Bio je NAJODLIKOVANIJI OFICIR u istoriji Srbije, ali je streljan: Slave ga kroz pesme, a ovako je govorio dva dana pred smrt
Davnog 17. jula 1946. godine, u Beogradu je pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.
Bio je najodlikovaniji srpski vojskovođa u istoriji i vođa pokreta otpora u Kraljevini Jugoslaviji, prvog koji se organizovao u Evropi okupiranoj od strane nacista. Uhapšen je od nove komunističke vlasti po okončanju Drugog svetskog rata i posle kratkog suđenja je osuđen na smrt streljanjem. Ni dan danas nije poznato gde se nalazi grob generala Mihailovića.
TOLIKO DEPRESIVNA DA SU LJUDI DIZALI RUKU NA SEBE - TITO ZABRANIO OVU PESMU: A onda ju je naručila Jovanka Broz (VIDEO)
SRPSKI OFICIR SA DRVENOM NOGOM - NIJE VOLEO VLADARE, ALI JESTE SRBIJU: Čovek koji je najviše puta viknuo "dole vladar"
KROZ KOSOVO POSTAJEMO NAROD SA POSEBNOM MISIJOM U ISTORIJI ČOVEČANSTVA: Boj na Kosovu najveća bitka ljudskog roda!
Skupština Državne zajednice Srbije i Crne Gore usvojila je Zakon o izjednačavanju četničkog i partizanskog pokreta 2004. godine. Dve godine kasnije, usvojen je Zakon o rehabilitaciji.
Sud u Beogradu rehabilitovao je Dragoljuba Mihailovića 2015. godine. Sud je utvrdio da je suđenje Mihailoviću 1946. godine bilo „političko i ideološko" i da su načinjene ozbiljne pravne greške. U odluci donetoj skoro 60 godina kasnije, navodi se i da suđenje nije bilo pravično, jer optuženi nije imao adekvatan kontakt sa advokatima odbrane niti pravo na žalbu.
Kako je govorio Draža dva dana pred smrt:
"Sve do mog hapšenja verovao sam da ću ponovo okupiti oko sebe jaku vojsku. Za prvo vreme, na ustanak, nisam pomišljao, znajući da bi bio ugušen u krvi.
U Bosni su nas neprestano napadali redom: partizani, ustaše, muslimani, a u poslednje vreme Nemci mnogo ređe. Gonjeni pred udruženim četvorostrukim neprijateljem, gladni, goli, bosi i nenaoružani, spoticali smo se i padali. Svuda usput iz jama, u koje smo upadali, čulo se i Bogu teško umiranje. Iza nas na žbunju, ostajale su naše izgažene izgužvane šajkače, torbe-tkanice, kanice, pletene čarape, rukavice, opanci i obojci. Biće mi lakše na nebu, ako nova pokolenja upale najmanje 20.000 sveća, borcima koje sam izgubio dok me je Tito progonio kroz Bosnu. Tokom ovog suđenja slobodi sam se nadao samo u zaboravu. Moje sadašnje nade i molbe usmerene su isključivo ka nebu” rekao je na suđenju u završnoj reči armijski general Dragoljub Mihailović, 15. jula 1946. u Beogradu, dva dana pred smrt.
Mihailović je u Drugi svetski rat ušao kao pukovnik, a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Sa grupom istomišljenika odlučio se, posle kapitulacije 1941. na otpor okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941.
Brutalne odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktičniji pristup, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci vremenom (tokom 43. i posebno 44.) odlučili da podrže Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i konačni slom Mihailovićevog pokreta. OZNA (Odeljenje zaštite naroda - politička policija) ga je uhapsila 12. marta 1946.
Osuđen je s obrazloženjem da je bio saradnik okupatora i ratni zločinac. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948. godine.