AMERIKA NA IVICI GRAĐANSKOG RATA?! Svetska sila se bliži "svom kraju" i tone u "SEKTAŠKI SUKOB"?!

CNN je nedavno objavio zanimljivu kolumnu Brusa Hofmana i Džejkoba Vera o mogućnosti novog građanskog rata u SAD. Brus Hofman je viši saradnik za borbu protiv terorizma Savetu za spoljne odnose i profesor na Univerzitetu Džordžtaun. Džejkob Ver je saradnik u Savetu za spoljne odnose i profesor na Univerzitetu Džordžtaun i Univerzitetu DeSales. Kolumna je delimično adaptirana iz njihove nove knjige „Bog, oružje i pobuna: Terorizam krajnje desnice u Americi“.

Nakon tri meseca nove 2024. čini se da predviđanja političkog nasilja sada dolaze od politički ekstremnih aktera, kao i od mejnstrima. Bivši predsednik Donald Tramp pokazuje se kao najglasniji prognostičar nasilja do sada i upozorava da će u zemlji nastati "haos" ako optužnice protiv njega dovedu do gubitka izbora u novembru.

Zabrinjavajuća procena Ministarstva za unutrašnju bezbednost

Danas čak i naizgled obične političke akcije mogu rezultirati najavama nasilja. Kada je američki Vrhovni sud u januaru stao na stranu Bajdenove administracije, dozvoljavajući federalnim graničnim agentima da uklone žicu sa državne granice Teksasa, neki izabrani zvaničnici rekli su da je to znak građanskog rata.

U svojoj proceni pretnje za 2024. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost predviđa da će, između ostalih pretnji, ovogodišnji izborni ciklus biti „ključni okidač za potencijalno nasilje“.

U svojoj knjizi "Kako počinju građanski ratovi i kako ih zaustaviti", politikolog Barbara F. Volter tvrdi da su Amerikanci „bliži građanskom ratu nego što bi bilo ko od nas želeo da veruje“ zbog toksične mešavine političkog ekstremizma, društvenih i kulturnih podela, sve veće prihvatanje teorija zavere, dostupnost oružja i dobro naoružanih milicija i erozija vere u vladu i liberalnu, zapadnu demokratsku državu.

Opasno ubrzanje

Među ključnim faktorima koje navodi je tzv akceleracionizam, fenomen koji Volterova opisuje kao „apokaliptično uverenje da je moderno društvo nepopravljivo i da se njegov kraj mora požuriti kako bi se uspostavio novi poredak“.

Akceleracionizam je prihvaćen na čitavom ekstremnom desnom spektru – od belih supremacista i nacionalista, rasista, antisemita do ksenofobičnih i antivladinih militanata, koji ga shvataju kao poziv na revoluciju.

Oni veruju da je moderna zapadna, liberalna država toliko korumpirana i nesposobna da je nepopravljiva i da mora biti uništena da bi se stvorilo novo društvo i način upravljanja.

Žele da gurnu Zapad preko ivice

Dok je Zapad navodno na ivici kolapsa, zagovornici akcelekcionizma tvrde da je društvu potrebna nasilna pobuna da bi demokratiju gurnulo preko ivice i zaboravljalo.

Samo ubrzavanjem njegovog uništenja može se pojaviti društvo u kojem dominiraju belci, navodi Valter.

Podsticanje podela i polarizacije kroz nasilne napade na rasne manjine, Jevreje, liberale, strane „uljeze“ i moćne elite, stvaranje kataklizmičnog urušavanja postojećeg poretka i izazivanje novog građanskog rata, glavna je karakteristika akcelercionizma.

Deo duge tradicije

Takva teroristička strategija je zapravo deo duge tradicije ekstremnog, destabilizujućeg nasilja krajnje desnice.

Da bismo razumeli zašto i da bismo ove događaje postavili u širi kontekst, moramo da posmatramo napad Trampovih pristalica na Kapitol hil 6. januara 2021. kao ključni korak na putu koji je započeo kasnih 1970-ih i dobio zamah tokom 1980-ih.

Evolucija desnog terorizma je usporila nakon velike antiterorističke operacije sprovedene širom zemlje nakon bombaškog napada u Oklahoma Sitiju 1995, ali je dobila novi cilj i svrhu nakon što je Barak Obama izabran za predsednika 2008. i recesije koja je šokirala zemlje iste godine.

Ta nasilna ideologija je dobila novu snagu 2010-ih zahvaljujući društvenim medijima i ojačana je ekstremističkom retorikom i polarizovanom politikom koja je nastavila da deli Ameriku.

Opasno nestabilna ravnotežaSLIKE

Stiven Sajmon i Džonatan Stivenson, dva bivša službenika Saveta za nacionalnu bezbednost sa širokim znanjem o verskim sukobima u Severnoj Irskoj i na Bliskom istoku, na sličan način su opisali situaciju u kojoj bi SAD lako mogle da uđu u građanski rat.

Čini se da je Amerika sada, pišu oni, "u stanju nestabilne ravnoteže", termin koji je izveden iz fizike koji opisuje telo čije će blago pomeranje usled dejstva drugih sila pomeriti još dalje od prvobitnog položaja. Ovakva nestabilna ravnoteža povećava rizik da bi nasilna akcija mogla da gurne SAD u haos i nered koji akceleracioristi tako očajnički žele. Posebno je zabrinjavajuća ocena kanadskog novinara Stivena Markea, koji u svojoj knjizi „Sledeći građanski rat: Izveštaji iz budućnosti Amerike”, objavljenoj pre dve godine, tvrdi da je novi američki građanski rat neizbežan.

- SAD se bliže kraju. Pitanje je kako će se to dogoditi - piše on.

Sve veća sklonost nasilju

Po njegovom mišljenju, „Sjedinjene Države tonu u onu vrstu sektaškog sukoba kakav obično vidimo u siromašnim zemljama sa istorijom nasilja, a ne u najtrajnijoj demokratiji i najvećoj ekonomiji sveta“.

Koliko god takve tvrdnje bile alarmantne, iza njih stoji više od zrna istine. Istraživanje Centra za demokratiju i građanski angažman Univerziteta Merilend i Vašington posta iz 2021. pokazalo je da skoro četvrtina demokrata i 40 odsto republikanaca veruje da je upotreba nasilja protiv vlade „donekle opravdana“.

Bio je to najveći procenat (delimično) pozitivnih odgovora na to pitanje u više od dve decenije. „Republikanci više saosećaju sa onima koji su napali Kapitol SAD nego 2021. i veća je verovatnoća da će Donalda Trampa osloboditi odgovornosti za napade“, piše "Vašington post".

Verovatniji je nastavak terorizma nego organizovani separatizam

Ali ni ankete ni predviđanja nisu proročanstva. Iako je verovatnoća građanskog rata relativno mala – velikim delom zato što političke podele Amerike više ne spadaju u jasne geografske kategorije kao što su sever protiv juga, niti su usredsređene na jedno sporno pitanje kao što je ropstvo – zemlja se sada suočava sa različitim vrstama pretnji.

Potencijalno je verovatniji drugačiji oblik nasilja, koji se više manifestuje kao kontinuirani terorizam širom zemlje nego kao organizovani separatizam.

Civili u Americi su teško naoružani

Treba zapamtiti da su SAD verovatno prve u svetu po broju vatrenog oružja u rukama privatnih lica. Iako Sjedinjene Države čine samo 4% svetske populacije, one poseduju otprilike 40% svetskog vatrenog oružja. Ovo je prema podacima Small Arms Survei, nezavisnog istraživačkog projekta sa sedištem u Švajcarskoj.

Procenjuje se da u SAD postoji 393 miliona komada vatrenog oružja u privatnom vlasništvu – više od jednog pištolja po glavi stanovnika. U SAD ima više oružja u civilnom posedu nego u ostalih 25 najvećih zemalja sveta zajedno.

Samo u 2020. u SAD kupljeno je više oružja - skoro 23 miliona - nego bilo koje druge godine u istoriji. Ova sveprisutnost oružja u Sjedinjenim Državama, primećuju Sajmon i Stivenson, „čini takozvani otpor bez vođe, kakav zagovaraju teoretičari milicije s kraja dvadesetog veka, a koji sada oličava krajnja desnica, sve verodostojnijim“.

Najvatreniji branioci prava na oružje su i oni koji žele novi građanski rat

Među najvatrenijim braniocima prava na posedovanje oružja su oni koji kažu da žele još jedan građanski rat. Posedovanje oružja je takođe motivisalo pokrete milicija početkom 1990-ih i odigralo je veliku ulogu u motivisanju Timotija Mekveja da izvrši bombaški napad u Oklahoma Sitiju 1995, najsmrtonosniji teroristički napad na američkom tlu do 11. septembra 2001.

Ako SAD izbegnu stvarni građanski rat, nije teško zamisliti seriju mračnih scenarija sa nizom politički nasilnih akcija koje bi destabilizovale zemlju, dodatno učvrstile postojeće podele i ozbiljno dovele u pitanje sposobnost vlade da zaštiti svoje građane.

U svojoj knjizi iz 2023. o eroziji demokratskih normi u Americi, tadašnji predsednik Saveta za spoljne odnose Ričard Has izneo je mogućnost da bi se SAD mogle suočiti sa verzijom produžene krize koju je doživela Severna Irska.

IRA kao uzor

- Ako postoji model za ono čega se trebamo plašiti“, upozorava Has, „to dolazi iz Severne Irske i tri decenije borbi koje su počele kasnih 1960-ih, uključujući više paravojnih grupa, policije i vojnika, i koje su rezultirale oko 3.600 mrtvih i nagli pad privrede.

Vodeći američki beli rasisti, dugo među najistaknutijim zagovornicima građanskog rata i pobune, naveli su primer Severne Irske i njene vodeće terorističke organizacije, Irske republikanske armije (IRA), kao vredne ugledanja.

- Uskoro će naša sopstvena verzija biti široko rasprostranjena - napisao je Robert Majls, jedan od prvih vođa američkog nasilnog krajnje desničarskog podzemlja, pod nordijskim kodnim imenom „Fafnir“ na internet forumu kasnih 1980-ih.

- Obrasci operacija IRA će se videti širom ove zemlje. Uskoro će Amerika ponovo postati Irska.

Potencijal za napade se ne može zanemariti

Uprkos neospornim rezultatima predsedničkih izbora 2020, hapšenju više od 1.000 izgrednika koji su učestvovali u upadu u Kapitol 2021, priznanju krivice ili osudi najmanje polovine tih slučajeva, pretnja ekstremno desničarskog terorizma u Americi je i dalje prisutna.

S obzirom na dug istorijski put koji je kulminirao događajima od 6. januara, kontinuirano širenje i sveprisutnost teorija zavere i rastući rasizam, antisemitizam i ksenofobija koji su ušli u glavni tok političkog i društvenog diskursa u SAD, zajedno sa lako dostupnim oružjem, potencijal za novo politički motivisano nasilje, uključujući masovne pucnjave, napade na kritičnu infrastrukturu, bombaške napade i druge napade, ne može se odbaciti ili ignorisati.

Izvor: Srbija Danas/Jutarnji.hr