JEDINI PREŽIVEO DVE ZIME NA JUŽNOM POLU: Neverovatna ispovest čoveka koji radi na -60 STEPENI (FOTO/VIDEO)
Vajni Vajt je rukovodilac američke stanice na Južnom polu
Pre nekoliko meseci, dok su u njegovom Teksasu temperature bile oko 15 stepeni Celzijevih, Vajni Vajt izašao je iz šatora i osetio kako izgleda temperatura od -45 stepeni. Vajt je upravo završavao svoju treću zimu kao rukovodilac stanice Amundsen-Skot na Antarktiku. Bio je odgovoran za bezbednost 42 tehničara, naučnika i pomoćnog osoblja. Tog posebno hladnog dana zamotao se jaknom oko lica i hodao po beloj ledenoj površini koja se protezala thiljadama kilometara u svim smerovima. Dok je izdisao, začuo se neobičan zvuk.
VAKCINA MODERNA DOBILA JOŠ JEDNO "ZELENO SVETLO": Dozvola za starije od 18 godina
SLONOVI PLATILI "DANAK U KRVI": Kako je prodaja slonovače izmenila sliku sveta
KAKO SE ODOBRAVAJU VAKCINE: Ko plaća ODŠTETU vakcinisanima, a ko se odrekao odgovornosti?
- Kad izdišeš na -60 stepeni, čuje se čudan zvuk. To se para smrzava dok izlazi iz usta - objasnio je Vajt.
Kad ne rukovodi istraživačkim stanicama širom sveta, Vajt živi u teksaškom gradu Rokportu. Na Južnom polu zadužen je za bezbednost osoblja, kao i za održavanje stanice i objekata Nacionalne znanstvene zadužbine (NSF). Svakog dana obilazi i proverava objekte, brine se o posadi i uopšteno vodi računa da stvari teku bez problema.
Vajt se privikao na ekstremnu klimu u svom privremenom domu, u kom je sunce u septembru napokon izašlo nakon gotovo šest meseci potpune tame. Odrađujući 12-mesečne smene na Južnom polu podnosi hladnoću i do -90 stepeni Celzijusa, jede uglavnom zamrznutu hranu i spava u kabini veličine zatvorske ćelije.
- Neverojatno kako ovde brzo možeš da se smrzneš, kako sve počinje da boli. U samo nekoliko minuta ostaješ bez ušiju, lica i stopala - kaže Vajt.
Od aprila do septembra stanica je u potpunom mraku, a temperatura se kreće oko -70 stepeni. To ne sprečava Vajta, kojiće tu ostati do januara, da izađe u svakodnevnu šetnju ili trčanje, uvek sam. U gotovo tri godine na ovom poslu nije prošao dan bez šetnje. Vajt beleži svaki izlazak i dosad je po ledu prohodao više od 6.000 kilometara.
- Izlazim po bilo kakvom vremenu, koliko god bilo loše - kaže.
Vajt je radio kao rukovodilac stanice na gotovo 20 drugih mesta širom sveta, od ostrva Askension u južnom Atlantiku do ostrva Vejk u zapadnom Pacifiku, a član je prestižnog kluba Eksplorers, zajedno s astronautima i roniocima. U Stokport se vratio sredinom novembra i postao prva osoba koja je triput radila kao zimski rukovodilac stanice, što znači da je na Južnom polu proveo dve i po godine. Tokom 64 godine američkeog prisustva na Južnom polu samo su dvojica drugih zimskih rukovodilaca izdržala dve sezone, a Vajt je jedini koji je izdržao dve zime zaredom. Južni pol, kaže on, samo je jedno poglavlje u njegovom prilično avanturističkom životu.
Pre nego što izađe potpisuje se na ploči uz vrata, na kojoj piše "Ako se ne vratim, potražite smrznutu gomilu kad se sunce opet pojavi u septembru", kako bi osoblje znalo da je u šetnji.
Dok se oblači za izlazak, odabire opremu koju vojska koristi za ekstremnu hladnoću, tešku i vetronepropusnu jaknu kakvu je istraživač Rold Amundsen nosio na Južnom polu 2011. godine. Kad je najhladnije, oblači inuitsku jaknu od krzna sibirskog vuka. Naučio je da čita vetar, zvezde i sneg kako bi pronašao put natrag do stanice, čak i u potpunoj tami ili potpunoj belini.
- Jedna od najgorih stvari ovdje je vetar. Vetar probija sve, izaziva promrzline na nosu i licu - objašnjava Vajt.
Stanica u kojoj Vajt radi nalazi se nekoliko kilometara od leda koji se neprestane kreće u blizi geografskog Južnog pola. Nekoliko drugih zgrada raštrkano je u krugu od kilometra. Posada mesecima boravi u potpunoj tami i niko ne može da ode odavde od februara do novembra i uz to imaju slab internet signal, nemaju televizor niti televizijski signal. Zanimljivo je da ne nisu mogli ni da glasaju jer nema poštanske službe.
- Naučio sam da volim ovo. Volim ove teške uslove i istoriju ovog mesta - kaže Vajt
Tračak svetlosti pojavljuje se krajem avgusta, kao bleda mrlja duž horizonta. Nekoliko nedelja kasnije stanica organizuje godišnju svečanu večeru u čast povratka sunca. Ove godine Vajt je čestitao svojoj ekipi što je preživela zimu na udaljenoj stanici, što je dostignuće kojim se može pohvaliti samo 1.600 ljudi.
- Svaki uspeh je zajednički, kaže Vajt, a svaki neuspeh lični. Zatim je govorio o tome koliko će drugačiji biti svet kad osoblje napusti stanicu u novembru: - Idemo kući u novi svet, u svet koji nije sasvim isti kao kad smo otišli -
Niko na stanici ne nosi masku jer od februara nisu dobijali nove radnike te nema potrebe da se drži distanca.
- Neki će reći da smo srećni što smo ovdje tokom pandemije. Ali to nije baš tako. Ne možemo da učinimo ništa za ljude kod kuće. Imali smo smrtnih slučajeva, nepredviđenih razvoda, uragana i požara kod kuće, a nismo mogli da učinimo ništa. Radije bih bio kod kuće u takvim situacijama - objašnjava Vajt.