SEPARACIJA, POLARIZACIJA, DISTOPIJA: Bajdenova pobeda "vrli novi svet" ili idila za sve ostale države?
Nakon raznih projekcija i anketa znamo ko je pobedio na američkim izborima i uskoro ćemo saznati šta sve to donosi
Mnogi su ovih dana pomno pratili politička dešavanja u SAD. Zaista, po svim kategorijama, ovaj događaj mogao bi se tretirati i kao događaj godine. A kako i ne bi, kada su oči cele planete bile uprte baš ka borbi između dve opozitne ličnosti, Džozefa Bajdena i Donalda Trampa.
DUG JE PUT DO ZAKLETVE: Svi koraci koje Bajden mora proći do konačnog cilja
KO JE NOVI AMERIČKI PREDSEDNIK? Džo Bajden obećava velike promene, a naš narod ga i te kako pamti
KAKAV JE ŽIVOT ONOGA KO ZAKORAČI U BELU KUĆU? Stvari koje predsednik SAD ne sme da radi bez obezbeđenja
Ova borba je bila sve, samo nije bila demokratski fer. SAD često vole da nameću kako su začetnici demokratije u pravom smislu te reči, da u njima vlada potpuna sloboda i ravnopravnost. Ukoliko je to tačno, zašto je ovaj sukob Tramp vodio sam protiv svih?
Apsolutno svi američki mediji izveštavali su nekorektno, pravili razne projekcije, ali uvek u korist demokratskog kandidata. Jedan reporter je prilikom proglašenja pobednika čak i zaplakao od sreće. Toliko o američkoj objektivnosti.
Znamo da su američki izbori završeni, znamo ko je pobednik, znamo i u kakvim okolnostima se odvijalo prebrojavanje glasova, svega smo svesni, ali akcenat ne bi trebalo stavljati na samu pobedu demokrata, ili na činjenicu da Tramp spada u red predsednika koji nisu osvojili drugi mandat, nego na to da posle ovih izbora ništa neće biti isto. Ono što ostaje nakon ovih izbora jeste polarizovano društvo po svim kategorijama.
Ko je glasao za koga?
I dok se statistički podaci sa ovih izbora još uvek prikupljaju, pokušaćemo da izvedemo okvirni zaključak ko je glasao za demokratu, a ko za republikanca.
Rasna podela – prema mnogim istraživanjima, belo stanovništvo svoje biračko pravo iskoristilo je na gotovo isti način kao i na izborima 2016. godine. Naime, 57 posto glasača bele rase glasalo je za Donalda Trampa, dok je za Bajdena glasalo oko 42 posto.
Neki podaci takođe sugerišu da je Bajden izgubio podršku i među drugim manjinskim grupama, npr. u Severnoj Karolini u okrugu Robeson, gde američki starosedeoci čine većinu glasača, Bajden je izgubio. Zatim, u Detroitu, gde gotovo 80 procenata stanovništva čine Afroamerikanci, Trampova podrška je porasla sa nivoa iz 2016. godine - iako za samo 5.000 glasova.
Na Floridi, Bajden je imao loš učinak u pretežno latinoameričkim oblastima, posebno u okrugu Majami dejd, čije je kubansko američko stanovništvo većinski glasalo za Trampa. U južnom Teksasu Tramp je osvojio nekoliko pretežno latinoameričkih okruga u dolini reke Rio Grande, uključujući Zapatu, drugi po redu latinoamerički okrug u zemlji, koji čitav vek nije glasao za republikanca.
Religijska podela – postoje velike amiške zajednice u Pensilvaniji i Ohaju. Pripadnici ove konzervativne hrišćanske grupe verni su glasači republikanaca, pa se tako i ove godine moglo videti kako svojim kočijama žure da daju svoj glas Trampu.
Pripadnici Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (mormoni) nastanjuju većinski deo teritorije savezne države Jute i ima ih gotovo 7 miliona. Ova religiozna država kroz istoriju je naklonjena republikancima, pa je i ovoga puta ostala crvene boje.
Što se katolika tiče, među belim katolicima, 57 posto podržalo je Trumpa, a 42 posto Bajdena, navodi VoteCast. Među latinoameričkim katolicima, VoteCast pokazuje da je 67 posto podržalo Bajdena i 32 posto Trampa.
Starosna struktura - Ove kategorije su svakako uticale na izbor birača. Prema dosadašnjim podacima mlađe generacije favorizovali su Trampa u nekoliko država, ali 62 odsto mladih glasača širom zemlje glasalo je za Bajdena, u poređenju sa 35 odsto za Trampa, prema procenama Njujork Tajmsa.
Mladi Afroamerikanci podržali su Bajdena posebno u Džordžiji (90 procenata), a širom zemlje ukupno je glasalo 86 procenata ove kategorije stanovništva.
Prema analizi Foks njuza, glasači između 18 i 44 godina glasali su za Bajdena, dok je Tramp osvojio 64 posto glasova.
Između metropola i sela - Zašto je onda Bajden pobedio? Dovoljno je pogledati interaktivnu mapu i sve je jasno. Stanovnici ruralnih delova širom države uglavnom su podršku dali Trampu.
Ono što je odlučilo ove izbore, a pogotovo u fotofinišu trke, jesu veliki gradovi, u ključnim državama. Ako se može verovati trenutnoj statistici, većina birača iz velikih gradova dalo je glas Bajdenu. To ukazuje da postoji veliki prostor socio-ekonomske nestabilnosti širom SAD. Stanovnici siromašnijih ruralnih sredina ubedljivo su glasali za Trampa. Veliki gradovi u crvenim državama podržali su Bajdena i to je ono što je presudilo.
Zaključak može biti samo jedan. Tradicionalno društvo u SAD nakon ovih izbora još više će se marginalizovati, moguć je nastanak jednog vida društvene kontrole, odnosno moguće je da će se pojedinci smatrati nepoželjnim u urbanim sredinama, jer se neće uklapati u norme stare/nove Amerike, odnosno u okvire koje propisuje establišment u SAD.
Treba imati na umu da iza Bajdenove pobede stoji kompleksna organizacija i uticajne ličnosti koje mogu, ukoliko to žele, kreirati geopolitičku sliku na globalnom planu. Uostalom, primer za to svakako se može pronaći u spoljnoj politici demokrate Baraka Obame, koji je na ovim izborima pružao snažnu podršku svom kolegi.