AMERIKA PRED PUCANJEM: Zatvori im se pretvaraju u LUDNICE, šta se to dešava u dvorištu najveće svetske IMPERIJE?

Psihički oboleli ljudi i ljudi s problemom zloupotrebe droga sve su prisutniji u američkim zatvorima, upozoravaju američki stručnjaci, studije i osoblje zatvora. Ti poremećaji uključuju širok spektar dijagnoza, od anksioznih poremećaja i poremećaja raspoloženja do bipolarnog poremećaja i šizofrenije.

Istraživanja su pokazala da je stopa mentalnih poremećaja kod američkih zatvorenika između tri i 12 puta veća nego u opštoj populaciji. Stopa teških mentalnih bolesti među odraslima u SAD kreće se između četiri i pet odsto, a među zatvorenicima između 16 i 24 odsto.

Stopa samoubistava među američkim zatvorenicima takođe je značajnije veća nego u opštoj populaciji. U zatvorskoj populaciji, od 2001. do 2019. godine, broj samoubistava povećao se za 85 odsto u državnim zatvorima, za 61 odsto u federalnim zatvorima kao i za 13 odsto u lokalnim zatvorima. Muškarci u zatvorima tri puta su skloniji samoubistvu od ostalih muškaraca, dok su žene u zatvorima devet puta sklonije samoubistvu.

Izveštaji o velikom broju mentalno bolesnih osoba u zatvorima počela su da se pojavljuju 1970-ih. Brojevi su dramatično porasli 1990-ih i 2000-tih, što je trend koji je posebno očit u urbanim središtima poput Čikaga i Njujorka.

Na primer, 1990. godine jedan od 15 zatvorenika u zatvoru okruga Kuk u američkoj državi Ilinois, drugom najmnogoljudnijem okrugu u SAD, imao je neki oblik mentalne bolesti. Već 2015. procenjeno povećanje poraslo je na 3.3 zatvorenika.

Na ostrvu Rikers u Njujorku prosečna dnevna populacija zatvorenika pala je za 12 odsto od 2005. do 2012., ali prisustvo mentalnih bolesti kod zatvorenika istovremeno je poraslo za 32 odsto.

Prema izveštaju američkog ministarstva pravosuđa u 2017. godini oko 37 odsto zatvorenika imalo je neku istoriju mentalnih zdravstvenih problema.

Kod više od 24 odsto prethodno je dijagnostikovan teški depresivni poremećaj, kod 17 odsto bipolarni poremećaj, kod 13 odsto poremećaj ličnosti, a kod 12 odsto posttraumatski stresni poremećaj.

Uprkos nekim poboljšanjima koja su sprovedena u poslednjih 30-ak godina, američki zatvorski sistem i dalje se bori da zadovolji velike potrebe sve većeg broja zatvorenika s mentalnim zdravstvenim stanjima.

- Zatvaramo ljude s mentalnim zdravstvenim problemima, dok bismo zapravo trebali da ih lečimo u zajednici - rekao je Tomas Fagan, bivši administrator Federalne zatvorske službe, profesor emeritus na Univerzitetu Nova Southeastern na Floridi.

Jedan od ključnih uzroka tog trenda je zatvaranje državnih mentalnih ustanova koje je počelo sredinom 20. veka. Mnogi oboleli zbog toga su završili na ulicama, gde su, nelečeni, postali ranjiviji na nezaposlenost, zloupotrebu droga i kriminal.

Tako su se našli u svojevrsnom začaranom krugu. Brojni oboleli završili bi u zatvorima zbog sitnih prestupa, kao što je na primer krađa hrane, da bi nakon neadekvatnog tretmana ponovno završili na ulicama.

Procene pokazuju da je 2000. godine u zatvorima bilo najmanje 310.000 teško mentalno bolesnih zatvorenika. Godine 2003. broj osoba s teškim mentalnim bolestima u američkim zatvorima bio je čak tri puta veći od broja bolesnih u psihijatrijskim bolnicama.

Zatvori su tako postali zamena za psihijatrijske ustanove.

Tri najveća zatvorska sistema u zemlji - u okrugu Kuk u Ilinoisu, okrugu Los Anđeles i u Njujorku - u tom pogledu prednjače. S više od 11.000 zatvorenika na lečenju svakog dana, oni predstavljaju daleko najveće ustanove za lečenje mentalnih bolesti u zemlji. Za poređenje, tri najveće državne psihijatrijske bolnice zajedno imaju samo 4.000 kreveta.

Prema Nacionalnoj kancelariji državnih direktora programa za mentalno zdravlje Research Institute Inc, broj mentalno bolesnih zatvorenika s kojima se te tri ustanove svakodnevno bave jednak je 28 odsto svih kreveta u 213 američkih državnih psihijatrijskih bolnica.

Povećane stope mentalnih bolesti i zloupotrebe droga u američkim zatvorima proizlaze iz niza činioca.

Jedan od njih je ograničena dostupnost mentalnog zdravstvenog lečenja. Naime, većina ljudi u SAD s teškim mentalnim bolestima, uključujući poremećaje zloupotrebe droga, ne prima nikakvo lečenje. Stalno smanjenje broja psihijatrijskih bolničkih kreveta od sredine 20. veka dramatično je smanjilo dostupnost bolničkih usluga.

Na primer, tokom prošle godine Čikago je radi uštede zatvorio čak šest od 12 gradskih klinika za mentalno zdravlje. Ovo zatvaranje ostavilo je južnu stranu grada bez odgovarajućih državnih ustanova.

- U svakom gradu i državi koje sam posetio, zatvori su de facto postali mentalne ustanove - rekao je nedavno za Wall Street Journal Esteban Gonzalez, predsednik Američke zatvorske kancelarije, organizacije zatvorskih radnika.

Briga o zatvorenicima s mentalnim bolestima predstavlja veliko finansijsko opterećenje za zatvorski sistem SAD. National Alliance on Mental Illness, jedna od vodećih istraživačkih grupa za podršku psihičkim bolesnicima, procenjuje da zatvorenici s mentalnim bolestima naciju koštaju oko devet milijardi dolara godišnje.

Jedna od posledica takve situacije, među ostalim, jeste i kršenje prava zatvorenika. Na primer, Ministarstvo pravosuđa SAD otkrilo je 1997. da su mentalno bolesni zatvorenici u Los Anđelesu bili zlostavljani i da su trpeli uslove koji su kršili njihova federalna građanska prava.

Neke zatvorske ustanove pokušale su da se nose s ovim problemom zapošljavanjem psihijatrijskog osoblja i prekvalifikacijom zatvorskih službenika. Međutim, mnogi ističu da nisu adekvatno obučeni i opremljeni da se nose s najteže ugroženim zatvorenicima.

Psihički bolesni zatvorenici najčešći su recidivisti, odnosno ponavljači krivičnih dela. Jednu tužnu priču o tom problemu preneo je Wall Street Journal. Prema njoj, Tomasu Dartu, šerifu okruga Kuk koji redovno posećuje zatvore, nedavno je tokom obilaska prišlo nekoliko zatvorenika koji su trebali da budu pušteni. Želeli su njegovu pomoć u pronalaženju mesta u kojem bi mogli da se leče od svojih bolesti.

Nakon što ih je saslušao, Dart je rekao da ga najviše muči slučaj Stivena Dorsija (48). Dorsi je bio honorarni radnik u fabrici za pomoć domarima, ali su poslednjih meseci njegovi poslovi presušili pa je izgubio posao. Dorsi, koji je rekao da su mu dijagnostikovani bipolarnost i šizofrenija, osećao se srećnim što je po izlasku iz zatvora bio smešten u grupni dom. Ali, ubrzo je morao da ode iz njega jer je Medicaid odbio da mu plaća pomoć. Konačno je završio na ulici, povremeno tražeći ostatke hrane po kontejnerima.

Njegov bivši poslodavac Danijel Markez rekao je da je pokušao da pomogne Dorsiju barem za neko vreme. Njegovu situaciju, uključujući probleme s mentalnim zdravljem, opisao je kao tragične. Dorsi kaže da često nije znao šta će da jede ni gde će da spava. Glasovi su mu govorili "ukradi ono što ti je neophodno".

Završio je u zatvoru nakon što je navodno u prodavnici ukrao sendvič i četkicu za zube. Šerifov portparol rekao je da je optužen za krađu u maloprodaji manju od 300 dolara. Šerif Dart potvrdio je Dorsijev iskaz.

- To nije zločin kriminalnog uma - rekao je Dart.

Zatvorenici ponekad počine ono što se ne smatra ozbiljnim zločinima, ali budući da to čine ponovo, završavaju u zatvoru. Tamo dobiju lečenje da bi konačno bili otpušteni s ograničenom količinom lekova. Tih lekova često im ponestaje pre nego što uspeju da ih smeste u neku ustanovu na lečenje.

Zbog svega toga često počine iste prestupe zbog kojih su prvi put završili u zatvoru, objasnio je Dart.

Psihološkinja Helena Rašić, koja ima devet godina radnog iskustva u zatvorskom sistemu, kaže da je situacija u Hrvatskoj po tom pitanju značajno bolja nego u SAD-u, iako nije sjajna.

Smatra da je mala šansa da se scenario sličan američkom dogodi u Hrvatskoj zbog većeg broja psihijatrijskih ustanova po glavi stanovnika kao i zbog činjenice da se oboleli mogu relativno uspešno lečiti u zatvorskom sistemu u Zatvorskoj bolnici ili na forenzičkim odeljenjima psihijatrijskih bolnica, zavisno od sudski određenih kazni za počinjena krivična dela.

- Istovremeno, postoji problem neadekvatnih smeštaja i uslova za osobe kojima je potrebno lečenje, jer su i kapaciteti Zatvorske bolnice vrlo mali i zatvorenici se češće vraćaju u svoja matična krivična tela koja onda moraju nekako da se nose sa njima. Ako neko misli da su uslovi rada lekara u tzv. običnim bolnicama loši, treba znati da su u krivičnim institucijama još mnogo gori, tako da je i pomoć za zatvorenike manje dostupna. Drugim rečima, kod nas nije tako kao u SAD i verovatno neće biti tako, ali daleko je od idealnog. Zatvorski sistem svima je zadnja rupa na svirali, iako time značajno narušavamo šansu za resocijalizaciju i naravno otežavamo pad kriminaliteta u populaciji - kaže Rašić.

Rašić napominje da i u Hrvatskoj zna da se dogodi da psihički bolesnici greškom sistema završe u zatvoru.

- Primer američkog recidivista iz WSJ-a podsetio me je na slučaj jednog našeg zatvorenika koji je dobio šest meseci zatvora zbog krađe cigareta; radilo se o psihičkom bolesniku i to je baš bio propust - rekla je Rašić.

Istakla je da je u Hrvatskoj veći problem to što nedostaje sistem podrške ljudima sa psihičkim bolestima nakon izdržavanja kazne.

- Recidiv se kod osoba koje su zavisne o alkoholu ili koje su psihički obolele događa primarno zbog nedostatka podrške u zajednici - poručila je Rašić.

(Srbija Danas/Index.hr)