ČELNIK SVETSKE LEKARSKE ASOCIJACIJE UPOZORAVA SVET: Vakcina nije "magično rešenje", mogu nastati FATALNE POSLEDICE
Planetarna zaraza koja je za godinu dana inficirala blizu 80 miliona ljudi i ugasila više od 1,8 miliona života, neće nestati od danas do sutra, uprkos vakcini.
EKSPLOZIJA U NEŠVILU BILA SAMOUBILAČKI NAPAD? Isplivali STRAVIČNI detalji, FBI traga za majkom osumnjičenog! (VIDEO)
"GOLE ČISTAČICE" Cveta KONTROVERZAN POSAO: Ove žene čiste stanove bez odeće na sebi, klijenti su oduševljeni, a SATNICA IM JE PAPRENA
RAZORAN ZEMLJOTRES POGODIO TURSKU: Čekaju se prvi izveštaji o eventualnim žrtvama (FOTO)
Ovo poručuje profesor dr Frank Ulrih Montgomeri, čelnik Svetske lekarske asocijacije i predsednik Stalnog lekarskog komiteta EU.
Mongomeri, koji predsedava Savetom Svetske lekarske asocijacije što ga čini političkim šefom tog tela, upozorava da bi prebrza relaksacija restriktivnih mera koje nam je nametnuo kovid 19, bila fatalna greška.
Koliko se sadašnji trenutak razlikuje od momenta izbijanja pandemije?
- Virus je još onaj isti - ne razlikuje godišnja doba, religije, niti verske praznike, poput Božića, Hanuke, ili Nove godine. On zna samo za žrtve. Istovremeno, dogodio se jedan paradoks. Ljudi su postali nesmotreniji i manje agilni po pitanju sopstvene zaštite i postupanja u rizičnim situacijama. Kad je reč o zemljama kakva je, recimo, Nemačka, razlog te negativne i opasne promene je veliki uspeh u prvom "sudaru" sa virusom korona.
Da li to znači da su ceh platili oni koji su od starta slušali savete lekara?
- Evo šta se, zapravo, dogodilo. Građani su bili izuzetno disciplinovani, držali su se propisanih mera, a to je za posledicu imalo zauzdavanje zaražavanja i nisku stopu smrtnosti u odnosu na ostatak sveta. Da je na tome ostalo, bio bi to fenomenalan učinak. Nažalost, zbog takvog sleda događaja, narod je počeo da se pita da li je korona uopšte toliko opasna koliko se priča? Mi to nazivamo "paradoksom preventive". A odgovor na vaše pitanje je i dalje pozitivan. Da, virus korone je smrtonosan. Tu činjenicu nimalo ne ublažava statistika koja govori da umire "tek" oko dva procenta obolelih.
Vakcina, ipak, nije magično sredstvo koje bi na ovu pošast stavilo tačku, ili možda može?
- Magična sredstva postoje samo u bajkama. Ali, vakcina je, po svemu sudeći, izuzetno delotvorna, dobro se podnosi i bezbedna je. Ako bismo uspeli da vakcinišemo u idealnom slučaju sve ljude, ali svakako maksimalan mogući broj, napravili bismo preokret u borbi protiv bolesti. To, međutim, neće biti skoro. I dok god se to ne desi, moraćemo da se držimo propisanih pravila, poštujemo mere zaštite, ne pokušavamo da "eskiviramo", jer time činimo štetu sebi i svojim najbližima, a taj se inat nimalo ne isplati. Dakle, i nadalje, higijenska procedura i držanje rastojanja.
Da li nošenje maske treba, po vama, da bude obavezno?
- Ne. Zakonsko nametanje smatram pogrešnim ne iz nekakve kvazi-demokratije, nego zato što onaj ko nosi masku ima lažni osećaj sigurnosti i zaboravlja najvažnije pravilo, a to je držanje fizičkog odstojanja. Drugo i ne manje važno, nestručna upotreba maske čini je opasnom, jer se u njoj zadržava virus. Ipak, ljudi su se dosad već obučili, pa je kombinacija ove dve mere, maske i rastojanja, maksimalna zaštita.
Na početku pandemije izrazili ste negativno mišljenje o angažmanu SZO. Da li ste promenili mišljenje?
- Ne. SZO nije uspeo adekvatno da odgovori na krizu izazvanu pandemijom, a pošto je pao na ispitu, morali smo da krenemo u potragu za novim modelima saradnje. Verujem da bolje vreme dolazi upravo sada, kad je cilj da se vakcine ravnopravno rasporede po celom svetu. Nipošto ne bi smelo da se dogodi da siromašni ljudi budu građani drugog reda i da se pandemija u zemljama "trećeg sveta" nastavi iz finansijskih razloga.
Stručnjaci kažu da će biti potrebne godine da se svi vakcinišemo. Koliko će još života odneti kovid 19?
- Nema sumnje da će za vakcinaciju biti potrebne godine. Koliko će još ljudi umreti, teško je reći. Na to će umnogome uticati mere prevencije: odreći se kontakata koji nisu neophodni, držati rastojanje, nositi masku i primenjivati propisanu dezinfekciju ruku, radne površine, pribora... Moraćemo takođe da razmišljamo o poboljšanju međunarodne saradnje u vanrednim situacijama kad je reč o oblasti zdravstva.
Izgleda kao da nema drugih bolesti izuzev kovida. Koliko će teške biti globalne zdravstvene posledice?
- To je ogroman problem. U rastućem procentu, prisutni su hipertenzija, infarkt, dijabetes i maligne bolesti. U svim ovim i još nizu drugih oboljenja, beleži se skok broja bolesnika, iako smo u vremenu pre korone uspeli znatno da oborimo procenat obolevanja. Ceh će doći na naplatu. Ljudi su silom prilika zanemarili ne samo prevenciju već, neretko, izostaje i adekvatan tretman obolelih. Strah od kovida 19 neretko je jači, pa hronično oboleli "preskaču" redovne kontrole bojeći se zaraze, dok njihova bolest napreduje.
BEZ STRAHA OD VAKCINACIJE
Treba li čovek da strahuje koju će vakcinu dobiti?
- Vakcine slede različite principe delovanja, ne možemo ih porediti po tome, ali su i te kako uporedive po cilju koji su njihovi kreatori pred sebe postavili: proizvodnja imuniteta protiv Sars-CoV2. Ako preparati dobiju odobrenje od Evropske medicinske agencije (EMA), onda su delotvorni i bezbedni i nema mesta strahu od vakcinacije.