Šta se dešavalo pre američkih izbora: Kako je Tramp nameravao da se SAD "odvoji" od Kine?
Ekonomska simbioza između SAD-a i Kine toliko je snažna da jedna zemlja bez druge gotovo da ne mogu ekonomski postojati.
Kako bi osigurao drugi mandat Tramp je davao razna obećanja, a neka od njih ponavljao je još od pre četiri godine. Do birača, novih i starih, pokušavao je da dođe na razne načine, baš kao i njegov rival Džo Bajden, no jedno obećanje - ili "vizija budućnosti" - imalo je daleko veću težinu.
Reč je o ideji "odvajanja od Kine".
MRTVI "VASKRSLI" I GLASALI ZA BAJDENA?! Šokantna lista preminulih koji su dali glas poštom (FOTO/VIDEO)
MALEROZNA MAFIJA: Srušio se avion pun kokaina u sred Džungle - evo koja je vrednost pronađene droge! (FOTO)
ŽENA UZBUNjIVAČ SVEDOČILA O KRAĐI GLASOVA U SAD: Ljudi su zaokruživali listiće blizu kombija sa Bajdenovim imenom! (VIDEO)
Šta to zapravo znači? Sama reč već nam dosta govori. Naravno, da bi se nešto odvojilo od nečega prvo s tim mora biti spojeno, a kada govorimo o odnosu Kine i SAD-a, uz svu oštru retoriku i napetosti koje su se nagomilavale poslednjih meseci i godina (naročito otkako se u Beloj kući nalazi Donald Tramp), ove dve zemlje, dve najveće ekonomije sveta, još su uvek itekako povezane. Štaviše, ekonomska simbioza između SAD-a i Kine toliko je snažna da jedna zemlja bez druge gotovo da ne mogu ekonomski postojati.
Kada bi jedna strana "izašla" iz ovog "braka" došlo bi do velikog potresa u samim temeljima obe ekonomije, a samim tim i globalne jer, recimo to još jednom, govorimo o dve najveće ekonomije sveta. Ali je Tramp upravo to i predlagao, zar ne? Čini se. Ukoliko je po tom pitanju bio ozbiljan, odnosno ako ovo nije bila samo predizborna retorika (jer kod glasača, a naročito radnika koji su ostali bez posla zbog preseljenja industrije i proizvodnje u Aziju, ta priča jako dobro prolazi), onda bi to značilo da je na pomolu bio "drugi deo" Trampovog grandioznog plana koji je nameravao da sprovede u delo tokom svog potencijalnog, drugog mandata.
Kako je to mislio da izvede? Pre nego što se da odgovor na to pitanje, pogledajmo šta je do sada uradio, a uradio je zapravo podosta. Kao prvo, ekonomski i trgovinski odnosi između SAD-a i Kine više definitivno nisu "na uobičajenom kursu". Pre Trampa, SAD su, povremeno, upućivale kritike prema Kini na račun nepostojanja demokratije u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji, no kada je reč o trgovinskom odnosu tu se naročito pazilo na održavanje status quo. Tramp je takav pristup prema Kini "pokidao" pokrenuvši pravi trgovinski rat s Kinom. Došlo je do razmene uvođenja brojnih tarifa, ali i sve druge pretnje su se multiplikovale. Vojne napetosti su takođe narasle (Tajvanski prolaz, Južno kinesko more). Pred kraj svog prvog mandata Tramp je krenuo u veliki napad na kineski digitalni proboj.
Uhvatio je i Demokrate "na spavanju" znajući da neće moći, zbog ideoloških razloga, da brane Kinu, tako da je Kina postala sinonim za novog američkog neprijatelja. Zapravo ono što je Obamina administracija učinila Rusiji, Trampova je učinila Kini. Nije tajna da Republikanci generalno nisu skloni "simbiozi" s Kinom, dok kod Demokrata možemo prepoznati dve frakcije, s tim da je ova pro-kineska možda malo snažnija. Jednostavno u ovom trenutku većini američkih interesnih grupa odgovora zaoštravanje s Kinom (nažalost i američkom vojno-industrijskom kompleksu!) i zato je Tramp mogao sa relativnom lakoćom da ide napred jer „kod kuće“ i nije imao snažniju opoziciju. Čak i Trampu inicijalno vrlo nesklona Silicijumska dolina, koja je bila pojam guranja neoliberalnog pristupa, sada je pred Kinom nastojala da se sakrije pod državne skute.
Može se reći da je i Kineze "uhvatio" nespremne. To se najbolje vidi po njihovim reakcijama koje su bile isključivo defanzivne prirode (uzvraćanje istom merom uz "insistiranje na povratku na dobre odnose"!). Pretpostavka je da bi konačan razvod ovog braka - i to onaj potpuni jer "razdvajanje" ovde, u ekonomskom smislu, ne priznaje ni "brak iz interesa" već potpuni raskol - bio veliki šok za obe zemlje, ali Tramp je verovao da bi se SAD od toga puno lakše oporavile. Štaviše, njegov slogan "Učinimo Ameriku ponovo velikom" direktno bi (i jedino) bio ostvariv samo ukoliko bi se krenulo sa tim planom.
Šta bi u konkretnom smislu "razdvajanje" značilo? To bi pre svega moralo da podrazumeva povlačenje američke proizvodnje iz Kine. Ali gde? Tramp je želeo da to budu same SAD. I mora se priznati, da je u tome uspeo, bio bi to ekonomski podvig kakav u ovom veku još nije viđen. - Učinićemo Ameriku proizvođačkom supersilom sveta - prekinućemo svoju zavisnost od Kine jednom za svagda. Bilo da ćemo to ostvariti kroz "razdvajanje" ili kroz ogromne tarife, kao što sam već počeo, okončaćemo zavisnost od Kine, ne smemo zavisiti od Kine - poručio je bio Tramp u jednom od svojih govora.
- Kada ne bismo poslovali s Kinom ne bismo gubili milijarde dolara - poručio je Tramp istom prilikom. Naravno, pritom je mislio na i dalje "tvrdoglavo visoki" trgovinski deficit koji SAD imaju prema Kini. Ali zar nismo rekli da ova simbioza odgovara i SAD-u i Kini? Kako je to moguće ako SAD "gube milijarde dolara"? Gube, prema Trampu. Nemojmo smetnuti s uma da je Tramp vrhunski manipulant, a sa statistikama se najlakše manipuliše...
Da, SAD imaju veliki trgovinski deficit s Kinom koji je uprkos svim Trampovim merama narastao. U julu je povećan za dodatnih 1,6 milijardi američkih dolara te došao na nivo od 28,3 milijarde dolara. Ali ono što je Tramp lukavo prećutao jeste činjenica da je Kina i dalje jeftini proizvodni pogon za brojne američke kompanije. Kada bi se to uzelo u obzir pitanje je ko na kraju ima veću korist od koga. U svakom slučaju, korist jeste obostrana, ali postoji problem. Naime, SAD i Kina nisu složni bračni partneri koji budućnost grade zajedno, oni su međusobni paraziti i nastoje da iskoriste jedna drugu. Iskoriste sa kojim konačnim ciljem? Dominacije, naravno.
SAD su sada u strahu da Kina bolje "igra" tu igru i da će, ako se ovaj odnos nastavi, ona izbiti na vrh i postati vodeća sila sveta. Jedini način da se to zaustavi, a tako barem veruje dobar deo američkih stratega (koje je i Tramp slušao), jeste da se sprovede duboko i oštro "razdvajanje" - kako je i sam Tramp govorio, da se američka zavisnost (proizvodnja) od Kine prekine "za svagda".
Ne bi čudilo da je i druga strana, demokratska, razmišljala bar delimično na sličan način, ali Tramp je tvrdio suprotno. Svog rivala Bajdena nazivao je "pijunom Pekinga" ističući kako ovaj planira "da preda američka radna mesta Kini". Sudeći prema Bajdenovim stavovima kada je reč o spoljnoj politici, Tramp po običaju preteruje, ali je u svrhu političkog nadmetanja i mogao to sebi da dozvoli jer je Bajden ipak bio potpredsednik tokom dve Obamine administracije, a ista je itekako negovala status quo s Kinom.
Nije tajna da je Tramp "predsednik od ekonomije" - to je njegov zaštitni znak i da su ga Amerikanci ponovo izglasali za predsednika to bi bilo primarno zbog toga. Isto tako nije tajna ni da se američka ekonomija pod njim pokazala izuzetno žilavom. - Naš uspon je spektakularan i oporavljamo se od pandemije puno brže od drugih zemalja - tvrdio je Tramp. Već smo rekli da statistika može biti varljiva, no određene brojke išle su na ruku Trampu. Američki BDP u drugom kvartalu pao je za 9,5 odsto što je manje od teže pogođenih velikih ekonomija poput Nemačke i Britanije. Nadalje, izveštaj s početka septembra pokazao je kako je nezaposlenost u SAD-u svega 8,4 odsto - to su bile impresivne brojke. Amerika je u tom trenutku uspela da vrati na posao oko polovine od 22 miliona Amerikanaca koji su zbog pandemije izgubili posao u martu i aprilu ove godine.
Kada govorimo o "razdvajanju" od Kine, Tramp je to prikazao kao istorijsku priliku za Ameriku i Amerikance, a mogli su je imati samo ako bi njemu dali glas. U praktičnom smislu teško je reći je li takav ambiciozan plan uopšte bio izvodljiv. Zamislimo da SAD u nekom budućem trenutku zaista presele svu svoju proizvodnju natrag kod sebe. Koliko bi ti proizvodi koštali na međunarodnom i domaćem tržištu?! Jako puno - jer je teško zamisliti da bi američki radnici radili pod "kineskim uslovima" (teško, ali ne i nemoguće).
Naravno, uvek je postojala i mogućnost da Tramp priča jedno, a da je planirao nešto sasvim drugo. Šta ako bi "razdvajanje" od Kine značilo samo prebacivanje proizvodnje u neku drugu zemlju koja je još pogodnija za "fabrike znoja" (recimo Indiju - koja bi jako volela da vidi takav scenario!). Ili bi te "fabrike znoja" zaista ubrzo došle u SAD? Na kraju dana američki stratezi mogli su da predlažu i ovo i ono, ali Trampov primarni posao bio je da udovolji interesima američke kapitalističke klase.