IRAN SE VRATIO U MEĐUNARODNU ARENU: Evo šta to znači za ceo svet!
Sankcije Iranu su pale. To znači da će Teheran ekonomski razvoj koji će uslediti projektovati kroz politički uticaj u regionu. Projekcija spoljnopolitičkog uticaja u tradicionalnu sferu interesa će zavisiti pre svega od opstanka režima Bašara El Asada u Siriji, stabilnosti u Turskoj i Libanu, kao i od ojačanog uticaja Rusije u ovom regionu.
Uprkos postignutom sporazumu Teherana i šest svetskih sila, o njegovom nuklearnom sporazumu u međunarodnoj zajednici ne postoji konsenzus. Neki tvrde da Iran samo kupuje vreme, i da je namera te zemlje da proizvede nuklearno oružje.
KRVAVA BITKA ZA SIRIJU: Iz OVIH razloga je 400.000 ljudi moralo da umre!
Kao argumenti za to se navode ukopavanje postrojenja za obogaćivanje uranijuma i prateće infrastrukture duboko pod zemlju, kao i razvoj modernih projektila dugog dometa. Nuklearne namere Irana nikada u potpunosti ne mogu da budu isključene, ali Iran opravdano strahuje od spoljne agresije i ugrožavanja vitalnih interesa u regionu.
Šiitski luk kao strateški interes Islamske Republike
Do kraja Hladog rata su Bliski i Srednji istok bili relativno stabilni, sa solidnim privrednim rastom i svega nekoliko oružanih sukoba, uglavnom iniciranih od strane suprotstavljenih geopolitičkih blokova tadašnjeg bipolarnog sveta. Međutim, kraj Hladnog rata je doneo novu eru nestabilnosti.
U srži sukoba geopolitičkih polova kada je islam u pitanju nalazi se podela između sunita i šiita. Naizgled trivijalno razilaženje oko shvatanja nasledne linije proroka Muhameda pretvorilo se u ideološko – geopolitički sukob sa nesagledivim posledicama. Njegova ključna komponenta je šiitski luk kao praktičan geopolitički izraz sukoba ova dva pola islama.
NA IVICI RATA: Rusi rasporedili S400 na KRIMU! (FOTO GALERIJA)
Šiitski luk je geopolitička sfera uticaja koju ima ambiciju da stvori i kontroliše Teheran, uz pomoć regionalnih šiitskih saveznika. On predstavlja zamisao o ostvarenju transverzale sa predominantnim šiitskim faktorom, koja se proteže od Irana, preko šiitskog severa Iraka, Sirije, sve do Sredozemlja. Na taj način bi Iran bio u poziciji da ostvari željenu ulogu regionalnog lidera, i preuzme ključ presudnog uticaja u ovom regionu u svoje ruke.
Alaviti u Damasku, koji i sami predstavljaju šiitsko učenje u nešto izmenjenom obliku, predstavljaju ključnog spoljnopolitičkog saveznika Irana. Protivljenje politici SAD – a, suverena spoljna politika, otvoreno protivljenje postojanju Izraela kao političke realnosti, kao i ambicija za ostvarenjem vodeće političke uloge u regionu, faktori su koji spajaju ova dva po metodama vladavine i državnom uređenju ne tako slična režima.
RESETOVANJE ODNOSA ANKARE I MOSKVE: Prvi na redu je TURIZAM
Iranski interesi na početku rata u Bosni su pokazali globalnu ambiciju Teherana u pogledu nametanja sopstvenog viđenja islama. Ovakvi planovi od planetarnog značaja nužno dovode u konfrontaciju Teheran i Rijad, kao dva pola islama sa globalnim apetitima. Globalna dimenzija tinjajućeg verskog konflikta će se kao lakmus papir odražavati i na šiitski luk.
Jačanjem ovakve geostrateške konstrukcije šiitski islam bi bio geografski ujedinjen pod dirigentskom palicom Teherana, dobio bi izlaz na Sredozemlje, a Iran mogućnost da postane vodeći geopolitički igrač na Bliskom Istoku.
Protivnici ovakve geostrateške realnosti su Saudijska Arabija, Turska i zalivske petromonarhije. Ostvarenjem ovakve ambicije gigantskih razmera ozbiljno bi bili dovedeni u pitanje njihovi interesi, pre svega u energetskoj i ekonomskoj i geopolitičkoj sferi uticaja. To je jedna od ključnih osa sukoba na Bliskom Istoku.
Ekonomija kao podrška geopolitici
Gotovo jednodecenijske sankcije su ruinirale iransku privredu i onemogućile njen razvoj u bitnim segmentima. Iranska ekonomija je u tom periodu nepovratno pretrpela štetu koja se meri desetinama milijardi evra. Međutim, zahvaljujući nuklearnom sporazumu i delimičnom popuštanju Teherana, to polako postaje prošlost.
U skladu sa postignutim sporazumom, Iran se obavezao da u značajnoj meri umanji broj centrifuga za obogaćivanje uranijuma, kao i da svoj nuklearni program stavi pod međunarodni nadzor. Zaduženje provere pridržavanja Teherana sporazumu ima Međunarodna agencija UN-a za atomsku energiju. Međutim, uticajni međunarodni krugovi se uglavnom slažu u oceni da kontrola neće biti potpuna, i da ništa neće zaustaviti Iran u nastojanju da stekne nuklearno oružje.
U sferi konkretnih ekonomskih pokazatelja Teheran ima razloga za optimizam. Procenjuje se da će pad spoljnog zida sankcija pogurati ovu ekonomiju ka 5 do 7 odsto godišnjeg rasta BDP – a, što predstavlja respektabilnu cifru za zemlju tog nivoa razvoja.
Takođe, Iran se u sve većoj meri vraća na energetsko tržište, sa svojim velikim rezervama nafte i prirodnog gasa, da na taj način u značajnoj meri utiče na globalne cene ovih energenata, ali i da na osnovu takve novoizgrađene pozicije bolje formira svoj spoljnopolitički pristup.
Da li će ZAPAD ISTRAJATI u ANTIRUSKIM SANKCIJAMA? (INFOGRAFIK)
U saradnji sa ruskom kompanijom "Rosatom" i drugim energetskim kompanijama iz te države, Iran ubrzano podiže svoje sanckijama ruinirane energetske kapacitete i uključuje se u globalnu trku.
"Paukova mreža" sankcija koju je deo međunarodne zajednice "ispleo" oko Irana je veoma kompleksna i biće potrebno vremena da bude ukinuta, uprkos početnom neumerenom optimizmu. Međutim, novo strateško opredeljenje Irana u smeru Moskve i tradicionalnih regionalnih partnera poguraće Teheran ka ostvarivanju ambicioznih ekonomskih ciljeva u relativno kratkom roku.
Budućnost Irana - između globalne utakmice i šiitskog luka
Na talasu Arapskog proleća padali su ili bivali ozbiljno uzdrmani režimi od Atlantskog okeana do zemalja Zaliva. Po njegovom okončanju prognozirana je brza stabilizacija tog dela islamskog sveta i izgradnja demokratskih institucija.Međutim, popuštanje sekularnih stega autoritarnih režima arapskog socijalizma dovelo je do konflikata duž tradicionalnih osa podele.
VELIKE PROMENE: Šta TURSKA mora posle POKUŠAJA PUČA?
Stabilnost i pristojan životni standard pod arapskim diktaturama zamenila je anarhija u kojoj lokalne verske vođe, gospodari rata i plemenske frakcije profitiraju, a prosečan građanin mahom plaća cenu svojih pogrešnih odluka.Novi Hladni rat između Rusije i Zapada i težnje da se globalno utiče na cenu nafte ove konflikte mogu samo dodatno zaoštriti, i dovesti ih do usijanja.
Oni će trajati dok god bliskoistočni narodi ne budu bili u geostrateškoj situaciji da sami pronađu modalitet regionalnih odnosa, kao i dok se ne dobije odgovor na pitanje da li su međunarodne sankcije Teheranu sprovođene kako bi ga sprečili da razvije nuklearni program, ili radi ekonomskog i vojnog slabljenja najmoćnije države šiitske transverzale.