TRAGIČNA PRIČA TVORCA KRSTA NA HRAMU SVETOG SAVE: Za dlaku izbegao stradanje u logoru
Najveći podvig graditelja u posleratnoj fazi izgradnje hrama bez sumnje je bilo podizanje glavne kupole hrama, težine oko 4.000 tona, na visinu od 40 metara.
PRIČA KOJA NIKOGA NEĆE OSTAVITI RAVNODUŠNIM: Kako su jedne vunene čarape kralja Petra ostale zapisane u istoriji
O DRAGOJ MAŠIN JE PRIČAO CEO BEOGRAD: Najomraženija kraljica je imala raskošno venčanje, haljina stigla iz Beča
KUPOVAO ŽENE I IMAO HAREM USRED KARAĐORĐEVE DRŽAVE: Ovaj vojvoda je najpoznatiji Srbin koji je vodio ovakav život
Izabrano je smelo, moderno i praktično rešenje, koje je bilo novina u svetskoj graditeljskoj praksi - da kupola u potpunosti bude izgrađena na zemlji, odakle će biti podignuta i postavljena u svoj projektovani položaj. Ovaj hrabri projekat potpisali su inženjeri Vojislav Marisavljević, Dušan Arbajter i Milutin Marjanović, u saradnji sa preduzećem "Trudbenik", koje je bilo izvođač radova.
Tragična priča tvorca krstova
Impozantni krst, visine 10,5 metara i težine četiri tone, jedan od simbola hrama, koji se nalazi na njegovoj centralnoj kupoli, krije neverovatnu i tragičnu priču jednog od najboljih modernih vajara u Srbiji - Nebojše Mitrića.
Autor simbola koji danas krasi srpsku svetinju, čuveni beogradski vajar ubio se u avgustu 1989. u 58. godini života, samo dvadesetak dana nakon što je krst postavljen na kupolu. Tadašnja komunistička vlast najoštrijim kritikama zasula je umetnika i optužila ga da je njegov krst "previše moderan i da odudara od tradicije". Pošto nije mogao da podnese toliki pritisak, digao je ruku na sebe, život je okončao u svojoj kući u Beogradu. Kad se politička situacija smirila, Mitrićevo idejno rešenje konačno je priznato za najbolje, a ovom velelepnom pozlaćenom krstu danas se dive umetnici iz celog sveta.
U umetnikovoj biografiji, pored brojnih vrhunskih vajarskih dela, upisana je i neobična priča o tome da je kao dete preživeo Holokaust. Kada su nacisti vodili Jevreje u logor Sajmište, Nebojšina majka uspela je da ga sakrije ispod tezge obućarske radnje u Brankovoj ulici i tako mu je spasla život. Porodica mu je kasnije ubijena, a njemu je prezime promenjeno u Mitrić, po vlasniku obućarske radnje koji ga je usvojio.
Usvojen je i sistem "guranja" tereta, kao metod za podizanje kupole koji dotad nije primenjen nigde u izgradnji verskih objekata
Gradnja kupole počela je novembra 1988. godine, a već krajem februara naredne godine ona je bila spremna za postavljanje bakarnog pokrivača i krsta.
Plan je bio smeo, ali logičan i ostvariv. U naosu hrama, između zidova, na tlu, izliven je armiranobetonski prsten, glavni noseći deo kupole. U unutrašnjost hrama stavljena je velika količina šljunka, od koga je napravljen kružni "jastuk" debljine 1,2 metra, koji je imao ulogu oplate i startnog položaja za podizanje kupole.
Specijalna elektrohidraulična oprema za podizanje ovakvog specifičnog tereta u skladu za zahtevima konstruisana je u "Prvoj petoletki" u Trsteniku. Nabavljen je i poseban kompjuterski sistem za monitoring procesa, kao i analizu svih parametara.
Podizanje kupole počelo je 26. maja 1989. godine. Oči celog srpskog naroda bile su uprte ka Vračaru i kupoli, koja se uspinjala ka svom budućem ležištu. Grandiozna konstrukcija podignuta je na zacrtanu visinu od 40 metara za 20 dana. Dnevni rast konstrukcije tokom radova bio je 2,5 metara. Ovo je bilo moguće zahvaljujući tehnologiji podizne hidraulike i presama snage 5.000 tona, pod radnim pritiskom od 300 bara. Kupola je podizana u "koracima" od 11 centimetara u jednom hodu. Beograd je sve to budno pratio.
- Naš grad je konačno dobio svoj krst i svoj krov - prenele su novine te 1989. godine.
Majstor Sava
Majstor Sava Dimitrijević pozlatio je najveći krst na svetu - centralni krst za Hram Svetog Save u Beogradu u proleće 1989. godine. Svetosavski krst visok je 10,5 metara, širok pet, a prečnik kugle na njegovoj osnovi je dva metra. Izrađen je od najkvalitetnijeg čelika - prohroma i pozlaćen je zlatnim listićima od 24 karata. Centralni krst osveštao je patrijarh German.
Zajedno sa kupolom hrama, teškom 4.000 tona, na visinu od 70 metara krst je podignut uoči Vidovdana iste godine.