APOKALIPTIČNA GODINA ZA NAMA! Ljudi su umirali od korone, zemljotresi gutali građevine, požari naneli veliku štetu (FOTO)
Priroda je tokom 2020. godine toliko nemilosrdno udarila da ste sigurno pomislili da počinje smak sveta!
Godina za nama je po svemu bila specifična i puna izazova! U našu svakodnevicu je ušetao koronavirus i naterao nas da izmenimo način života iz korena. Međutim, tu nije kraj mukama. Zemljotresi, oluje, požari... Bili su kao so na ranu ljudima širom sveta!
PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: U 2020. godini manje letova, ali više poginulih u avionskim nesrećama
SUROVI NAPAD AL KAIDE U MALIJU: Poginula dva francuska vojnika
SMANJEN BROJ NOVIH SLUČAJEVA, ALI I MANJE TESTIRANIH U ITALIJI: Hospitalizovano je 22.948 pacijenata
Ovo su samo neke prirodne katastrofe u 2020. godini o kojima je brujao ceo svet i koje će zbog svojih razmera biti još dugo u našem sećanju.
Zemljotresi u Hrvatskoj
Hrvatska je tokom 2020. godine doživela seriju udara koju je činilo više desetina strašnih zemljotresa.
Zagreb je 22. marta pogodio zemljotres VII Merkalija što ga svrstava u jače.
U tom zemljotresu je oštećen veliki broj privatnih kuća, za koje je procenjeno da su nebezbedne za boravak, a najmanje 50 osoba je ostalo bez krova nad glavom. Ukupno 26 ljudi je povređeno, od kojih 18 osoba sa težim povredama, a jedna devojčica (15) je preminula.
Tada je ozbiljno oštećena pravoslavna Saborna crkva u Zagrebu, a najgore je prošao centralni deo grada, istorijsko jezgro, gde je oštećeno ukupno 66 objekata. Zagrebačka katedrala pretrpela je oštećenje jednog zvonika, ali i Bazilika srca Isusovog u kojoj se obrušio svod.
Potresi su se nastavili tokom cele godine, a kada je u septembru Zagreb pogodilo još nekoliko zemljotresa stanovnici glavnog grada Hrvatske bili su u strahu da se ne "ponovi istorija" od 22. marta.
Baš pred kraj godine, 28. decembra, priroda je zadala novi udarac tlu Hrvatske. Zemljotres jačine 5,2 stepeni Rihtera pogodio je okolinu Zagreba, usledio je drugi potres sa epicentrom u centralnoj Hrvatskoj jačine 4,9 stepeni, a nakon njega još jedan jačine 4,1 Rihtera. Najviše su se osetili u Petrinji i Sisku, ali podrhtavanje tla se osetilo i u Srbiji i severozapadnoj Bosni i Hercegovini.
U Sisku su neki građani istrčali u parkove i na ulice, dok su gradom odjekivale vatrogasne sirene. Na zgradama su zapažene i veće štete, odlomljeni i popucali zidovi, porušeni dimnjaci, otpale fasade...
Crne slutnje su se, nažalost, ostvarile već narednog dana, a nastavile i 30. decembra. Hrvatsku je zadesila serija žestokih zemljotresa, kojih je u roku od 58 sati bilo čak 66. Potres su osetile zemlje iz okruženja, a među njima i Srbija.
Žrtava je najmanje sedam, među kojima ima i dece, a informacije o povređenima i nastaloj šteti konstantno pristižu.
Vlada Hrvatske proglasila je 2. januar Danom žalosti.
Zemljotresi u Turskoj
Turska je počela da se trese još početkom 2020. godine, a pogodilo ju je više zemljotresa, različite jačine. Zbog nekih se osetilo blago ljuljanje, dok su pojedini bili razorni i osim nanete velike materijalne štete, oduzeli stotine ljudskih života.
Još u januaru Turska se susrela sa velikom katastrofom, kada je od posledica snažnog zemljotresa nekoliko desetina ljudi izgubilo život, a najmanje 1.600 osoba povređeno. Gotovo 80 zgrada se srušilo u Elazigu i Malatji, a 645 je teško oštećeno.
Mesec dana kasnije, došlo je do novog razornog potresa na tursko-iranskoj granici, kada je povređeno preko stotinu ljudi. Nažalost i ovaj zemljotres je uzeo ljudske živote, a među nastradalima je bilo i dece.
Pakao se nastavio u oktobru kada je snažan potres pogodio egejsku obalu Turske. Podrhtavanje koje je trajalo dugo osetilo se širom Grčke, pa sve do Istanbula. Nakon prvog zemljotresa, osetilo se malo više od 800 slabijih potresa.
Zemljotres je bio toliko snažan da je desetine zgrada srušeno kao da su od papira. Skoro hiljadu ljudi je povređeno, preko stotinu preminulo, a među nastradalima su se našle dve osobe poreklom sa Kosova.
Ogromne razmere ove katastrofe potvrđuje i činjenica da se smatra najsmrtonosnijim zemljotresom koji je pogodio Tursku u poslednjih desetak godina.
Zemljotresi u Grčkoj
U Grčkoj je tokom godine došlo do više zemljotresa različitog intenziteta. Neki su "samo potresli tlo", ali bilo je onih koji su ostavili pravu katastrofu za sobom.
Najčešće na udaru je bilo ostrvo Krit, ali nisu bili pošteđeni ni Karpatos, Gavdos, Rodos, Samos, Evija...
U septembru je došlo do čitave serije zemljotresa koja je pogodila Grčku u roku od 24 sata, od kojih je najsnažiji pogodio Atos.
Samo mesec dana kasnije usledio je užasan zemljotres koji se osetio od Grčke do Istambula.
Ova prirodna katastrofa uzela je živote dvoje tinejdžera, čija tela su pronađena ispod ruševina. Pričinjena je velika materijalna šteta, a ljudi širom sveta su slali poruke podrške stanovnicima ove dve države u teškim trenucima.
Zemljotres jačine 3,7 stepeni registrovan je osamdesetak kilometara od Herakliona na Kritu, 29. decembra, istog dana kada je i Hrvatsku zadesio pakao.
Grčka spada u najviše seizmički aktivne oblasti na svetu, u kojima su zemljotresi česti, ali se tokom njih retko dešavaju fatalni ishodi ili velike materijalne štete.
Nevreme protutnjalo kroz Evropu, posledice jezive!
U februaru 2020. godine oluja sa obilnim kišama su pogodile delove Evrope i dovele do tragičnih smrti, ali i poremećaja u funkcionisanju saobraćaja.
Majka i ćerka su poginule u Poljskoj nakon što je oluja srušila krov objekta za iznajmljivanje skija u zimovalištu Bukovina Tatrzanska blizu granice sa Slovačkom. U Švedskoj se udavio jedan muškarac nakon što se prevrnuo čamac u kojem je plovio. Stradala su i dva muškarca u Sloveniji, kao i na jugu Engleske, nakon što je na njihove automobile palo drvo.
U Velikoj Britanij zbog nevremena 20.000 domaćinstava ostalo je bez struje, a stanovnici severozapada Engleske evakuisani su zbog izlivanja rele Irvel. Britanska saobraćajna mreža bila je u prekidu, odnosno brojni letovi, brodske linije i železničke su ili otkazane ili odložene.
Rekordni požari u Kaliforniji
Zapadni deo SAD, gde hronično vladaju suše, ove godine je imao seriju šumskih požara u kojima je stradala 31 osoba, a samo u Kaliforniji je izgorelo oko 17.000 kvadratnih kilometara šume.
Ovogodišnji požari u Kaliforniji su postali najveći u istoriji te američke savezne države. Vlasti su upozoravale da je reč o "megapožarima", jer su uporedo besneli najveći požari u istoriji ove države u kojima simultano nestaju hektari šume pod sekvojama, od kojih su neke stare i preko 2 milenijuma, a vatrena stihija utiče i na klimatske promene. Uništene površine gotovo su 80 puta veće od područja Pariza, što je rekord nakon 1987. godine.
Više od 14.000 vatrogasaca borilo se neprekidno sa vatrenom stihijom, a tom prilikom je nekoliko desetina njih i povređeno. Uništeno je na hiljade domova i drugih zgrada, a evakuisano je više desetina hiljada ljudi.
Ogromne količine dima potpuno su pokvarile kvalitet vazduha na severu Kalifornije i stigle čak do države Kanzas.