Šta se "krčka" u Meksiku: Aktuelni predsednik uputio poseban zahtev narodu, najavljen obračun sa "elitističkim kriminalom"
Zakulisne radnje prethodnih političkih elita u Meksiku ni u kom slučaju nisu jedini nerešen problem te države
Za nastavak četvrte meksičke transformacije, predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, poznatiji kao AMLO, zahteva dodatni mandat mimo pokreta koji ga je stavio na vlast, a to znači referendum koji osuđuje korupciju meksičkih prošlih pet predsednika - Karlosa Salinasa de Gortarija, Ernesta Zedilja, Visentea Foksa, Felipea Kalderona i Enrikea Penje Nijetoa. Takav bi potez učvrstio vrstu revolucije koja je u toku u zemlji - osudu društveno-ekonomskog toka u poslednjih trideset godina.
Generalno gledište AMLO-a i glavne meksičke levice, uključujući nacionalističku levicu, jeste da se zemlja 1982. katastrofalno okrenula neoliberalizmu. To je predstavljalo ideološki raskol u Institucionalnoj revolucionarnoj stranci (PRI), što je vodilo formiranju Stranke nacionalne akcije (PAN). Tako je Meksiko stigao do dve neoliberalne stranke, slično demokratama (poput PRI-ja) i republikancima (poput PAN-a) a koje od 1989. godine vladaju meksičkim političkim nebom. AMLO je originalno stasao u Stranci demokratske revolucije (PRD) te u transklasnom pokretu MORENA (Pokret za nacionalnu regeneraciju) koji je uživao podršku radnika. Politika MORENE, reč koja takođe znači "mestizo" (etničku mešavinu autohtonog stanovništva Meksika i evropskih doseljenika), ponela je zastavu "nacionalne regeneracije" - palingeneze - kao temeljne teme iza Četvrte transformacije.
Kad se pravite pametni, a niste: Studenti napravili žurku tokom korone, pa "popili" kaznu od 33.000 evra
VETAR OBARAO KROVOVE! Grčku pogodilo STRAŠNO NEVREME, stradala letovališta (FOTO)
Amerikanci da objasne zašto im je kilava vakcina: Tvorac ruskog Sputnjika V zamolio za objašnjenje
Doći do optužnica protiv ovih pet korumpiranih meksičkih predsednika predstavlja optužnicu protiv kontrole stranih bankara, protiv globalizacije i globalista koji stoje iza nje, protiv štednje i bega kapitala, protiv rata nametnutog nemoćnima, starijima i slabima, protiv svakodnevnih napada na žene i decu, protiv privatizacije državnih resursa, protiv siromaštva i odliva mozgova/masovnih migracija. S druge strane, američka neoliberalna medijska mašina posvećena je ekonomskoj nerazvijenosti i Meksika i Sjedinjenih Država. Zapravo, AMLO u svojoj misiji protiv svojih prethodnika liči pomalo na Trampovu kampanju protiv Buša Starijeg, Klintona, Buša Mlađeg i Obame. Politika korumpiranih meksičkih predsednika u prošlosti je bila olakšavanje opšteg kretanja radne snage prema severu. Kvalifikovana i nekvalifikovana meksička radna snaga išla je prema severu, ali isto tako i srednjoamerička. Meksikanci koji su tražili veće plate otišli su u Sjedinjene Države, a oni iz srednjoameričkih država koji su tražili iste plate otišli u Meksiko. Kratkoročno su vlasnici preduzeća profitirali od relativno jeftinih zaliha radne snage jer su američke kompanije unajmile Meksikance, a meksičke kompanije imigrante iz Hondurasa, Gvatemale i drugih zemalja južno od Meksika.
Ali ovaj je aranžman u suštini bio imigracijska piramidalna šema, mehanizam izduvnog ventila za popuštanje socijalnog pritiska usled siromaštva i potencijalnih nemira u Meksiku koji su nastali kao rezultat dogovora korumpiranih meksičkih političkih vođa i direktnog iskorišćavanja američkih kompanija u Meksiku. Štaviše, kao izvrsna kampanja zamene stanovništva, ona deli obe populacije na načine koji otežavaju stvaranje smislenog konsenzusa oko većih problema. AMLO ovde ne predstavlja razliku prema dosadašnjem narativu. Za njega je migracija inherentna i pozitivna karakteristika ljudske rase. U stvarnosti se radi o negativnim aspektima globalizacije, koja nije prirodni proces u sociološkom smislu, već socijalna konstrukcija koja ima određene ciljeve. Stoga AMLO koristi jezik levice, ali nema nikakvog kontakta s realnom radničkom klasom, već koristi demagogiju kako bi ostavio iza sebe važno nasleđe. AMLO razume da je veliki deo rešenja za Meksiko izgradnja meksičke srednje klase. Cilj je zadržati upravo one Meksikance koji bi napustili zemlju, a koji grade svoje veštine u nauci, poslovanju, proizvodnji i građevinarstvu i koji imaju zajednički način razmišljanja preduzetničkog ekonomskog migranta. Ako iskoristi tu energiju i zadrži ove profesionalce u Meksiku, radeći za Meksikance, AMLO bi stvorio novi oblik prosperiteta. Zapravo, AMLO već sada govori kako je na dobrom putu i podseća direktno na Trampa kada govori koliko je njegov mandat već sada dobar za Meksiko.
No, Meksiko je, baš kao i njegov severni sused, u debelim i teškim problemima. Prema najnovijim statistikama, Meksiko je nacija broj četiri s najviše smrtnih slučajeva kao rezultat svog nesposobnog upravljanja pandemijom Covid-19, sa 67.000 smrtnih slučajeva i više od 620.000 dokazanih slučajeva, što je prema međunarodnim zdravstvenim vlastima potcenjeno, pa je stvarni broj verovatno 3,5 puta veći. Loše upravljanje bolešću ima raznih razloga. AMLO je od početka smanjivao nivo opasnosti, ponavljajući više puta da je najgore prošlo, uprkos nakupljanju svih dokaza koji pokazuju da se pogoršava. Odbio je nositi masku i više je puta tražio nastavak normalnog života i privrednih aktivnosti. Zapravo je Meksiko jedna od zemalja koja ima najmanje razvijen sistem testiranja na bolest. Druga ozbiljna greška bila je s ciljem maksimiziranja broja kreveta dostupnih u bolnicama, a ne broja izlečenih, što je rezultiralo time da je gomilama ljudi odbijen pristup lečenju što je dovelo do neumerenog broja smrtnih slučajeva izvan zdravstvenog sistema. Povrh svega, vlada AMLO-a uspostavila je loš sistem nabavke i proizvodnje lekova i medicinskog materijala koji je doveo do široko rasprostranjenih oskudica i nedostatka lečenja i za druge bolesti. Stvoren je novi monopol kojim upravlja država, putem agencija za uvoz i distribuciju ovih presudnih elemenata za vođenje zdravstvenog sistema. Jednom rečju, nacionalna zdravstvena služba koja je postojala, istina s puno nedostataka i problema, srušena je bez ičega što bi je zamenilo, osim u grozničavoj mašti AMLO-a.
U slučaju borbe protiv kriminalnih organizacija koje neprestano rastu i šire svoju moć kao rezultat potpunog odsustva zakona, vlada je preporučila politiku „zagrljaja, a ne metaka“ koja je predvidljivo rezultirala eksponencijalnim rastom kriminala i faktički propalih federalnih država na velikim područjima nacije. Ubistva, otmice, nestanci i svakakve pljačke i iznude i dalje se gomilaju u sve većem broju. Devedeset i devet ljudi svakodnevno je ubijeno otkako je AMLO preuzeo vlast 1. decembra 2018., što znači da je ubijeno njih gotovo 63.000. Između januara i jula ove godine broj masakra (429), dela mučenja (404), komadanja (365), oskrnavljenih leševa (572) i mnogih drugih slično jezivih dela divljanja i nasilja i dalje raste. U mnogim je slučajevima oružana moć kriminalaca znatno veća od moći policije, nove i neefikasne nacionalne garde, pa čak i oružanih snaga, uprkos široko vidljivim sastancima nacionalne sigurnosti koje AMLO zakazuje zajedno s medijima, civilnim i vojnim osobljem svakoga dana.
Meksiku takođe preti nestašica, koja će doći kao rezultat totalnog kolapsa privrede koja je u drugom tromesečju godine pala za 18,9 odsto. Prognoze su da će 2020. godine BDP pasti za najmanje 12 odsto, što Centralna banka sada priznaje u jednom od svojih scenarija. Broj nezaposlenih od početka pandemije premašuje 12,5 miliona, 16 odsto radno sposobnog stanovništva, u zemlji koja za njih praktično nema sigurnosnu mrežu, jer ne postoji osiguranje za slučaj nezaposlenosti, a većina ih radi u neformalnoj ekonomiji gde uopšte ne postoji institucionalna pomoć. Široko su rasprostranjeni stečajevi malog i srednjeg preduzetništva. Prema Ekonomskoj komisiji UN-a za Latinsku Ameriku i Karibe (ECLAC), očekuje se da će 500.000 kompanija zauvek zatvoriti svoja vrata i puno veći broj u neformalnom sektoru koji je nemoguće izmeriti. Ova užasna situacija posledica je kombinacije pandemije i odluke AMLO-a da ne sprovodi nikakve protivciklične mere, koje su primenjene gotovo u svakoj drugoj naciji. Troši vladin novac za spašavanje bankrotiralog naftnog monopola (Pemex) i izgradnju beskorisne železnice na poluostrvu Maja, kao i za darivanje ljudi za koje očekuje da će zauzvrat glasati za njega i njegovu stranku. Istovremeno se meksički predsednik sumnjiči za skrivena blaga. Nikad nije pokazao poresku prijavu, tvrdi da nema imovine - prikladno, vlasništvo nad nekoliko stanova u Meksiko Sitiju i svoj ranč u Tabasku preneo je na svoje sinove – nema bankovne račune ili kreditne kartice i kaže da nosi samo protivvrednost od deset dolara u novčaniku.
Neoliberalni mediji vole meksičke predsednike koji su vladali pre AMLO-a. Morali bismo još jedan članak posvetiti istraživanju kakvi su hvalospevi o tim kriminalcima napisani tokom godina. Naravno da su „korumpirani Meksiko“, „nazadni Meksiko“, „osiromašeni Meksiko“ i „narko država Meksiko“ uvek postojali, a ipak je ovih pet prošlih predsednika tretirano „u rukavicama“, kao da su rešenje za te probleme umesto da ih prikažu kao predstavnike tih problema. Baš kao i Tramp, AMLO se obrušio na takvu elitističku pljačku, ali kao i on, AMLO ne vidi da se radi o koracima koji dodatno ruše sposobnosti oporavka Meksika.