IPAK IM JE NEŠTO ZAJEDNIČKO: Obama i Tramp dele istu karakteristiku!

Iako na prvi pogled potpuno različiti, i odlazeći i novi šef Bele kuće imaju jednu istu karakteristiku - odnos prema protivnicima.

Razlike između Donalda Trampa i Baraka Obame su velike i lako uočljive. Tramp je ponekad veseo i komičan, ali češće okrutan i vulgaran. Obama nema ništa od toga. On se veoma trudi da bude originalno duhovit, i nikada neće koristiti sirove argumente kao što to radi njegov naslednik. 

Ipak, treba priznati da i jedan i drugi imaju jednu zajeničku crtu: prezir prema svojim kritičarima. Tramp svoje opisuje poput malog deteta “lažov”, “gubitnik” “prevarant” i sl. Obama to radi prefinenije, ali ipak radi..

To je postalo vidljivo na njegovom prvom inaguarcionom govoru 2009. godine -  “postoje neki koji nam zameraju našu ambiciju”. Da li ih je bilo? Neki su se pitali može li SAD da izdrži toliko velike planove? Njih je okarakterisao kao “cinike”, sa nerealnim viđenjem sveta. 

U govoru kojim je prestavljao obrazovni sistem "Trka ka vrhu" one koji ga nisu razumeli je ponovo okarakterisao kao cinike koji nemaju kontra predlog. 

Protivnici Obame nisu samo negatori i cinici već su iracionalni i zlonamerni. Po njemu oni koji smatraju da vlada nema kapaciteta da reši probleme, ne bi ni trebalo da pokuša da ih rešava. “Ako nemate para za zdravstveno osiguranje, bolje da se ne razbolite”, rekao je tada Obama.

Nije problem imati kritičare, ali prečesto obraćati pažnju na njih jeste. Jedno je kada se obraćate protivnicima u kampanji, ali ne i u inaguraconom govori. Tako je 2013. tvrdio da “dugotrajan mir i bezbednost, ne moraju da budu posledica dugog rata”, kao da neko veruje da se mora ratovati. 

Inaguracioni govori bi trebalo da građanima SAD daju nešto oko čega će se ujedniti, ali to nije bio slučaj 2013. “Odbijamo da verujemo da se mora napraviti izbor zmeđu generacije koja je napravila SAD ili one koja gradi njenu budućnost”, rekao je Obama. Obama misli da je moguće oboje, a ko se ne slaže sa tim osudio je po njegovom mišljenju jednu generaciju na propast. 

Ovakve formulacije su obeležile Obamin mandat, a njegova prava zaostvština je u stavu da njegovi protivnici nisu ni pametni ni disciplninovani, i da mu ne mogu promeniti mišljenje.