Nestvarna legenda za koju malo ko zna: ZMAJ OGNJENI VUK - čuvar Srba koji je s Turcima pregovarao na ćirilici
Tokom istorije postoje događaji i likovi gde mit nadjača fakte, legenda nadživi biografiju, a kult preovlada svim zapisima. U nemilosrdnom vihoru okolnosti, bajkoviti prikaz heroja totalno je skrajnuo sve što su hroničari zapisali, i od velikaša stvorio zmajoliko čudovište koje se preselilo u večnost.
Кako je i zašto vladika Petar II Petrović Njegoš ODBIO DA POLJUBI časne verige apostola Petra?
Nemoćni Poćorek pao je pred Mišićevim jurišnicima: Oskar trebalo da izvrši samoubistvo, ali ni to zbog Srba nije mogao
HEROJSKA BITKA PRVOG SVETSKOG RATA: Na današnji dan srpska vojska izvela je nešto do tada nemoguće (VIDEO)
Jedna od najkontroverznijih ličnosti srednjevekovne srpske istorije je bez ikakve dileme despot Vuk Grgurević a.k.a Zmaj Ognjeni Vuk, sin slepog Grgura i unuk despota Đurđa Brankovića.
Podaci o njegovom životu tesno su i neizbežno isprepletani brojnim mitskim, nerealnim i nadljudskim osobinama, koje ga izdvajaju, daju dodatnu dimenziju i barem na kratko vraćaju u vreme kada je na svom konju tumarao Sremom donoseći slobodu Srbima.
U mlađim danima ratovao je na strani Turaka, da bi potom u pograničnoj službi Ugara postao žestoki neprijatelj Sultanu i čitavom Osmanskom carstvu, protiv kojih je predvodio brojne okršaje, a neki od najpoznatijih su oni u Srebrenici i Šapcu.
Iako u to vreme Srbija nije bila despotovina, Vuk je od Ugara dobio veliki broj teritorija i poseda na upravljanje, stoga je ostao i poznat kao "Despot bez despotovine".
Strastveni ljubavnik, vešt vojskovođa, darežljivi ktitor! Neko od koga i prijatelji strahuju, a neprijatelji poštuju. Druguje sa vilama, boravi sa vukovima, neustrašivo jaše na konju i čuva Srbe. Nezaobilazan motiv epskih pesama čije rođenje je obavijeno velom tajne, koja je zamotana u narodnu poeziju.
- Nije čedo kakvana su: Vučja šapa i orlovo krilo, zmajevo kolo pod pazuhom. Iz usta mu modar plamen bije, Materi se ne da zadojiti - stihovi su kojim je u bugaršticama opevan Vuk Grgurević.
Ratnik izuzetne veštine i snage, neprikosnoven u borbi, izrazitih liderskih osobina, vladao je i dobrim diplomatskim sposobnostma. Strah i trepet među Turcima, koji su ga se i mrtvog plašili.
Pregovarao je čak i sa sultanom Bajazitom Drugim, i to na ćirilici, o čemu svedoče pisma između njih dvojice.
Zmaj Ognjeni Vuk stradao je i preselio se u večnost aprila 1485. godine, a da li ga je smrt zadesila tokom boja ili nedugo posle njega od posledica povreda, nije poznato.
Zmajeviti junak, misterioznog porekla, neustrašive hrabrosti i nadljudske strane ostaje kao usud ovom narodu, ali i svakom drugom koji se ustremi da oduzme slobodu srpstvu i donese novo ropstvo.
Predanje kaže da se u zoru, tokom pomrčine kad se spusti magla, vidi usamljeni konjanik u oklopu koji stražari kraj dvora i čeka da još jednom zajaše u pohod na neprijatelja.
Građani Srema i dalje tvrde da se Zmaj Ognjeni Vuk pojavljuje uvek kada je potreban srpskom narodu, a prema legendi poslednji put je "viđen" 1944. godine kada je prilikom nacističkog povlačenja zauvek nestalo nekoliko oficira Vermahta.