VOJNIKOVA BRESKVA KOD PLANINE CER: Zašto je važno pojesti ovu voćku kada se nađete u Tekerišu? (VIDEO)
Cerska bitka, vođena od 15. do 24. avgusta 1914. godine prva je velika pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
CERSKA BITKA - Ovo je pet zanimljivosti o prvoj velikoj pobedi srpske vojske u Velikom ratu (VIDEO)
NAŠ BRAT FLORA - POHITALA DA POMOGNE: Jedina žena oficir u prvom svetskom ratu borila se za Srbiju, a bila Engleskinja
"ČIKA PERU" SU SVI VOLELI: Zbog ovih interesantnih činjenica kralja Petra I Karađorđevića i danas svi poštuju (VIDEO)
Pripadnici srpske vojske, predvođeni generalom Stepom Stepanovićem pružili su primer bezmerne hrabrosti i patriotizma koji je ostao utkan u kolektivnu svest nacije sve do naših dana.
Кao znak da se herojstvo srpske vojske nikada neće zaboraviti 1928. godine podignut je spomenik na jugoistočnim obroncima planine Cer u selu Tekeriš, pored puta Šabac-Кrupanj, koji se sastoji iz tri nerazdvojne celine.
Centralni deo, spomenik u vidu gromade (deo planine) urađene od neobrađenih kamenih blokova koji kao da izranjaju iz zemlje. Visina spomenika je 10,5 m, a na vrhu na završnom kamenu postavljen je bronzani orao sa raširenim krilima i lovorovim vencem u kljunu kao simbolom mira i prijateljstva. Na prednjoj, zapadnoj fino obrađenoj strani spomenika, urađen je grb Srbije. Sa leve strane grba su brojevi od bronze "18.08." a sa desne strane "1914. godine". Ispod grba je tekst: "Vaša dela su besmrtna".
Spomen kosturnica je nepravilnog oblika i ograđena šestougaonim stubovima međusobno povezanim lancima.
Ono što je takođe veoma zanimljivo jeste da je se na ovom mestu nalazi spomen ploča koja obeležava mesto gde je presađena čuvena „vojnikova breskva“, a priču o njoj malo ko zna.
U ovom spomen prostoru su postavljene biste znamenitim vojskovođama: Radomiru Putniku, Živojinu Mišiću, Stepi Stepanoviću, Petru Bojoviću i Pavlu Jurišiću Šturmu.
Na ovom mestu su pohranjene kosti nepoznatog srpskog vojnika koje su pronađene u rovu na Ceru ispod jedne breskve.
Naime, kako priča kaže, u predahu između najžešćih borbi bezimeni cerski vojnik je seo na grudobran svoga rova da pojede breskvu koju mu je poklonila devojka.
Zagrizao je, a onda ga zalutali metak pogodio i ubio na mestu.
Smrtni grč ukočio mu je vilice i celo telo, a nepojedena breskva ostala je u ustima. Na tom mestu gde je pao je i sahranjen.
O ovom zavetnom drvetu stihove je posvetio i književnik Ljubomir Ćorilić:
Ima vreme za čuda nebeska
i za naše obnove zemaljske.
Ni bogovi verovali nisu
da iz našeg tela breskva cveta.
Gledali su ali su ne videli
da se sprema zemaljsko proleće.
Mislili su da se naše kosti
nikad neće u cvet premetnuti,
da je sdamo zemlji darivano
pronicanje i bilja cvetanje.
Čudili se kako je moguće
da smrtnici telo obnavljaju
gledajući život kroz cvetove.
Posle četiri godine, u proleće 1919. godine iz groba bezimenog srpskog vojnika nikla je mlada biljka - breskva.
Utvrđeno je da je nikla iz vojnikovog grla.
Bujala je i postala veliko rodno drvo.
Otkriveno je tako što je iz zemlje izraslu stabljiku breskve, domaćin na čijoj je njivi iznikla, hteo da je presadi.
Breskva je nastavila da cveta, meštani su je brali, ali joj nikad niko nije kidao grane niti je lomio.
Čak postoji verovanje da je dobro pojesti plod ove breskve – za pokoj duša svih poginulih srpskih vojnika na Ceru.