"PUTIN JE RASKINUO SA CIVILIZACIJOM" Ključne poruke sa konferencije u Minhenu: Miris oružja nadjačao miris kobasica
Minhenska bezbednosna konferencija je ove godine održana u senci rata u Ukrajini.
Dok je 2007. ruski predsednik Vladimir Putin na ovom događaju održao čuveni govor, ruski lideri prvi put posle dve decenije nisu pozvani na događaj, jer je prema rečima predsedavajućeg konferencije Kristofa Hozgena, Putin "raskinuo sa civilizacijom".
Iako je Hozgen u uvodnom obraćanju pomenuo svetska žarišta poput Sirije, Avganistana, Mjanmara i Haitija, jasno je da će u predstojećoj godini sukob na istoku Evrope oblikovati političko-bezbednosnu situaciju kontinenta, ali i šire.
AMERIKA U PANICI, HITNO SE OGLASILI IZ BELE KUĆE! "Postoji mogućnost da Kina pruži smrtonosnu materijalnu podršku Rusiji"
"DRŽE NAS U MRAKU" Hemijske katastrofe u Americi pokrenule lavinu teorija zavera: Ljudi zabrinuti, sve povezuju sa oborenim letelicama (FOTO)
BAJDEN ĆE POSLATI SIGNAL PUTINU ZA NEKOLIKO DANA! Iz Češke poručuju, ne podržavajte napad na Krim, TO BI BIO NAJGORI SCENARIO!
Napad na Ukrajinu nije čisto evropski sukob i nije čisto evropsko pitanje. On seže mnogo dalje od toga, kao i ambicije Rusije - rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i dva najmoćnija evropska lidera Olaf Šolc i Emanuel Makron imali su slične poruke prvog dana Minhenske bezbednosne konferencije - vreme je da se fokus usmeri na pravljenje i slanje oružja.
To je bio direktan odgovor na jedno od najvećih pitanja koja su postavljena na ovogodišnjem skupu: posle 12 meseci rata, koliko još Evropa može da podnese? Кontinent je, zajedno sa Sjedinjenim Državama, dao Ukrajini većinu oružja koje je tražila kako bi potisnula Putinove snage. Ali taj napor je oslabio evropsku odbrambeno-industrijsku bazu i nije jasno koliko će dugo zemlje uspevati da održe korak sa nezasitnom potražnjom.
Zelenski je imao za cilj da ubedi Zapad da nastavi da podrškom ukrajinskom "Davidu" da ubije ruskog "Golijata".
- Ruski Golijat će definitivno pasti ove godine. Mi to možemo da uradimo zajedno, kao što je uradio i David. Moramo da uverimo jedni druge da nema alternative našoj pobedi, kao što nema alternative odlučnosti svih nas, na Dnjepru, Špreji, na Temzi, Potomku, Visli i Tibru, Dunavu i Jordanu, svuda u svakom delu sveta gde se sloboda vrednuje više od tiranije - poručio je Zelenski.
Na njegove apele su najspremnije odgovorile istočnoevropske zemlje. Poljska i baltičke zemlje, kao i dosada, prednjačile su u diskusijama o pomoći Kijevu i postarale se da saveznice sa zapada zadrže fokus na ukrajinskom pitanju. Rat u Ukrajini ubrzava prenos moći sa "stare Evrope" koja je negovala odnos sa Moskvom na nove članice na istoku, koje se dobro sećaju kako su živele pod sovjetskom čizmom. Čini se da će centar moći na kontinentu nastaviti da se kreće tom putanjom.
Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je Evropu da razvije "industriju naoružanja visokih performans" koja može da proizvodi materijale i opremu koju zemlje žele. On je pozvao sve saveznike da "odmah" isporuče nemačke napredne borbene tenkove "Leopard 2" Ukrajini, obećavajući da će pružiti logističku podršku onima koji to urade. Šolc je tako napravio veliki zaokret u odnosu na prethodne mesece kada je on sam oklevao da pošalje tenkove Ukrajini iz straha od eskalacije situacije.
Francuski predsednik Emanuel Makron smatra da je neophodno da Evropa u celini ulaže više u odbranu. "Ako želimo mir, potrebna su nam sredstva da ga postignemo", poručio je. Dodao je da to nije neophodno samo zbog kontinenta, već i zbog Ukrajine - jer jaka Evropa je jak partner Kijeva. Ipak, izgleda da Makron, za razliku od većine drugih lidera, nije izgubio nadu u mogućnost mirovnih pregovora.
- Kao jaki partneri možemo Ukrajini dati polugu za trenutak ako i kada mirovni pregovori sa Rusijom postanu prihvatljivi za obe strane. Proizvodne kapacitete treba povećati. U Evropi neće biti mira dok se rusko pitanje ne reši - rekao je on.
Ovoliko razgovora o odbrambenoj industriji u Minhenu malo ko je očekivao. Кonferencije poput ove, ma koliko značajne bile, imaju tendenciju da se drže opštih mesta, dok govornici zagovaraju liberalni međunarodni poredak ili potrebu da međunarodna zajednica ostane ujedinjena. Kako je to opisao reporter "Politika", jedino što se u vazduhu na jugu Nemačke osećalo jače od mirisa kobasica i senfa, bio je "miris oružja". To naglašava zabrinutost koju Evropa oseća i pokazuje u kom pravcu će bezbednosni vetrovi duvati 2023/24.