Budućnost Iraka i dalje NEIZVESNA: Verski i etnički sukobi NISU JEDINI, evo koji problemi još čekaju Bagdad

Poslednjih godinu dana i više, postalo je jasno kako je poraz Islamske države (IS) samo pitanje vremena. I dok je fokus bio usmeren na borbu protiv terorista, malo pažnje se posvećivalo šta učiniti kada IS konačno bude poražen. Sada se polako ulazi u post-ISIL-ov period i u skladu s tim Irak se suočava s zahtevnim izazovom: obnoviti duboko podeljeno društvo ispunjeno etno-religijskim, geografskim i društveno-ekonomskim podelama.

Pro-sektaška politika, u Iraku i na Bliskom istoku uopšteno , predstavlja jednu od najvećih prepreka razvoja Iraka temeljenog na win-win scenariju, odnosno na korist svih uključenih aktera. Radi se o politici koja već godinama igra ključnu ulogu u kompleksnim odnosima cele regije.

Trenutno se Bagdad nalazi u situaciji da mora okončati sukob unutar svojih političkih snaga i oprezno se kretati u međunarodnim i regionalnim, bliskoistočnim vodama. Vlada također mora osigurati legitimitet i obnoviti poverenje od strane traumatizovanih građana, posebno na područjima koje je u prošlosti držao IS. Po nekim procenama najmanje 3,1 miliona ljudi - odnosno 10% stanovništva, je raseljeno, dok je 11 miliona ljudi potrebna humanitarna pomoć.

Povrh svega toga, zemlja se suočava s ekonomskom krizom, s visokim državnim dugom, padom cena nafte i visokom nezaposlenošću, što znači da država ne može garantovati osim sigurnosti niti čak osnovne javne usluge. Visoki troškovi neposredne humanitarne pomoći će dodatno otežati obnovu ekonomije i usporiće planove obnove zemlje. 

Kako bi se sprečilo da Irak pređe u novo stanje građanskog sukoba, potrebna je jasna politička strategija za izgradnju  društva koje zadovoljava zajedničke zahteve građana vezane za bezbednost, ekonomske prilike, usluge i ravnopravno građanstvo.

Izgradnja države u post ISIS eri će zahtevati pregovore među političkim elitama koje obeležavaju snažni sektaški identiteti. Ali, dugoročna stabilnost bilo kojeg dogovora kojeg postignu će zavisiti od njihove sposobnosti rešavanja javnih prioriteta i nacionalnih, a ne sektaških interesa.

Kao što to se može primetiti, značajna prepreka obnovi jeste osim visokih troškova i sektaških razlika i loša vladavina od strane političkih elita, te posebno korupcija. Prema Transpernsi Internešnalu, Irak je jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu; sistemska korupcija prožima sve nivoe vlasti i široko je prihvaćena kao način ophođenja, a mreže iznuđivanja i pokroviteljstva predstavljaju glavnu prepreku stabilizaciji, rekonstrukciji i pružanju osnovnih usluga.

Džon Keri izneo šokantne podatke: Arapske države i Izrael tražile od SAD da bombarduju Iran

Osim pražnjenja državne kase radi vlastitih interesa, korupcija takođe podstiče ogorčenje i nasilje. U takvom kontekstu, kada se demokratska vlada smatra, među ostalog, slabom, nelegitimnom i korumpiranom, počinje se stvarati plodno tlo za ekstremizam.

Tokom 2015. godine došlo je do masovnih protesta širom zemlje s kojima se zahtevalo poboljšanje javnih službi i okončavanje korupcije, ali obećane reforme se tek moraju ostvariti. Rezultati ankete javnog mnijenja na nacionalnom nivou koju je sprovela organizacija 'Arab Transformation Project', pokazuju da ono što ljudi žele jesu stabilnost, radna mesta, kvalitetne usluge i kraj korupcije. I ono što je posebno bitno, te su težnje nadjačale etno-religijske razlike.

Istraživanje je obuhvatilo gradske četvrti u autonomnoj kurdskoj regiji te središnjoj i južnoj regiji: oni koji žive u kurdskim okruzima su bili pretežito sunitski muslimani, oni u južnim uglavnom Šiiti, a oni u središnjoj regiji su bili mešanog verskog karaktera.

VELIKA POBEDA iračkih snaga na Eufratu: Oslobođen još jedan grad, spremni za novi NAPAD

Većina ljudi svih identiteta se složila da korupcija prožima zemlju: između 88% i 98% smatrali su je problemom, bez obzira na regionalnu lokaciju ili religiju. Samo je oko 10% ispitanih smatralo da je vlada zajednički nastojala rešiti problem mita. Čak i nivo poverenja da vlada čini barem neki napor kako bi smanjila korupciju je izuzetno niska. A što se tiče zapošljavanja, između 86 i 97% smatra da je potrebno poznanstvo za dobijanje posla, bez obzira na regiju ili etno-religijski identitet.

Možda nije iznenađujuće, i poverenje u centralnu državu je zabrinjavajuće nisko na nacionalnom nivou. Samo je oko trećina Šiita smatra verodostojnim a među Sunitima je ta brojka još manja. Zadovoljstvo vladinim delovanjem bilo je još manje: tek nešto više od četvrtine Šiita ju je ocenilo dobrim, tek jedna petina u kurdskoj regiji i samo 7% Sunitskih muslimana u središnjoj regiji.

Lokalna vlada se smatra više pouzdanom, osobito među šiitima, te je zadovoljstvo njenim delovanjem ocenilo "dobrim" 47% Šiita, ali samo 10% Sunita.

KAKO DALJE? Rat sa Islamskom državom koštao Irak preko 100 milijardi dolara

Analizirajući haotičnu situaciju na Bliskom istoku. a s time i u Iraku, može se zaključiti kako veliki izazov predstavlja osmišljavanje konkretnog plana za političku i ekonomsku obnovu. Drugim rečima postoji jedna opšta vizija budućnosti, ali konkretni koraci još nisu definisani ili, usled finansijskih i drugih poteškoća nisu realni.

Iračke sektaške podele, nasljeđe sektaške politike i političke marginalizacije imaju duboke korene. Program Ujedinjenih nacija za razvoj i iračka vlada već rade na stabilizaciji oslobođenih zajednica od IS-a, puno znatno veći napori su potrebni kako bi se ostvarili ozbiljni rezultati.

Kao što se može primetiti poslednjih nekoliko decenija, Irak predstavlja jednu tragičnu bliskoistočnu priču. Zemlja je godinama bila pod diktaturom Sadama Huseina tokom koje su počinjeni brojni zločini. Potom s invazijom na Irak, od strane SAD-a 2003. godine, haos se samo još više počeo širiti zemljom s razaranjem kojem nije bilo kraja i sektaškim sukobima koji su se samo još više produbili.

Procenjuje se da je tokom rata u Iraku ubijeno više od milion ljudi, s velikim brojem ranjenih, a sukob su obeležili brojni ratni zločini od strane američkih vojnika te jačanje Al-Kaide. 

Erdogan spreman da podrži Bagdad: Crno zlato ponovo kreće od Kirkuka do Turske

Ipak, gore navedeni podaci pokazuju da Irak ima veliku priliku. Svesnost političkih elita da zabrinutost ljudi nije određena samo njihovim identitetom može pomoći stvoriti socijalni, ekonomski i politički uključivi društveni ugovor. Režim Sadama Husseina i šiitska vlada nakon američke invazije 2003. godine dokazali su da vladanje po sektaškoj liniji samo vodi do još veće nestabilnosti. Stoga je potrebno da političke elite potraže i predstave građanima jednu novu i održivu alternativu i viziju budućnosti.