Deca nam se pretvaraju u SMOMBIJE: Ne možete da naslutite šta to zaista znači, ni koliko je strašno
Stručnjaci zabrinuti za budućnost
Digitalni svet toliko zaokuplja roditelje da više ne umeju da pripreme decu za život, smatra nemački dečji prihijatar Mihael Vinterhof, upozoravajući da takva deca izrastaju u nesposobne odrasle osobe.
Prodavali hamburgere i njima trovali ljude: Meso bilo puno lekova
Godine 2015. komisija nemačke izdavačke kuće “Langenšajt” proglasila je reč “smombi” (Smombie) najpopularnijom u omladinskom žargonu, a Vinterhof smatra da je ona mnogo više od kovanice nastale od rači “smartfon” i “zombi” i da ukazuje na zabrinjavajući društveni fenomen.
“Smombiji” smo mi - čim ustanemo proveravamo elektronsku poštu, prekidamo važne razgovore zato što nam telefon vibrira, a pre odlaska na spavanje još jednom pregledamo poruke na Fejsbuku.
Žrtve ovakvog našeg ponašanja su pre svega deca, upozorava stručnjak.
- Od 1995. godine primećujem da su ljudi sve manje u stanju da trpe hirove svoje dece i da im zato brže-bolje daju ono što hoće, samo da bi bila mirna - objašnjava on.
To je godina kada je počela digitalna revolucija, a digitalni svet toliko zaokuplja roditeljsku pažnju da su prestali da pripremaju decu za život. Oni više nisu u stanju da ih nauče da ne može uvek sve da bude kako žele.
Tragedija u Rusiji: Povređeno 30 radnika kada se prevrnuo autobus! Ovo je razlog nesreće! (FOTO)
- Odrasli danas više nisu sposobni za akciju. Oni samo reaguju: na svoj pametni telefon, na računar, na dete, i to odmah - ističe je ovaj stručnjak.
Konstantno smo izloženi mnoštvu nadražaja i moramo brzo da donosimo odluke. U tako stresnoj situaciji nastojimo da smirimo decu što pre, a u najgorem slučaju iz smestimo ispred televizora ili računara kako bi neko vreme imali zanimaciju, objanjava Vinterhof.
U svakodnevnom životu smo često izloženi situacijama koje nam nisu najprijatnije. Sposobnost da podnesemo ono što nas nervira zove se tolerancija na frustraciju. Ona nam omogućava da podnesemo zastoj u saobraćaju, čekanje u raznim službama i sl.
Međutim, ona nam nije bogom dana, već mora da se razvija kod dece od malih nogu, a svako dete trebalo da je ima već u uzrastu od osam-devet meseci. To znači da do tada treba da nauči da ne može odmah sve da dobije istog trena, samo ako dovoljno dugo kenka.
Ako se takav trend nastavi i posle osmog meseca - dete kmeči, dete dobije šta hoće - onda to može imati ozbiljne posledice u odraslom periodu života, smatra Vinterhof.
Danas imamo skoro 60 odsto mladih odraslih osoba koje nemaju osećaj za tačnost, niti entuzijazma za rad, a o spremnosti da se žrtvuju da i ne govorimo, a u budućnosti će ih biti još više, tvrdi on.