GADAFIJEVA DECA: Kakva je njihova SUDBINA i gde su danas deca pokojnog LIBIJSKOG VOĐE? (FOTO/VIDEO)

Prošlo je više od šest godina od kraja rata u Libiji i svrgavanja i smrti Moamera Gadafija. 20. oktobra 2011. godine, u okolini svog glavnog uporišta Sirta, mučki je pogubljen nakon zarobljavanja Bratski vođa i lider revolucije Moamer Gadafi. Smrt vrhovnog vođe "Velike socijalističke narodne libijske arapske Džamahirije" je predstavljala konačni kraj ovog revolucionarnog političkog projekta koji je trajao 42 godine i čiji pad je označio početak opšteg haosa u Libiji. Smrt Gadafija je mnogima koji su sanjali o vlasti pružila priliku da ostvare svoje ambicije. Radikalni islamisti, članovi al-Kaide, verski konzervativci, liberalni islamisti, berberski nacionalisti, obični kriminalci, plemenske vođe i bivši Gadafijevi generali sada su došli u poziciju da osvoje vlast u državi koja poseduje neka od najvećih nalazišta nafte na svetu i da postanu značajni akteri u regionalnoj politici.

Rat je postao svakodnevica za libijsko stanovništvo. Bez jedinstvene centralne vlade Libija je tokom zadnjih šest godina pretvorena u niz međusobno zaraćenih državica koje su u neprestanom sukobu. Bez obzira koja frakcija je bila na vlasti, obični ljudi su patili i Libija je ubrzo postala jedna od najgorih humanitarnih katastrofa na planeti. Smrt Gadafija je, barem s današnje perspektive, predstavljala i smrt libijske države. Pad jednog čoveka je doveo do urušavanja institucija, kolapsa jedinstvenog nacionalnog identiteta i stvorio je prazninu koju niko nije uspeo popuniti. Ipak, kraj Džamahirije, libijske države i čoveka koji ih je oblikovao nije značio i nestanak porodice Gadafi. Iako su članovi porodice prošli kroz slične ratne tragedije u sukobu kao i obični libijski građani, ime Gadafi je i danas živo i jedno je od retkih ostataka nekadašnje Džamahirije oko koje se mogu okupiti pristalice bivše vlasti.

Otkriveno: Na vrhuncu moći Gadafi je strepeo SAMO PRED OVIM SRBINOM (FOTO)

Upravo to i čini sudbinu Gadafijeve dece zanimljivom. Moamer Gadafi je imao izuzetno brojnu porodicu i njeni članovi su jedini vidljivi simboli nestale Džamahirije. Oženjen dva puta, Gadafi je iz svoja dva braka dobio čak osmoro dece, a pored njih je takođe usvojio barem još dvoje. Prva žena libijskog lidera, Fatiha el-Nuri, je ostavila mali trag u porodici Gadafi, budući da je bila s njim svega godinu dana. Ipak, uspela mu je roditi sina Mohameda 1970. godine, koji je najstarije Gadafijevo dete. Safija el-Brasai, rodom iz istočne regije Kirenaka, je bila Moamerova prava životna suputnica, budući da je s njim živela 41 godinu, ostala je do kraja uz njega i rodila mu je sedmoro dece. Redom, po starosti, to su bili: Saif el-Islam (1972), el-Saadi (1973), Mutasim (1974), Hanibal (1975), Ajša (1976), Saif el-Arab (1982) i Kamis (1983).

Ironija sudbine: Francuska rušila Gadafija, a sada joj je mnogo stalo do MIRA u Libiji!

Gadafijev najmlađi sin, Kamis, je imao zapaženu vojnu karijeru i pohađao je prestižne ruske vojne škole, kao što su Vojna akademija Frunze i Akademija glavnog štaba ruske vojske. Od svih Gadafijevih sinova, Kamis je imao najzapaženiju vojnu ulogu tokom rata u Libiji, budući da je zapovedao najelitnijom jedinicom libijske vojske (32. pojačanom brigadom ili takozvanom "Kamisovom" brigadom). Od samog početka sukoba, u februaru 2011, Kamis je bio jedan od medijski najistaknutijih pripadnika porodice Gadafi. Kamisovu smrt libijski pobunjenici su proglasili barem nekoliko puta tokom rata, što je bio dobar pokazatelj značaja koji mu je pridavan. 29. avgusta 2011. u napadu na njegov konvoj u blizini Tripolija Kamis Gadafi je navodno ubijen, ali njegova smrt nikada nije detaljno istražena i u potpunosti potvrđena.

Kamisov godinu dana stariji brat Saif el-Arab Gadafi je bio najmanje eksponiran i najmanje poznat član porodice, a stradao je već na samom početku sukoba, prilikom vazdušnog napada na kuću u kojoj je boravio.

Mutasim Gadafi je bio jedan od najistaknutijih Gadafijevih sinova u političkom pogledu i važio je za jednog od potencijalnih naslednika svog oca. Jedno vreme je čak navodno živeo u Egiptu u egzilu budući da je prema nekim izvorima pokušao da svrgne Moamera s vlasti. Ipak, ubrzo je došlo do pomirenja i Mutasim je postavljen na poziciju savetnika za nacionalnu bezbednost. S te funkcije Mutasim je nadgledao proces poboljšavanja odnosa sa Zapadnim državama, a naročito s Amerikom. Vrhunac njegovog spoljno-političkog angažovanja dogodio se 2009. godine kada je Mutasim održao sastanak s američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton, tokom kojeg je zagovarao jačanje libijskih odnosa s ovim nekadašnjim velikim neprijateljem Džamahirije.

Tokom rata 2011. godine Mutasim je imao istaknutu ulogu u organizovanju odbrane Džamahirije, a naročito je bila značajna njegova uloga u zadnjih par meseci rata, kada je samostalno rukovodio odbranom Sirta. Od pada Tripolija krajem avgusta 2011. do kraja oktobra iste godine, Sirt je bio nepremostiva prepreka za daleko brojnije pobunjeničke snage. Ipak, kako se obruč oko opkoljenog grada sve više stezao, pozicija Mutasima i njegovih boraca je bila sve teža. U ranim jutarnjim satima 20. oktobra 2011. Mutasim je organizovao konvoj preostalih Gadafijevih pristalica i pokušao je da se probije kroz pobunjeničke pozicije. Vazdušni udari koalicije su razbili konvoj, a Mutasim je ubrzo bio zarobljen s grupom boraca nedaleko od mesta gde je takođe zarobljen i pogubljen njegov otac. Svega nekoliko sati nakon zarobljavanja Mutasim Gadafi je takođe bio hladnokrvno pogubljen.

Muhamed Gadafi, iako formalno najstariji sin libijskog lidera, nije imao veliki uticaj u političkom životu Libije. Jedina bitnija funkcija koju je vršio bilo je mesto direktora libijskog državnog mobilnog operatera. Kao nezapažena figura u porodici Gadafi Muhamed je bez problema mogao napustiti Libiju neposredno pre pada Tripolija i utočište potražiti u obližnjem Alžiru. Trenutno Muhamed sigurno živi u Omanu i nema bilo kakvih političkih ambicija u Libiji. Oman je inače trenutno lokacija na kojoj boravi najviše članova porodice Gadafi, kao i bivših pripadnika državnih institucija i vojske nestale Džamahirije.

Hanibal, takođe spada u Gadafijeve naslednike koji nisu pokazali veliku umešnost u politici, iako je reč o obrazovanom čoveku koji je pohađao prestižnu poslovnu školu u Kopenhagenu. Kao i Muhamed, i Hanibal je bio uključen u vođenje libijske privrede (radio je u nacionalnom brodskom prevozniku), ali njegova mala zastupljenost u političkom životu omogućila mu je siguran izlazak iz Libije pri kraju rata.

Prvobitno nastanjen u Alžiru, a zatim u Omanu, Hanibal je nakratko došao u žižu javnosti kada je 2015. godine bio kidnapovan u Libanu, a zatim ubrzo pušten na slobodu. Usledilo je hapšenje od strane libanskih vlasti zbog sumnje da je Hanibal bio umešan u nestanak šiitskog imama Muse el-Sadra, ali je na kraju slučaj odbačen i Hanibal je pušten na slobodu.

Saadi Gadafi je predstavljao jednog od ekstravagantnijih članova porodice i imao je tu neobičnu čast da je bio jedini Gadafi koji je ikada nastupao u "Seriji A". Veliki zaljubljenik u fudbal, Saadi je tokom svoje fudbalske karijere bio član čak tri italijanska prvoligaša (Peruđe, Udinezea i Sampdorije), iako je zabeležio svega dva nastupa u ligi i ukupno je igrao manje od 30 minuta. U periodu pre rata 2011. Saadi je bio najpoznatiji po svojoj opsesiji fudbalom i uticaju koji je imao na fudbal u Libiji. Od igranja za reprezentaciju i klubove iz Tripolija do vođenja libijskog fudbalskog saveza, Saadi je bio sveprisutna pojava u ovom libijskom sportu.

Dok se Džamahirija urušavala, on je uspeo da se skloni i spas potražiti u obližnjem Nigeru. Vlada ove države je prvobitno odbila da ga izruči Libiji, ali je nakon relativno dugotrajnog uveravanja 2014. ipak predala Gadafijevog sina novim vlastima u Tripoliju. Saadi je i nakon povratka u Libiju bio u centru pažnje zbog fudbala, ali ovog puta kao optuženik za ubistvo libijskog fudbalera Bašira el-Rianija.

Trenutno je Saadi još uvek u pritvoru u glavnom gradu Libije, a poslednje informacije o njemu su se pojavile kada je procureo snimak koji prikazuje njegovo mučenje i zlostavljanje. Ukoliko bude osuđen za ubistvo, Saadiju preti smrtna kazna, budući da porodica ubijenog fudbalera traži smrtnu presudu, a libijsko zakonodavstvo to omogućava.

Kada se razmatra politički uticaj i ugled van granica Libije, Ajša i Saif el-Islam Gadafi predstavljaju uverljivo najuspešnije potomke Moamera Gadafija. Oboje su izuzetno obrazovani, harizmatični i pre rata 2011. su bili viđeni kao nosioci pro-zapadnih, liberalnih vrednosti. Ajša je bila pravnica, pukovnik libijske vojske i kao jedino žensko dete u porodici bila je očeva miljenica i imala je značajan uticaj na njega.

Poznata po tome što je bila deo advokatskog tima koji je branio bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina, Ajša je privlačila pažnju zapadnih medija svojim atraktivnim izgledom, ali i svojim političkim angažovanjem. Sve do rata 2011. njena uloga u libijskom javnom životu je bila pozitivno ocenjivana, uglavnom zahvaljujući promovisanju ženskih prava i generalnom zalaganju za poboljšavanje stanja ljudskih prava u Libiji.

Ovakav angažman joj je doneo funkciju ambasadorke dobre volje pri Ujedinjenim nacijama, ali je izbijanje rata u Libiji 2011. godine dovelo do radikalne promene u načinu na koji je međunarodna zajednica posmatra. Ajša Gadafi je kao i mnogi drugi članovi porodice nakon pada Tripolija potražila utočište u obližnjem Alžiru, čija vlada je bila spremna da zaštiti Gadafijevu porodicu od mogućih progona od strane novih libijskih vlasti. Iako je neposredno nakon ubistva svog oca Ajša davala izjave u kojima je pozivala na osvetu i oružani otpor, ubrzo je ipak napustila Alžir i pridružila se onom delu porodice koji je odabrao ibadijski sultanat Oman za svoje novo prebivalište.

Saif el-Islam Gadafi je do rata 2011. važio za najmoćnijeg i po svemu najistaknutijeg potomka Moamera Gadafija. Obrazovan, moderan i sposoban, Saif je bio velika nada onih Libijaca koji su želeli da Džamahirija uspostavi drugačiji sistem vlasti od onog koji je postojao od 1969. S doktoratom prestižne "London School of Economics", Saif je bio najobrazovaniji član porodice Gadafi i imao je najbolje razumevanje zapadnog društva, načina funkcionisanja i institucija. Zahvaljujući ovome je bio rado viđen gost u najvišim svetskim društvenim krugovima, koji su obično bili zatvoreni za ostale Gadafijeve potomke, izuzev tokom službenih sastanaka. Među njegovim prijateljima nalazili su se Toni Bler, članovi porodice Rotšild, Piter Munk i princ Albert od Monaka.

Početkom rata bivši potencijalni reformator postaje neprijatelj Zapada i njegovih vrednosti i pretvara se u jednog od glavnih simbola Gadafijeve Libije. Uprkos pokušajima da stabilizuje situaciju i omogući unutrašnji dijalog i mirno rešenje sukoba u državi, Sejf el-Islam je silom prilika bio primoran da zauzme sve ratobornije stavove koji su ga više predstavljali kao zagovornika borbe nego kao reformatora i mirotvorca. Posle pada Sirta i ubistva Moamera Gadafija 20. oktobra 2011. Saif el-Islam je bio jedini član porodice Gadafi koji je ostao u Libiji. Neposredno nakon smrti svog oca Saif el-Islam je obećao osvetu svima koji su bili umešani u njegovo ubistvo i najavio je da će organizovati otpor protiv novih vlasti. Ubrzo nakon ove pretnje, pripadnici jedne od pobunjeničkih formacija iz plemena Zintana su ga uhvatili na jugu Libije.

Zbog haotične situacije u Libiji nakon kraja rata i početka novih unutrašnjih sukoba Saif el-Islam nikada nije izveden pred službeni libijski sud u Tripoliju. Određeni izvori bi objasnili kolebanje pobunjenika da ga izruče vlastima u Tripoliju pritiskom koji su brojne uticajne osobe i prijatelji izvršili na plemenske snage Zintana koje su ga zarobile. 2015. godine sud u Tripoliju je osudio Saifa el-Islama na smrt, ali ova presuda nije imala bilo kakve posledice zbog opšteg bezvlašća u zemlji i nemogućnosti centralne vlade u Tripoliju da sprovede odluku suda. Sa usponom bivšeg Gadafijevog generala Kalife Haftara sudbina Saif el-Islama je svakim danom postajala sve povoljnija, da bi dugotrajne glasine o njegovoj faktičkoj slobodi bile i formalno potvrđene u junu 2017. Tada je lokalna paravojna formacija Zintana potvrdila da je on pušten na slobodu i odbila je da ga izruči vlastima ili Međunarodnom krivičnom sudu. U ovom trenutku lokacija na kojoj Saif el-Islam boravi nije poznata, ali postoje indicije da se on kreće po jugu Libije, među plemenima koja su bila poznata po lojalnosti njegovom ocu.