o nepokretnoj imovini. A njegovu pisaniju nemamo nameru da igdje objavljujemo i to ne obavezuje naše nadležne organe - naveo je tom prilikom Dodik.
Vodeći se tim njegovim stavom institucije Srpske, a pre svega Službeni glasnik, nije ispunio proceduru i odbio je da objavi odluku Visokog predstavnika i Ustavnog suda. Time one suštinski nisu ušle u pravni sistem Republike Srpske, pa se shodno tome nisu ni primenjivale.
Šmit koristi "bonska ovlašćenja"
Na to nije ostao nem ni sam Visoki predstavnik. Koristeći takozvana "bonska ovlašćenja" doneo je izmene i dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine i definisao nepoštovanje svojih odluka kao krivično delo.
Nekima se čini kao paradoks, ali to je post-dejtonska zbilja Bosne i Hercegovine, da jedan čovek donosi odluke, a za njihovo nepoštovanje propisuje krivične mere. Da bi stvar bila apsurdnija, tim odlukama se terete apsolutno legitimno izabrani predstavnici naroda Republike Srpske. No princip demokratije i vladavine naroda po svoj prilici u ovom slučaju nije prioritet "međunarodne zajednice" i njenih predstavnika i specijalnih izaslanika na Balkanu.
- Sve opcije su na stolu! Vi znate koji je to spektar bonskih ovlašćenja koji imam na raspolaganju. Sve opcije su i dalje na stolu. Nadam se da će se politički akteri urazumiti - izjavio je tom prilikom samouvereni Šmit.
Dodikov odgovor i podizanje optužnice
Nakon Šmitovih istupa Srpska je odlučila da formalizuje svoje nepriznavanje dotičnog kao Visokog predstavnika. Oni donose sporni "Zakon o izmeni Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa RS", gde se navodi da njegove odluka neće biti objavljivane u Službenom galsniku.
Osim toga predsednik Dodik donosi i "Ukaz o proglašenju Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH koji je Narodna skupština RS usvojila 26. juna 2023. godine."
Upravo ta dva sporna akta su razlog za podizanje optužnice protiv predsednika RS. Osim njega, po istom osnovu optužen je i Miloš Lukić direktor Službenog glasnika. Sudski proces počeo je 10. oktobra ove godine, a na njemu su se, na iznenađenje nekih pojavila oba optužena.
Izlazak pred sud
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i direktor Službenog glasnika Srpske Miloš Lukić izjasnili su se tada u Sudu BiH da ne razumeju optužnicu i nemaju poverenja u Sud BiH, što je sudija Jasmina Ćosić Dedović, po službenoj dužnosti saopštila da to razume kao izjašnjenje o neprihvatanju krivice.
- Nisam razumeo i shvatio na čemu je to zasnovano. Jedinu zakonodavnu aktivnost u BiH sprovodi Parlamentarna skupština i ne mogu da shvatim da oni otvaraju proces. Ovo je politički proces kojim se žele obračunati sa Republikom Srpskom i njenim predsednikom - izjavio je Dodik.
Zanimljivost sa suđenja je i to što na zahtev veća nije hteo da ustane govoreći kako ga "bole leđa".
- Već je, koliko vidim, doneta i presuda i potrebna im je brzina da se do te presude dođe. Ovde se radi o kliki o udruženom zločinačkom pokretu koju čine Šmit i Marfi i još neki... Dakle, radi se o jednoj kriminalnoj grupi koja je spremna da izvršava naloge američkog ambasadora koji ohrabruje Šmita tvrdeći da iza njega stoji snaga. U svakom slučaju mislim da je sve ovo nelegalno i cirkus, koji će diskreditovati pravosuđe i Ustav BiH - dodao je Dodik.
Dodik i Lukić još jednom su se pojavili na sudu. Tada je zahtevano da se celi proces prebaci u Banjaluku. Sud je taj zahtev optuženih odbio i proces ipak nastavio u Sarajevu, gde se uskoro očekuje i novo ročište.