MRKONJIĆ IZ POZICIJE SVEDOKA 5. OKTOBRA OTKRIVA: Motkama su izbacivali ljude iz preduzeća da bi se bogatili

Haos na ulicama, paljenje skupštine i televizije, razularena masa... Tačno 16 godina je prošlo od tog famoznog 5. oktobra. Za portal SrbijaDanas.com potpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić govori iz svog ugla kako je sve izgledalo i da li je taj datum nešto promenio.

- Iz ovog vremena, danas 5. oktobar osećam kao jedan težak i promašeni dan, kada je nažalost u ovoj zemlji vladao haos, naravno, pomognut neprijateljima sa Zapada uz pomoć naše minimalne opozicije. Dan koji je doneo samo zla, i još veća zla srpskom narodu.

- Ja ne bih uradio ništa drugačije nego tada. Nalazio sam se u Novom Sadu, tamo smo završavali dva velika objekta, dva velika mosta preko Dunava i oba smo završili upravo tih dana i 6. i 7. oktobra trebalo je da budu pušteni i kada bih mogao da vratim vreme opet bih bio tamo. Čak nisam ni znao šta se u Beogradu dešava, nisam ni očekivao da će biti nekih demonstracija, već kada sam ulazio u Beograd, negde oko 6 popodne, onda su me policajci, moji prijatelji i drugovi, zaustavili kod Batajnice i obavestili me šta se dešava u Beogradu. Stigao sam na kraj tih demonstracija, nažalost, na kraj onih nemilih scena oko televizije i skupštine. To je bio jedan mučan i vrlo težak udarac za mene. Jednostavno sam se više bavio poslom i obnovom zemlje, nego što sam učestvovao u tim političkim aktivnostima i njihovim predviđanjima oko 5. oktobra.

- Slobodan MIlošević nije mnogo komentarisao 5. oktobar. On je smatrao da građani ove zemlje treba da donesu svoje odluke na izborima, i ja vam sada kažem: on to nije nikada komentarisao. Slobodan je i tada pobedio i oteta mu je pobeda, svi znamo na koji način. Samo da je bilo malo više tolerancije od strane zapadnih sila koje su se umešale, mislim da bi i taj odnos između Slobodana i nastavka rukovodstva ove zemlje bio daleko mekši i daleko bolji.

- Smatram da je Srbija propustila mnogo velikih šansi posle 5. oktobra. Jedina tekovina 5. oktobra, prema zapadnim, međunarodnim elementima, bilo je oslobađanje granica zemlje od sankcija.  Jedina! Sve ostalo je bilo negativno. Šansa da se nešto promeni postojala je, ali ne sa ljudima koji su tada došli na vlast, nego sa strukturom onih ljudi koji su pre toga godinama gradili ovu zemlju, tada mislim da bi 5. oktobar možda imao neki rezultat, ovako nikakav.

- Nisam očekivao da će se odigrati 5. oktobar na takav način. I ako je bilo demonstracija to je trebalo da bude mirno, bez ikakvih problema, jer, svakako, da su demonstracije bile mirne ne bi se završile tako kako su se završile.

- Šestog oktobra bio sam svedok, kao i većina građana ove zemlje, katastrofalnog naleta besilnih "petooktobaraca" iz DOS-ove politike koji su motkama izbacivali ljude iz preduzeća, koji su jednu divnu damu, kakva je bila Borka Vučić, izbacili na silu iz Narodne banke i time pokazali odmah svoje pravo lice. Zbog toga 5. oktobar nikada ne može biti ono što bi "petotoktobarci" želeli, a to je: datum koji je nešto trebalo da promeni u Srbiji. Nikada! Način na koji su to radili, bio je katastrofalan. Ja nisam imao problema, nemam ih ni danas, policija i sudovi su prema meni bilo vrlo tolerantni i nakloni jer su znali da sam bio graditelj, da sam radio, da sam stvarao i da bilo kakva politika za mene nije bila mnogo bitna.

- Naravno da nisam očekivao da će nova vlast izručiti predsednika Miloševića i mislim da je taj dan najsramniji dan u skorijoj istoriji naše zemlje. To je najtužniji, najsramniji dan, i onima koji su to uradili nikada ne treba ne treba biti mirna savest. Niko u svetu, koliko ja pamtim, nije svog predsednika isporučio na takav način. Daleko je bilo bolje, ako je već trebalo, da se ovde sudi Slobodanu ili kome već, ali to što je uradila tadašnja vlast nema nikakvog opravdanja i ja to do kraja života neću da im oprostim. Dakle, 5. oktobar je bio samo početak te sramote.

- Apsolutno sve ono što je Slobodan Milošević rekao u govoru 2. oktobra se i ostvarilo. I danas su tekovine njegove vlasti, vlasti Socijalističke partije Srbije vrlo vidljive. Evo ovih dana smo videli Republika Srpska je opstala i napravljena je zahvaljujući pre svega politici Socijalističke partije Srbije i Slobodana Miloševića. Dejtonski sporazum je već legendarni. Evo, prošlo je 16 godina od 5. oktobra, pa niko ništa drugo nije uradio niti doprineo uz sva obećanja tih zapadnih mangupa da će promeniti nešto ako skinu Slobodana.

- Pa ne znam da li su ove demonstracije imale neku skrivenu notu, a naravno da iza njih stoji zapad. Ja sam to javno i govorio i, nažalost, čovek koji je bio vođa tih demonstracija ubijen je 2003. godine, i sada ne želim da komentarišem ljude koji su mrtvi. Nisam siguran da je postojao neki drugi cilj sem one klasične šeme zapadnih mangupa da stvore uslove za svoje dalje bogaćenje. Kako lično, tako i njihovih država. Suština njihove politike na Balkanu bila je da otmu sve što mogu. A to se i videlo kasnije, kada su pojedini vlastodršci tog vremena iz Amerike, Nemačke, Francuske itd. počeli da kupuju na Kosovu neke elemente, neke sirovinske baze, neka preduzeća. Dakle, šta je bio cilj? E to je bio cilj! I naravno vojna baza, ali i sirovinske baze kojima su Kosovo i Srbija bili bogati.

- To me nije iznenadilo. Svaka opozicija na kraju viče da su izbori pokradeni, to je praksa. Ali nisam očekivao da su toliko pokvareni zlikovci i da će isporučiti Slobodana Hagu na Vidovdan, praznik koji narodu mnogo znači... To nisam očekivao. Ali u krajnjoj liniji to se nekima i vratilo, nažalost... I moram da kažem, nije moja želja da ratujem, ali nekima će tek da se vrati, i sigurno je da im istorija to nikada neće oprostiti.