"NEĆU DA BUDEM KRALJ" Buntovnički dani su gotovi - Danska danas dobija novog vladara
Očekuju se smene na prestolu u još dve skandinavske zemlje
Danska danas dobija novog kralja pošto će kraljica Margareta Druga (83) predati tron posle 52 godine svom sinu Frederiku.
ZATIŠJE PRED BURU: Radio Pjongjang ugašen! Kim poslao poruku vojsci: "Budite spremni"
"FRANCUSKA NE NAPUŠTA SVOJU DECU" Makron uputio poruku Hamasu: Odlučni smo...
OD JEDNOG ČOVEKA SE NAJVIŠE OČEKUJE: Objavljena lista najuticajnijih političara u Evropi za 2024. godinu
Kako piše Dojče vele, Frederiku je već 55 godina i za ovaj dan se sprema ceo život. Ipak, njegova biografkinja navodi da Frederik dugo nije hteo takav život.
- Neću da budem kralj - navodno je kao dete govorio dadilji. Ali, buntovnička vremena su odavno prošla. Sa svojom suprugom Meri, koja dolazi iz Australije, Frederik se pobrinuo za potomstvo kraljevske kuće. Osamdeset odsto Danaca zadovoljno je svojim prestolonaslednikom. Smena na prestolu se čeka u još dve skandinavske zemlje.
Švedska princeza Viktorija trebalo bi da nasledi oca Karla XVI koji je na tronu pola veka. Norveški princ Hakon naslediće tron posle svog oca Haralda V (86) koji se, zbog lošeg zdravlja, jedva pojavljuje u javnosti. Monarsi "vladaju" u 12 evropskih zemalja, u ostatku sveta ima kraljeva, careva, emira i sultana, a neki od njih zbilja još imaju apsolutnu moć. Sve kraljevske kuće Evrope imaju tek reprezentativnu ulogu, nijedna nema pravu političku moć.
To važi i za vojvodu u Luksemburgu i kneza u Lihtenštajnu. Doduše, knez Albert koji vlada Monakom je donekle izuzetak, on ima šira ovlašćenja. Andorom pak vladaju dva kneza - jedan je uvek španski biskup, drugi - francuski predsednik. Dakle, Emanuel Makron je pomalo i knez, piše DW. Pravi izuzetak u Evropi je jedina izborna monarhija - Vatikan. Papa Franja nije samo verski poglavar svetskih katolika, već i apsolutni vladar najmanje države sveta, smeštene usred Rima.
- Mislim da većinu građana država sa monarhističkim uređenjem njihova monarhija zabavlja - kaže istoričarka Monika Vajnfort, odlična poznavateljka plemstva.
Kako je rekla, ni u jednoj od monarhija nema ozbiljnih nastojanja da se pređe na republiku, iako tu i tamo ima sitnih protesta. Kraljevske kuće danas žive od tradicije, ali i interesovanja žute štampe za dvor, od skandala ili skladnog porodičnog života koji se nekad predstavlja kao život običnih ljudi, a nekad suprotno, uz puno pompe.
Nešto više od petine država (22 odsto) na svetu su monarhije. U 14 država van Evrope je engleski kralj i dalje zvanično vlast, recimo u Kanadi ili Australiji. Japan je jedino preostalo carstvo. U pet zemalja monarh ima apsolutnu vlast bez ikakve parlamentarne ili sudske kontrole - Brunej, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Svazilend. Azijska država Malezija je jedina velika izborna monarhija. Onde sultani devet provincija biraju kralja, to je trenutno Abdulah Šah.
U Ujedinjenim Emiratima se na mestu vladara rotiraju emiri različitih emirata. Najbogatiji kralj je tajlandski, Rama X, čiji imetak američki magazini procenjuju na 30 do 43 milijarde dolara. U Evropi je to lihtenštajnski knez Adam Drugi sa 3,5 milijardi dolara. Kralj Čarls ima nešto manje od dve milijarde dolara privatne imovine. Danska kraljica Margareta će svom sinu u nedelju prepustiti prilično mršavih 30 miliona dolara. Najsiromašniji monarh Evrope je španski kralj koji jedva ima 10 miliona dolara.
Izvor: Srbija Danas/Telegraf