DRŽAVA, TO SAM JA: Šta nam donosi početak nove ere Erdogana Veličanstvenog?
Erdogan ispisuje novu istoriju turske države
Turska je u nedelju napravila veliki zaokret u svojoj modernoj političkoj istoriji. Dok je ceo hrićanski svet proslavljao vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, Turci su slavili drugačiju vrstu "božanstava" i to u vidu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji uspeo u nameri da se nematne kao vrhovni gospodar države.
- Referendum o ustavnim reformama će biti novo rođenje. To će doneti rezultate koji će osramotiti one koji ne veruju u nas i nama - poručio je "sveznajući" i "svevišnji" Erdogan neporedno pre početka glasanja na kojem su turski građani odlučivali o tome da li predsednik treba da dobije znatno veća ustavna ovlašćenja.
Turska, od KEMALIZMA do NEOOSMANIZMA: Sličnosti i razlike između Ataturka i Erdogana (FOTO)
Sa 51,3 odsto glasača na njegovoj strani, Erdogan je dobio pravo da izdaje uredbe, proglašava vanredno stanje, imenuje ministre i najviše državne zvaničnike i raspusti parlament. A bonus svega je i to što sada i legalno može da ostane na vlasti do 2029. godine.
Turski građani su "doneli istorijsku odluku", poručio je nakon objave rezultata referenduma sam Erdogan i dodao je da svi treba da je poštuju, a posebno turski saveznici.
ERDOGAN SILNI: Kakav uticaj će rezultati referenduma imati na tursku SPOLJNU POLITIKU?
Sa jedne strane, protivnici turskog predsednika strahuju da će ova promena dovesti do njegove veće autoritarne vladavine. U prevodu, Erdogan je za samo 95 godine turske republike uspeo da vrati zemlju u doba Osmanskog carstva, a sebe učini (bez preterivanja) prvim sultanom posle Mehmeda VI.
Turska je republika od 1922. godine kada je Kemal Ataturk, otac moderne turske države, zbacio gore pomenutog Mehmeda zbog kastastrofalne politike zemlje na početku 20 veka. No, put kojim je krenula današnja turska država daleko je od ideala koji je zagovarao Ataturk i predstavlja radikalan zaokret. Bilo potrebno manje od 100 godina da se Turska, od nekada uspešnog primera sekularne islamske države, vrati na svoje islamističke korene.
Sa druge strane, tesan rezultat ukazuje na duboke podele u turskom društvu pogotovo kad se uzme u obzir da je opcija "protiv" pobedila u tri najveća grada, među kojima je i prestonica Ankara. Kritičari strahuju da je ishod glasanja "korak ka vladavini samo jednog čoveka u zemlji koja je članica NATO-a i kandidat za EU".
TURSKA VIŠE NE MOŽE POSTATI ČLANICA EU: Kurc se nada promeni svesti onih koji su želeli Tursku u EU
Posle referenduma Turska se lako može naći na pragu građanskog rata, a za megalomaniju "Sultana" kao da nema sigurnosnog ventila, naročito posle neuspelog pokušaja državnog udara. Optimisti se nadaju da Erdoganova tek marginalna prevaga na referendumu može uticati da on bude umeren i razuman, ali nedavna zbivanja bi trebalo da su uverila sve da ga svaki nepovoljan događaj gura u sve autoritarniju vladavinu, a da ne pominjemo i tešku paranoju.
Ili ste s nama ili ste protiv nas
Erdogan je pre tri godine preuzeo dužnost predsednika, čija su ovlašćenja po postojećem ustavu uglavnom ceremonijalna. Pre toga je više od decenije služio premijer. Uprkos ograničenjima, koristio je svoja ovlašćenja do krajnjih granica i nastavio da dominira političkom scenom zbog svoje popularnosti i harizmatične ličnosti.
Kritičari ga često optužuju da zemljom upravlja autoritarno, posebno nakon masovnih hapšenja i otpuštanja na desetine hiljada sudija, policajaca, oficira vojske i novinara zbog neuspelog pokušaja puča u julu 2016. godine.
Može se reći da je, preživevši svrgavanje s vlasti, Erdogan pristupio cilju pretvaranje turske iz premijerske u predsedničku državu s posebnom energijom. Za potrebe kampanje izabrao je više puta iskušanu taktiku "udaranja po neprijatelju", a za tu ulogu izabrao je Europsku uniju koju optužuje da pokušava da "obuzda turski uspon", a prethodno dobre odnose sa zemljama poput Nemačke i Holandije potpuno je unazadio upoređujući ih s nacistima.
Opozicija u Turskoj tvrdi da je referendum POKRADEN, protesti u Istanbulu! (FOTO)
Zapretio je i da će vratiti smrtnu kaznu, što je suprotno evropskim vrednostima i značilo bi trenutni prekid pregovora. Nije tajna da Turska već duže od pola veka žarko želi da postane članica EU. Međutim, pored silnih prepreka i nesuglasica koje već postoje, jasno je da bi proširenje Erdoganovih ovlašćenja bila crvena linija posle čijeg prelaska nema povratka nazad.
Čini se ipak su evropski i američki zvaničnici hteli njegovu pobedu, ne zato što im je simpatičan ili što se s njim lako sporazumevaju, nego jer strahuju od destabilizacije Turske! Međutim to će, kako sve ukazuje, biti glavni scenario narednih godina.
Ovo je, inače, dvanaesta pobeda Erdogana i njegovih pristalica u raznim izjašnjavanjima birača otkad su pre 15 godina došli na vlast. Turski predsednik je od tada, naime, učestvovao na čak 11 izbora - pet parlamentarnih, dva referenduma, tri puta na lokalnim izborima, i jednom na predsedničkim, i na svima je pobedio.