ŠTA JE TO AZIJSKI VEK - Zelena ekonomija i visoka tehnologija kao ideja vodilja azijskih "tigrova"
Krvna slika svetske privrede najviše zavisi od snage azijske - gde je ostatak sveta u odnosu na njih?
Azijski vek predviđena je dominacija azijske politike i kulture 21. veka, pod pretpostavkom da se određeni demografski i ekonomski trendovi nastave. Koncept azijskog veka paralelan je s karakterizacijom 19. veka kao vekom britanskog carstva, a 20. veka kao američkog veka i Pax Sovietica-e (period mira pod uticajem SSSR-a). Studija Azijske razvojne banke iz 2011. otkrila je da bi dodatnih tri milijarde Azijata mogli da uživaju životni standard sličan onom u Evropi danas, a ta regija bi mogla da isporučuje preko polovine globalne proizvodnje do sredine ovog veka.
Upozorila je, međutim, da azijski vek nije unapred predodređen na uspeh. Rastuća važnost i naglasak na jedinstvo u Aziji, kao i sazrevanje i progresivni odnosi među zemljama u toj regiji dodatno treba da učvrste takvu projekciju.
MONSTRUOZNI GRAĐANSKI RAT ODNOSI SVE VIŠE ŽIVOTA: Čak ni horor u Karabahu ne može da se poredi s njim
NAUČNICI OTKRILI "UBICU KORONE"? Inovativno sredstvo potrebno je ušpricati jednom sedmično!
EVROPA U VELIKOM PROBLEMU ZBOG KORONE: Stari kontinent paralisan, situacija preteća
Azija je većinu istorije ljudske civilizacije bila glavna pokretačka snaga svetske ekonomije. Tada su u 19. veku zapadne ekonomije, podstaknute Industrijskom revolucijom, preuzele primat. Pedesetih godina XX veka Azija, u kojoj živi više od polovine svetskog stanovništva, je pridonela sa manje od 20 odsto globalne proizvodnje. Tokom poslednjih nekoliko decenija govori se o Aziji koja je ponovo preuzela prvo mesto kao pokretač globalnog privrednog rasta. Azijske ekonomije na putu su da postanu veće od ostatka sveta zajedno u 2020. godini, u smislu pariteta kupovne moći (PPP). Mnogo toga "otpada" na rastuću srednju klasu kontinenta.
U Aziji, u kojoj i dalje živi više od polovine svetskog stanovništva, uskoro će postati dom polovine srednje klase sveta. Pre su kompanije uglavnom koristile kontinent kao središte za jeftinu proizvodnju, a zatim prodaju na drugim mestima. Sada korporacije čine sve da povećaju prihode u regiji - kako rastu prihodi i životni standard, tako raste i potražnja za trajnom robom, poput luksuzne robe i automobila.
Kad ljudi raspravljaju o azijskom veku, Kina i Indija se spominju prve. Kina je već sada veća privreda od Sjedinjenih Država, čineći 19 odsto globalne proizvodnje u 2019. godini. Očekuje se da će Narodna Republika srušiti prevagu Sjedinjenih Država u bruto domaćem proizvodu (BDP) tokom sledeće decenije. Indija, koja trenutno zauzima peto mesto na lestvici BDP-a (tačnije njegove vrednosti), takođe diše za vratom Sjedinjenim Državama. Britanska banka "Standard Chartered" veruje da će Indija i Kina preskočiti američki BDP do 2030. godine, i dodatno predviđa da će deset najvećih svetskih ekonomija do tada uglavnom činiti trenutna tržišta u razvoju. Stručnjaci često zaborave da spomenu kako je azijska privreda više od Kine i Indije.
Ostale zemlje koje su se brzo proširile uključuju Indoneziju, za koju se predviđa da će do 2023. postati šesta najveća svetska privreda, a slede je Vijetnam, Filipini i Bangladeš. Ne slažu se svi da bi 21. vek trebalo opisivati kao pripadnost Aziji. Kritičari spominju slabosti mnogih njenih privreda, uključujući Pakistan i Severnu Koreju, zajedno s napetostima i očitim nedostatkom saradnje među državama. Zatim je ovde važno napomenuti i usporavanje privrednog rasta Kine i Indije. Skeptici ukazuju na nedavne zastoje kao još jedan razlog zašto nijednu od tih privreda ne treba definisati kao model za zemlje u razvoju.
Kineski predsednik Si Đinping nedavno je izložio kinesku viziju azijske civilizacije u drugoj polovini ovog veka i kasnije. Svoj je plan otkrio na 75. Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacijaa (UNGA) 23. septembra. Ksijev govor podsetio je na onaj američkog predsednika Harija S. Trumana koji je najavio u svom nastupnom obraćanju 20. januara 1949. Četiri tačke za globalnu dominaciju Sjedinjenih Država na političkom, privrednom i intelektualnom polju. Plan civilizacije kineskog predsednika u "azijskom veku" u potpunoj je suprotnosti s idejama Samjuela P. Hantingtona prikazanim u njegovom slavnom eseju "Sukob civilizacija". Sijev nacrt za civilizaciju je materijalna kulturna evolucija i pomirljiv je, a ne sukobljen. Nalikuje na raspoloženje civilizacije koje je predložio američki antropolog Lesli A. Vajt. Vajt je predložio dva temeljna zakona civilizacijske/kulturne evolucije u svom članku iz 1943. godine "Energija i evolucija kulture".
Napisao je: "Prvi zakon kulturnog razvoja: Uz ostale jednake uslove, stepen kulturnog razvoja direktno zavisi od količine energije koja se godišnje iskoristi i stavi u funkciju (rad). Drugi zakon kulturnog razvoja: U ostalim okolnostima, stepen kulturnog razvoja direktno zavisi od efikasnosti tehnoloških sredstava koja iskorišćenu energiju stavljaju u funkciju (rad)." Nastavio je: "Kultura se razvija kada se poveća količina energije koju čovek godišnje iskoristi po glavi stanovnika ili se poveća efikasnost tehnoloških sredstava za rad te energije; ili, kako se istovremeno povećavaju oba faktora."
Ako se pažljivo razmotri treća tačka Sijeva govora, Vajtova ideja o civilizaciji odjeknula je u njegovoj projekciji iste na planu azijskog veka. Si je rekao da bi "čovečanstvo trebalo da pokrene zelenu revoluciju i brže stvara zeleni način razvoja i života, čuvati okolinu i činiti Majku Zemlju boljim mestom za život svih. Cilj nam je da postignemo vrhunac emisije CO2 pre 2030. i dostignemo neutralnost od korišćenja fosilnih goriva pre 2060. Pozivamo sve zemlje da slede inovativni, koordinisani, zeleni i otvoreni razvoj za sve, iskoriste istorijske šanse koje pruža nova faza naučne i tehnološke revolucije i industrijske transformacije, da se postigne zeleni oporavak svetske ekonomije u vreme nakon Kovida, i tako stvori snažna sila koja pokreće održivi razvoj." Čini se da je kineski čelnik svestan da je energija bila glavna sila koja pokreće ljudsku civilizaciju, od vremena kada se Homo sapiens prvi put pojavio na planeti, pa sve do izuma motora s unutrašnjim sagorevanjem. Kinezi su svesni da se britanski kolonijalizam proširio nakon izuma parne mašine kao pojačanog energetskog utroška po glavi stanovnika i kako se tehnologija razvijala u skladu s političkim planovima. Američka civilizacija rasla je i živela na fosilnim gorivima, da bi počela posustajati čim se počelo govoriti o alternativnim izvorima energije. Sada Kinezi vide sebe kao predvodnike azijske civilizacije koja će se temeljiti na zelenoj energiji.
Isprva se to može činiti čudnim, no podaci potkrepljuju ovaj trend. Prema podacima Svetske banke, veličina kineske privrede 1980. iznosila je 191,15 milijardi američkih dolara, a nakon 39 godina dosegla je 14,34 biliona američkih dolara u 2019. U međuvremenu su se kineski obrasci potrošnje energije promenili: 1990. glavni energent je bio ugalj (76,2 odsto), sirova nafta (16,6 odsto), prirodni gas (2,1 odsto) i obnovljivi izvori (5,1 odsto). Do 2018. godine to je izledalo ovako: ugalj 59 odsto, sirova nafta 18,9 odsto, prirodni gas 7,8 odsto i obnovljivi izvori 14,3 odsto. Neki ekonomisti predviđaju da će do 2025. kineska potrošnja obnovljive energije dostići 20 odsto. Stoga je kineski fokus na povećanju godišnjeg iskorišćavanja energije po stanovniku i planiranju budućeg kvaliteta potrošnje energije. Ako se sve ovo dogodi, azijskim vekom dominiraće energija nezavisna o fosilnim gorivima i biće poznat kao "zeleni vek". Amerikanci smatraju Rusiju, Iran i Kinu svojim glavnim protivnicima. Međutim, glavna pretnja Amerikancima je iznutra. Primarni neprijatelj američke globalne važnosti u budućnosti biće njihova energetska politika utemeljena na fosilnim gorivima. Zapadna će civilizacija definitivno propasti ukoliko ne bude mogla da održi postojeći energetski sistem po glavi stanovnika godišnje, ne iz fosilnih goriva već iz čiste energije.
Azijski će vek ujedno morati da bude vek inovacija i visoke tehnologije. Ovde nije važna teritorijalna veličina. Usred geopolitičkih napetosti između Kine i Sjedinjenih Država, Singapur se pojavljuje kao novo središte za kineske tehnološke divove, nedavnim najavama BajtDensa i Tensenta o tome da grad-država postane njihovo regionalno središte. Dok Kina svoj fokus preusmerava na dugoročni razvoj zemlje, uloga Singapura biće presudna u kombinovanju izvornih kineskih tehnologija sa zapadnim tehnologijama. Osim što će biti odskočna daska za kineske tehnologije, Singapur bi mogao da se pozicionira kao središte Udruženja država jugoistočne Azije. Prema "Economist Intelligence Unit", region ASEAN ima potencijal da stvori najveće područje slobodne trgovine na svetu, nadovezujući se na inovacije i digitalne tehnologije kako bi dodala procenjenih bilion američkih dolara na regionalni bruto domaći proizvod. Često smo čuli da je ovaj vek azijski vek. Uprkos Kovid-19, Azija još uvek puno obećava. Ključno je podržati važnost Azije i razumeti njenu složenost u svetlu različitih kultura i propisa, ali i slediti te trendove kako bi Evropa i dalje bila na mapi svetskog razvoja.