Izrael najavio novi rat, čim završe sa Hamasom!
Neće stati dok se ne obračunaju sa njima
Sjedinjene Američke Države su u petak (8. decembra) iskoristile pravo veta da bi zaustavile izglasavanje rezolucije Saveta bezbednosti o prekidu izraelske operacije u Pojasu Gaze. Za rezoluciju Saveta bezbednosti glasalo je 13 članica, a samo je Velika Britanija bila suzdržana.
Strateška pretnja! Uzbuna u izraelskoj luci Ašdod!
PRVE TRZAVICE MEĐU SAVEZNICIMA: Tel Aviv i Vašington različito o danu posle Hamasa (VIDEO)
RAKETA POGODILA NORVEŠKI TANKER Napadnuti brod plovio ka Jadranu, intervenisao američki RAZARAČ
To je nastavak pritiska na Izrael, nakon što je Generalna skupština UN-a 28. oktobra s većinom od 121 za prema 14 protiv (među kojima je bila i Hrvatska) i 45 suzdržanih, zatražila trenutno, trajno i održivo humanitarno primirje u Pojasu Gaza, piše Index.hr.
Izrael nije briga za raznorazna glasanja u UN-u sve dok ga štiti Vašington. Mnogo ga više brinu pritisci koji dolaze iz Bele kuće i Kongresa. Zbog toga je vest da je predsednik Biajen zatražio od izraelskog premijera Netanijahua da okonča vojnu operaciju u Pojasu Gaze do kraja decembra dobila mnogo veću težinu u izraelskim medijima od glasanja u Savetu bezbednosti. "Times of Israel" već dan posle na naslovnici je objavio izjavu državnog sekretara Entonija Blinkena CNN-u da će Izrael, a ne Sjedinjene Države, odlučiti kad će se završiti vojna operacija u Pojasu Gaze.
Izraelski napad trajaće mesecima?
To po svemu sudeći neće biti tako skoro. Neimenovani viši oficir izraelske vojske izjavio je portalu "Axios" da će operacija u drugom najvećem gradu Kan Junisu trajati najmanje tri do četiri nedelje i da će za "čišćenje" ostatka Pojasa Gaze od Hamasa trebati još najmanje toliko. Prema tome će izraelski napad trajati još najmanje dva meseca, a verovatno i više.
Doduše, to je procena izraelske vojske. Izraelska vlada bi mogla da ima malo drukčiji pristup. Pod sve većim pritiskom mogla bi da odluči da prekine operaciju i pre ostvarenja dva ključna cilja, a to su oslobađanje svih otetih i potpuno uništenje Hamasa.
Zbog toga ne čudi da trenutno izraelski mediji najviše naglašavaju da je cilj hvatanje ili eliminacija vođa Hamasa za koje veruju da su u Gazi - Jahje Sinvara i Muhamada Deifa. Premijer Netanijahu je u nedelju (10. decembra) preko izraelskih medija pozvao sve stanovnike Pojasa Gaze kao i pripadnike Hamasa da prekinu s otporom i da se predaju kako ne bi poginuli za Sinvara. Netanijahu je to prikazao kao nepotrebnu žrtvu jer će izraelska vojska i ovako da pobedi. Izraelski politički i vojni vrh nadaju se da će eliminacijom Jahje Sinvara da prestane otpor Hamasa iako to nije sigurno.
Nadmoć izraelske vojske nad Hamasom je tolika da ishod nikad nije bio upitan. Stoga je jedino pitanje koliko će još Jerusalim moći da odoleva političkim pritiscima. I dok borbe u Pojasu Gaze još traju, predsedavajući Saveta za nacionalnu bezbednost Tzači Hanegbi na Kanalu 12 najavio je novi rat - protiv Hezbolaha.
Nakon Hamasa, Hezbolah
Hanegbijev argument je da je Hezbolah, tj. njegov paravojni ogranak Radvan, još veća pretnja Izraelu nego što je bio Hamas. Pa ako je u samo jednom napadu Hamas mogao da ubije 1.200 civila i otme više od 200, potencijal Radvana da napravi sličan zločin još je veći. Kako tvrdi Hanegbi, Izrael se obračunao s Hamasom 17 godina prekasno pa bi svako oklevanje da se obračuna i s Hezbolahom bilo neprihvatljivo.
Zbog opasnosti od intenziviranja sukoba s Hezbolahom, sa severa Izraela evakuisano je 60 hiljada stanovnika. Iskustva s Hamasom dokazala su da njihova bezbednost neće biti moguća sve dok postoji pretnja Hezbolaha. Nakon iskustva od 7. oktobra stanovnici severa Izraela boje se da će, ako se ništa ne promeni, svakog trenutka isti teroristički napad učiniti i Radvan, tvrdi Hanegbi za Kanal 12.
S obzirom na to da se Hezbolah suzdržao od većih napada na Izrael od 7. oktobra, do danas postoji problem opravdanosti izraelskog napada. Za Hanegbija opravdani povod je nepoštivanje Rezolucije Saveta bezbednosti broj 1701 iz 2006. godine u kojoj se Liban obvezuje da neće dozvoliti raspoređivanje paravojnih snaga (pre svega Hezbolaha) na vazdušnoj udaljenosti manjoj od 30 kilometara od granice.
Rezoluciju 1701 trebala bi da sprovodi libanska vojska uz podršku misije UN-a UNIFIL (United Nations Interim Force in Lebanon). Libanska vojska jedva da postoji, a UNIFIL se uglavnom pravi da ništa ne vidi. Uostalom, nije njihovo da se bore protiv Hezbolaha.
Doduše, Hanegbi je onako formalno ostavio mogućnost diplomatskog rešenja da se Hezbolah dobrovoljno povuče sa tog prostora, ali je odmah dodao da on lično ne veruje u tu mogućnost. Kada bi napad na Hezbolah mogao da započne? Hanegbi tvrdi da IDF ne želi da ratuje na dva fronta istovremeno. To znači čim se okonča operacija uništenja Hamasa, na red će doći Hezbolah, piše Index.hr.