PAKAO KARIPSKOG OSTRVA: Ulične bande, korupcija, glad, siromaštvo, zemljotresi, tajfuni i ubistvo predsednika (FOTO/VIDEO)
Haićanski predsednik Žovenel Moiz ubijen je u napadu na njegov dom u glavnom gradu Port-au-Prinseu, a njegova je supruga teško ozleđena i u teškom stanju.
RASTE BROJ MRTVIH U URUŠAVANJU ZGRADE U MAJAMIJU: Oluja juri ka Floridi, spasioci užurbano izvlače tela (FOTO/VIDEO)
GRANICE ZATVORENE, VOJSKA U PRIPRAVNOSTI, PROGLAŠENO OPSADNO STANJE: Haiti nakon ubistva predsednika na rubu haosa
(VIDEO) POJAVIO SE SNIMAK ATENTATA NA PREDSEDNIKA HAITIJA: Zna se i ko stoji iza napada?
Žovenel Moiz (53) bio je na vlasti od februara 2017., nakon što je njegov prethodnik Mišel Marteli odstupio. Moizovo vreme na vlasti obeležilo je povećanje političke nestabilnosti. Moiz se suočio s optužbama za korupciju, a Haiti je pogodio talas antivladinih demonstraija i povećanog nasilja bandi, od kojih su neke bile povezane s političkim strankama u zemlji. Ranije ove godine tokom protesta u glavnom gradu i drugim gradovima ljudi su pozivali na njegovu ostavku.
Moiz, preduzetnik i izabrani naslednik Martelija, prije nego što je postao 58. predsednik Haitija nikada nije obavljao političku dužnost. Pre atentata prevladavalo je pitanje kada će Moizov mandat završiti i da li je on vladao protivustavno. Opozicija je optužila predsednika da sprovodi diktaturu te je rekla da je Moizov petogodišnji mandat trebalo završiti 7. februara 2021., pet godina od dana Martelijeva odlaska. Ali Moiz je insistirao da ostane na vlasti još godinu dana.
Do jednogodišnjeg kašnjenja preuzimanja vlasti došlo je zbog optužbi za izbornu prevaru. Zbog optužbi su poništeni rezultati predsedničkih izbora 2015. i održani su novi u novembru 2016. na kojima je pobedio Moiz. Na dan 7. februara, kada je njegov mandat trebalo da završi, Moiz je onemogućio puč za rušenje njegove vlade. Naredio je hapešenje 23 osobe, uključujući sudiju Vrhovnog suda i visokog policijskog zvaničnika. Nadalje, opozicija je smatrala kako je Moizova tvrdnja da će biti predsednik do februara 2022. zapravo sporno tumačenje Ustava iz 1987. godine.
Karipska zemlja, koja je postala prva crnačka republika na svetu nakon revolucije protiv francuske vladavine, ima istoriju obeleženu siromaštvom, spoljnim uplitanjem i autoritarnom vladavinom. Poslednjih su godina hronična politička nestabilnost, korupcija, diktature i prirodne katastrofe učinili Haiti najsiromašnijom zemljom Centralne Amerike.
Jedan od najvećih korupcijskih skandala u istoriji izbio je nakon što je u sklopu PetroKaribea, strateškog naftnog saveza potpisanog s Venezuelom 2006. godine, Haiti uštedio pozajmljujući gorivo od svog suseda bogatog naftom te odgađajući plaćanje do 25 godina. Vlada je trebalo da ušteđeni novac iskoristi za finansiranje socijalnih programa i razvoj privrede, ali je gotovo dve milijarde dolara, što je gotovo četvrtina ukupne privrede Haitija za 2017., nestalo u džepovima političara.
Tokom zemljotresa magnitude 7,0 koji je pogodio glavni grad i širu regiju 2010. godine poginulo je više od 200.000 ljudi. U potresu, koji je bio najgori na Haitiju u poslednjih 200 godina, nanesena je velika šteta privredi i infrastrukturi koja i dalje stoji neobnovljena. Zemlja se pokušava obnoviti i od uragana Metju koji je 2016. godine izazvao humanitarnu krizu, nestašicu hrane i široku devastaciju.
Atentat na predsednika sada će verovatno dovesti siromašnu karipsku naciju u daljnje sukobe i nestabilnosti.