I dalje nije jasno kako će Bregzit izgledati: Da li je ovo MOGUĆE REŠENJE između EU i Velike Britanije?

"Tvrdi" Bregzit još uvek nije isključen, a sada je grupa ekonomista sa nemačkog govornog područja predlaže elegantno rešenje.

Jedva došli do imena države, a mešaju se u politiku Venecuele: Makedonija priznala Gvaida za predsednika

Dok Brisel uporno ponavlja mantru o tome da više neće biti pregovaranja, u Dablinu se pitaju da li je insistiranje na tzv. bekstopu (neka vrsta garancije da neće biti čvrste granice između Severne Irske i Republike Irske, čak i ako ne bude postignut zvaničan sporazum o trgovini) genijalno rešenje, ili strateška greška.

Veliki deo okorelih zagovornika Bregzita vladajuće Konzervativne partije protivi se takvom rešenju. Parlament je glasao za sporazum o Bregzitu, pod uslovom da se ublaži klauzula o bekstopu. Evropska unija, međutim, za sada isključuje mogućnost dodatnih pregovora. Samim tim, tvrdi Bregzit, to jest napuštanje EU bez sporazuma, postaje sve verovatniji.

Bekstop podrazumeva carinsku uniju sa EU za celo Ujedinjeno Kraljevstvo, a ne samo Severnu Irsku. Brisel je u početku tražio specijalni status samo za Severnu Irsku, ali je London insistirao na rešenju koje će se odnositi na celu zemlju, kako bi se sprečilo ugrožavanje integriteta Velike Britanije. Osim toga, Severna Irska bila bi čvršće vezana za unutrašnje evropsko robno tržište i njegove standarde nego ostatak zemlje, što bi i dalje zahtevalo određene kontrole u Irskom moru.

Do sada nije nađeno rešenje Bregzita koje će podrazumevati otvorenu granicu između dve Irske, a pritom biti prihvatljivo za sve strane.

Grupa ekonomista sa nemačkog govornog područja predlaže da se odustane od bekstopa i umesto toga stvori carinska unija između EU i Ujedinjenog Kraljevstva. Prednost tzv. "Evrospke carinske unije" jeste u tome što bi i članice EU i Britanija imale pravo glasa, dok bi u slučaju bekstopa, britanska vlada bila prinuđena da pasivno preuzima spoljnu trgovinsku politiku Brisela, a takvo rešenje u parlamentu nema podršku.

Carinska unija koju predlažu ekonomisti pokrila bi sve segmente robne trgovinske politike, kao što su carina, kvote, pravila o poreklu robe i trgovinske garancije, u kojima EU ima isključivu nadležnost. Ostali segmenti, kao što su usluge, intelektualna svojina i direktne strane investicije, bili bi izuzeti.

Pod takvim uslovima, Velika Britanija mogla bi da zaključuje vlastite trgovinske sporazume o uslugama s trećim zemljama, ali ne i sporazume o robnoj trgovini. Isto bi bilo moguće i usvajanjem rešenja o bekstopu, ali bi, u slučaju usvajanja predloga grupe ekonomista, London mogao da učestvuje u definisanju trgovinske politike carinske unije i imao bi veći uticaj unutar udruženja, pri čemu se poslednje odnosi i na EU.

Hrabra majka spasila sebe i bebu SIGURNE SMRTI! Upala autom u JEZERO: "Čula sam kako mi voda ulazi u usta" (VIDEO)