OVO NAM U ŠKOLAMA NISU PRIČALI: U našoj istoriji postoji 15 događaja o kojima malo ko zna!
Postoje događaji u istoriji našeg naroda koje niko nije pričao mladima, a koji su veoma zanimljivi.
Mnogo istorijskih podataka smo čuli još dok smo bili u školskim klupama. Neke smo zapamtili, neke zaboravili, ali mnoge su nam ispričali roditelji, a najviše možda bake i deke.
Ipak, postoje događaji u istoriji našeg naroda koje niko nije pričao mladima, a koji su veoma zanimljivi.
USPON I PAD "PORODICE": Sve je počelo čuvenim Slobinim govorom na Gazimestanu - gde su završili posle 5.oktobra? (FOTO/VIDEO)
IZDANJE KOJE NIKAD NIJE IZAŠLO! Dok su u štampariji slagali ove redove, Hitlerovi piloti startovali su motore bombardera
PARFEMI SE PRODAVALI NA GRAM, A MODA JE DOLAZILA IZ PARIZA: Kako je nekada izgledao Beograd?
1. Rat između Srbije i Bugarske završen je 3. marta 1886. sklapanjem mirovnog sporazuma u Bukuruštu, koji je imao samo jednu rečenicu: „Između Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske mir se vaspostavlja potpisivanjem ovog ugovora.”
2. Srbi su kukuruz u početku zvali tursko žito, pošto su ga u našu zemlju doneli tokom osmanske vladavine.
3. Vuk Karadžić je 1823. upisao studije hirurgije na Univerzitetu u Lajpcigu, ali ih je napustio posle pohađanja vežbi iz anatomije.
4. Prvi profesionalni vojnici u Srbiji su postojali još u 13. veku. Angažovao ih je kralj Milutin koji je tokom svoje duge vladavine plaćao najamnike raznih nacionalnosti i veroispovesti: Kumane, Turke, Osete i Latine.
5. Porođaju kraljice Natalije Obrenović 14. avgusta 1876. godine prisustvovali su predsednik vlade Stevča Mihailović, ministar inostranih dela Jovan Ristić i mitropolit Mihailo.
6. Karađorđe se 1817. vratio u Srbiju preko Austrije. Putovao je sa lažnim ruskim pasošem koji je glasio na ime Anastasije Nikolić.
7. Venčanje kralja Aleksandra Karađorđevića i rumunske princeze Marije održano je 8. juna 1922. A na dvoru su posle ceremonije ustanovili da je nestala polovina zlatnih kašika, viljušaka i noževa, pa su posle toga odlučili da više ne organizuju tako velike prijeme.
8. Dubrovnik je bio omiljeno mesto azila za mnoge istaknute ličnosti iz Srbije. Tamo su zbog političke nesigurnosti, utočište nalazili srpski kraljevi Radoslav i Vladislav, ćerka kralja Dragutina, ćerka kralja Milutina, despot Đurađ Branković, udovica despota Lazara Brankovića. U narodu čak postoji izreka zabeležena već oko 1440. godine: Ako zeca gone, i on se sklanja u Dubrovnik.
9. Naša fudbalska reprezentacija je na Prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju 1930. godine putovala poštanskim brodom čak 18 dana.
10. Supruga knjaza Miloša Obrenovića, Kneginja Ljubica je u napadu ljubomore pucala iz kubure i ubila mladu Petriju, jednu od Miloševih ljubavnica. Od Miloševog besa je spaslo samo to što je bila trudna.
11. Nadaleko poznata srpska kapa šajkača je u vojsku Kneževine Srbiju uvedena tek 1870. godine, ali sve do kraja 19. veka običan narod je odbijao da skine fes i prihvati novu kapu.
12. Kralj Petar Prvi je naredio da se za njega izradi kruna od bronze prvog Karađorđevog topa, bez zlata i dragog kamenja. Tražio je da sva svečana odela budu sašivena od srpskih štofova, a ukinuo je svaku raskoš na dvoru, dok je sve svoje troškove plaćao sam. „Zemlja je siromašna i zadužena. Dosta je ovaj narod grcao pod teretom dvorskih i državnih troškova“, govorio je Kralj.
13. Premijer Kneževine Srbije, Ilija Garašanin je morao da se zaduži kod kapetana Miše Anastasijevića kako bi školovao svoja dva sina.
14. U zgradi Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi se nalazi tabla sa natpisom: „Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine“. Ova organizacija je prestižno priznanje dodelila srpskom Crvenom krstu za pomoć Bugarskoj sa kojom je Srbija inače bila u ratu, ali joj je i pored toga pomagala.
15. U našoj zemlji je 1935. godine udeo žena među zaposlenima iznosio 30% što je u to vreme bilo više nego u SAD, Norveškoj ili Italiji.